Почетна / Култура / Реаговање Бранислава Јовића на текст Александра Ђаје

Реаговање Бранислава Јовића на текст Александра Ђаје

Пише Бранислав Јовић

Поводом текста Александра Ђаје „Афричко позоришно пролеће“, који је објављен у броју 226, од 20. јула 2012. године

 

У тексту који је интониран крајње субјективно (делом и злонамерно), изнете су бројне неистине и полуистине у односу на организацију Самосталног синдиката Позоришта на Теразијама, чији сам председник и овлашћени заступник, као и у односу на мене лично. Молимо Вас да, сагласно члану 47 Закона о штампи, објавите текст који представља одговор на предметни чланак, као и да, ако тако одлучите, то буде објављено у интегралном облику. Захваљујемо на разумевању.
Толико тешких, политикантских, архаичних, празнословних израза и фраза из прилога на три стране, „иначе и драматурга…“ Аце Ђ, најбољи су доказ да он брани – небрањиво. Где је много приче, без чињеница, резултат је магла. Димна завеса. Аца Ђ тврди да је „харанга против директора…дефинитивно оркестрирана и диригована са стране…лансирана из ретроградних центара моћи…који већ дуже време настоје да девастирају непобитан успех и углед Позоришта…познатом и прокаженом методом…неодољиво подсећа на бољшевичку, агитпроповску харангу која је, својевремено, произвела Гулаг и Голи оток.“… па уз сличне флоскуле, поентира (претњом): „Али, која у овом случају, неће проћи!“ Коментар једног од наших неваљалих синдикалаца, био је да, ако је Аца Ђ одлучио да спасава директора, спаса му нема. Мада смо се, најпре, у наша два синдиката препали, питајући се ко то међу нама планира „Гулаге и Голе отоке“, или, ради за „центре моћи“. Али, потом смо се „разбили“ од смеха, препознавши нову шалу комедиографа Аце Ђ, која је и могући предложак за неко његово ново, капитално дело. Ипак, док Аца Ђ не смисли тазе-фразе, да читаоце упознамо са суштином „харанге“ против челника нашег Позоришта, Михаила Вукобратовића.
Директор, који је на том месту 3 мандата (12 година), дозвољавао је себи разна „чуда“. Анализирали смо тек неке од уговора и његових поступака, и то само у задње 3 године. До копија уговора смо, најчешће, долазили захваљујући канцеларији Повереника за заштиту информација од јавног значаја (поздрав за Родољуба Шабића). Директор је, у два наврата, СЕБИ додељивао тантијеме за СВОЈЕ режије, у СВОМ Позоришту, и то уз подршку Управног одбора (који, јел’те, чува интересе оснивача, Скупштине града). Па још једна ексклузива за читаоце Печата, уз коју нудимо и опкладу, јер је нису чули никада и нигде:
Михаило Вукобратовић је током 14 година, ТРИ пута режирао исту представу на истој сцени (1995., 2001. и 2009.). У питању је Бриљантин, у коме су се смењивале генерације (у то време) младих глумаца, док је редитељ остајао непромењено младолик (и плаћен). Подсећамо читаоце, у питању је прича са музиком из истоменог филма с краја 70-тих (са Џоном Траволтом и Оливијом Њутн Џон). У Бриљантину из 2009., поред тантијема редитеља М. Вукобратовића (уговорених са директором М. Вукобратовићем), изнова су плаћени преводи текста и сонгова, јер су, ваљда, претходни преводи застарели. Стално запослена костимографкиња Позоришта је хонорисана – као асистент костимографа. Са стално запосленом глумицом, уговорен је хонорар (1.000 у еврима) за асистенцију режије. А тек што је, у овом периоду (2009-2012.), директор био издашан при плаћању хонорара и тантијема омиљеном аранжеру музике, Војиславу Борисављевићу (кога шира публика зна под деминутивом Војкан) ! Директор га је промовисао као руководиоца музичког сектора и диригента, иако овај има завршену средњу школу. И већ је у пензији ! Аца Ђ је и њега „одбранио“ у свом писанију, називајући га „маестром“. Логично је да се сродне величине узајамно уважавају и штите („ја теби војводо, ти мени сердаре“).

ДОГАЂАЊА У БУДВИ
Поштујући уступљени простор, навешћемо само још неке од „најатрактивнијих“ потеза директора, кога би да (за)штити Аца Ђ. Када је у другој половини јула 2010. ансамбл Позоришта на Теразијама боравио у Будви, припремајући пројекат Глорија у оквиру традиционалног фестивала Будва Град Театар, директор је (27. јула) од тројице колега узео личне карте, уз упуство да се сутра нађу испред НЛБ Монтенегробанке у Будванском Старом граду. Један од те тројице је био запослен на одређено време, двојица су „стални“. Ко би још питао директора чему све то, ипак је он ауторитет. Сутрадан, по доласку у банку, потписали су формуларе за отварање рачуна и неке (фиктивне) уговоре. Потом дижу паре са новоотворених рачуна (укупно око 5.000 евра) и предају их директору. На руке. Хвала – „лаку ноћ“. Правно „неедуковане“ колеге су предпостављале да то раде за потребе Позоришта. Потом су на то и заборавили, бар већина, јер никакву ћар од свега видели нису. Али, „заклела се земља рају…“, случајношћу и преко црногорских контаката, „очајни синдикалци“ (како нас „крсти“ Аца Ђ) сазнају за овај „игроказ“ директора, па на званичном састанку, 26. јуна 2012., питају двојицу од три злоупотребљена „мускетара“ за истинитост ових сазнања. Иако изненађени, били су искрени (поштени), и све потврдили. Издиктирали су и потписали изјаве, а један је дао и копије Уговора о текућем рачуну и фиктивног уговора. О свему је већ обавештен и јавни тужилац, а у току су предистражне радње. Наравно, ако то не заустави Аца Ђ, сходно обећању да „…у овом случају, неће проћи!“ У исто време, док је директор баратао кешом, 60 радника Позоришта су у Будви закинути за по 60 евра! Уместо законом предвиђених 25 евра по дану, на име дневница, добили су по 20 евра (пута 12 дана). Хонораре су добили само глумци који су били гости у представи, а чланови Теразијског ансамбла су радили за плате, што им се није ни мало свидело. Али, ни то није све: уговор о копродукцији, који је директор потписао са партнером у Будви, Мултимедиа групом д.о.о. (заступником Будва Град Театра), има и одредбу да ће две стране на крају посла подвући црту и „…настале трошкове за овај пројекат….документовано исказати и равномерно поделити“. Када смо затражили тај „завршни обрачун“, директор нам је узвратио „дирљивим“ текстом: „За представу „Глорија“ Позориште није доставило копродуценту документацију коју помињете пошто није ни тражена. Она наравно постоји али напомињем да се ради о више стотина докумената везаних за укупне трошкове у припреми и реализацији представе. Имајући то у виду, као и високи степен међусобног поверења и сарадње, копродуцент документацију није тражио. Заједнички циљ је био добра представа и он је по свим мишљењима и остварен.“ Сузе су нам наврле на очи, када смо прочитали (мада, тек накнадно и разумели) „правни став“ директора о „највисочијем“ степену међусобног поверења и сарадње. А за домаћине уговор је потписао директор Марко Кентера, за кога су медији у Црној Гори, 9. фебруара 2012., јавили да је – ухапшен. Цитирамо „Дан“ он лајн: „Осим провере пословања у његовом предузећу, вршене су провере и Кентериног поступања за вријеме док је обављао функцију председника Управног одбора „Града Театра“. Садашњи статус Кентере није нам познат….

А ГРК ЗОРБА?
Следећег лета, 2011., опет је Позориште на Теразијама спремало премијеру на фестивалу у Будви. Овога пута у питању је био Грк Зорба. Шта се ту све издогађало, ваљда ће утврдити Градска управа у Београду, односно Агенција за буџетску инспекцију, којој смо се обратили због бројних проблематичних пословних потеза директора. Оно што поуздано знамо, везано је за део уговора којим су Будвани преузели обавезу да у висини до 25.500 евра закључе уговоре са уметничким сарадницима представе: „…редитељем, за режију и адаптацију, аутором музике, умјетничким директором пројекта, кореографом, сценографом и костимо-графом и другима према договору…“. Пошто су кореографкиња и аутор текстова сонгова, уместо у Будви (у еврима), исплаћени у Београду (у динарима, тј. на трошак Позоришта), а аранжер „признао“ да је у Будви добио „само“ 3.600 евра, следи питање: како је (коме) подељен „кусур“ од 21.900 евра? Али да среброљубље нема граница, доказује обраћање директора Управном одбору Позоришта, 19. октобра 2011., са предлогом да му се за Грка Зорбу исплаћују „ауторске тантијеме у висини од 5% од прихода оствареног по представи на благајни Позоришта“. Наравно, Управни одбор то одобрава, а да га и не пита колико је добио у еврима, у Будви. Када смо му се обратили (а потом и Повереник за информације) за тај податак, „мудро“ је избегао одговор, поручујући да су ауторски уговори из Будве код црногорског партнера, те је разумљиво што директор Вукобратовић нема појма колико је хиљада евра инкасирао редитељ Вукобратовић.
За неупућене читаоце, додајмо податак да се тантијеме исплаћују само ауторима представе, писцу и композитору (ако је у питању музичка представа), а уметнички сарадници се сматрају исплаћенима кроз фиксне и унапред уговорене хонораре. Да би (опет недозвољиве) тантијеме од 5% доделио и омиљеном музичком аранжеру Војиславу Борисављевићу, директору није требала одлука Управног одбора, већ га је „частио“ уговором потписаним 18. новембра 2011.

ЕПИЛОГ?
Аца Ђ би требало, убудуће, своје литерарне саставе да шаље оснивачу Позоришта на Теразијама, Скупштини града Београда. Они треба да реше проблем директора кога су подржавали 12 година, али и да приупитају своје представнике у Управном и Надзорном одбору Позоришта, чиме су се бавили у том периоду. Имајући у виду и догађања у Атељеу 212, али и у другим позориштима, проблем је, очито, системски („Има нешто труло у држави …“). Нису синдикати писали на 24 стране (како извештава Аца Ђ), већ на 7, а што је више него довољно да се „дигне коса на глави“.
Аца Ђ наводи и потписе радника Позоришта, који су, уз пресију директору блиских коло-вођа, потписивали „изјаву“ о неслагању са синдикатима. Наводно, потписани се не слажу што су чињенице, које не оспоравају, изнете у јавност. Као, ми би то боље сами решили. Мош’ мислити, уз „асистенцију“ директорових обожавалаца. Већина потписника ни не зна за вишемесечне покушаје да се разговара у органима куће, уз 4 дописа градоначелнику. Ваљда је требало и даље да ћутимо!? На то више нисмо имали право. Упознати смо и како су „намицани“ потписи, укључујући чак и спољне сараднике и пензионере куће. Имамо и изјаве појединаца. Телефонирано је и колегама који су тих дана били ван Србије (наравно на рачун Позоришта), по неке су слали и службена кола по Београду. А поред свих прити-сака, међу 86 потписаних је 38 чланова наша два синдиката (од 120). Потписи су прикуп-љани последњег радног дана, пред колективни одмор. Тек ћемо сазнати остатак приче…
Читаоцима Печата, презентиран је само део сазнања из Анализе, коју смо „нежно“ назвали Примери неодговарајућих поступања директора ПнаТ. Али, џаба наш труд, када њега штити „иначе и драматург…“ Аца Ђ, који се у недостатаку аргумената, фразама, клевета-ма и неистинама обрушава на синдикате Позоришта, а долепотписаног „таргетира“ као „коловођу покрета отпора“, не признајући му диплому и звање које му држава признаје. Нормално, када је Аца Ђ јачи и од те богате државе, која, видели смо то, арчи онолике паре на његово епохално стваралаштво. Многе неистине и полуистине из текста Аце Ђ не вреди демантовати, јер податци које смо изнели боље и више говоре о оном кога он штити.
Сабирајући моје радне сате, Аца Ђ је заборавио на своје нерадне – године. Моја плата је испод 40.000, а додатак за обављање синдикалних послова, који примам од јула 2011., има председник сваке синдикалне организације у Србији. О свом „плодоносном“ обитавању у Позоришту, од преко две деценије, а за преко 50.000 динара месечно, Аца Ђ, ваљда, „нема податке“. Као што нема „петљу“ ни да прозбори о броју представа појединих неоправдано запостављених колега из глумачког ансамбла. Двоје, од четири првака, током протекле сезоне играли су у 17, односно 14 представа, а једна колегиница не игра већ три године. Плате уредно примају. Наравно, и за то је одговоран директор, који их, на тај начин, или неоправдано занемарује на штету публике и Позоришта, или им повлађује.
Ваља се надати да Аца Ђ више неће покушавати да полемише са синдикатима Позоришта на Теразијама и – чињеницама. Са мном може, ако баш жели. Али, то неће бити мој избор, жеља понајмање. Треба и да зна, пошто сам запазио да воли да се „поштапа“ латинским изрекама, да су ме током школских дана вршњаци звали Јова (због презимена, наравно),  па нека се подсети: „Quod licet Iovi, non licet bovi“.

22 коментара

  1. Svako ko poznaje ovog čoveka, koji se zove Branislav Jović, zna da je to već decenijama najveći neradnik u Pozorištu na Terazijama, da je učestvovao u „pobunama“ protiv svakog direktora, da je uvek išao na „bolovanje“ kada je trebalo da se rade nove predstave – ukratko, da je sramotno da zbog nekakvog 47. člana Zakona o štampi uopšte dobija prostor u našem najeminentnijem nedeljniku – da bi blatio ljude sa umetničkim dignitetom, koji su poznati priznati od celokupne srpske kulturne javnosti!




    0



    0
  2. Zaista šokantno!Šta vidim na sajtu „Pečata“, u pola noći, kada sam došla kući. Baneta Jovića, koga poznajem ko zlu paru, kako „ocenjuje“ umetničke i radne kvalitete dramaturga PNT, g. Đaje, maestra Borisavljevića, reditelja i direktora Vukobratovića… Da li da plačem ili da se smejem, crni humor!… Provela sam i provodim u toj kući par decenija kao gledalac i poznavalac mnogih članova pozorišta, pravih glumačkih i pevačkih zvezda i svi su mi oni govorili da je pomenuti Jović bio i ostao sinonim za nekoga koji se uopšte ne pojavljuje – osim kada se deli plata!




    0



    0
  3. Da je neko drugi – ali, Bane Jović!“ Pa, taj je čim bi načuo da se u Pozorištu na Terazijama vrše pripreme za neki novi komad, već bi bio u Domu zdravlja u procesu otvaranja bolovanja! Zaista je tužno i sramotno, što zbog nekakvog Zakona o informisanju, ovakav čovek sa svojim polupismenim škrabotinama dobija pravo da kontaminira Vaš visoko cenjeni list, koji sigurno do sada nije na svojim stranicama doživeo ovakvo prostačko pisanije! A, tek o autoru kakav je Aleksandar Đaja, koga pomenuti skriboman pominje u ironičnom kontekstu – šta da kažem? Gospodin Đaja je verovatno već u četvrtom osnovne pisao bolje, pismenije i smislenije nego što će ovaj „geak“ sigurno ikada pisati. Veliki pozdrav Đaji i redakciji „Pečata“! Šta se može, mora se neki put i ovo progutati…




    0



    0
  4. Dame i gospodo, ocigledno niste procitali tekst. U njemu se radi o tome kako je direktor Vukobratovic zloupotrebljavao polozaj, kako je namestao poslove sebi i svojima, kako su zaposleni u pozoristu visestruko osteceni njegovim rukovodjenjem. Makar procitajte, pa onda neka krene pljuvacina. Pozdrav od Sindikata Muzickih Umetnika. Ja se potpisujem pravim imenom i prezimenom, takodje sam i jedan od najvecih „radnika“ u pozoristu. Petkovic.




    0



    0
    • Vrlo sam dobro pročitala tekst, i moje je pravo ime Ljubinka (a, prezime baš i ne moraš da znaš) i zato te pitam: Ako si toliki „radnik“ Petkoviću, šta ćeš, onda, sa Jovićem? Koju i ti korist imaš od svega toga, ako već za sve optužuješ Vukobratovića?… I, onako uzgred: misliš da Đaja i Vukobratović ne znaju da si sa zvanične Oglasne table pozorišta, 26. 07. 2012. godine oko 11 sati pre podne, pokidao nalepljenu fotokopiju teksta dramaturga A. Đaje iz „Pečata“: „Afričko pozorišno proleće“, koji je tamo bio postavljen sa nečijim odobrenjem – a što su snimile sigurnosne kamere i o čemu postoji svedočenje radnika obezbeđenja, Zorana… Šta ti je to trebalo? Misliš da to pitanje neće doći na dnevni red, kada za to dođe vreme… Samo se ti drži Jovića, za njega ne sumnjamo da će „daleko“ dogurati, ali za tebe, nisam sigurna…




      0



      0
  5. Quod licet Iovis, non licet bovis – bi bilo ispravno. Toliko.




    0



    0
  6. Jесте позориште на теразијама једно од стабилнијих у ова смутнаја времена. Али јесте и управник склон пакетирању услуга. Бранио га је Перишић у писму уреднишву Политике, а игра му се текст на Теразијама, док је управник својевремено режирао филм по његовом сценарију. И вечити маестро Војкан је из исте екипе. И за тантијеме је истина и ако је можда по закону, врло је неукусно. Али остаје и чињеница да је и такав какав је (склон петљању и алав на парице) М. Букобратовић ипак најмање зло, односно сем Кокана који би вероватно ту био бољи него у Атељеу, ја не видим кандидата за директора те установе.




    0



    0
    • Dragi Platone,
      Jeste to skoro tako kao što kažeš – ali, to nije ništa neuobičajeno, ne samo kod nas, nego i u svetu i definitivno je po zakonu. Pa, čak nisu u pitanju ni neke velike pare, kao što ova ekipa „sindikalnih heroja“ hoće da predstavi… Da sem Kokana (koji bi tek bio prava katastrofa!) ima kandidata za direktora Pozorišta na Terazijama, ima, iako ti ih ti sada ne vidiš. Pojaviće se kad dođe vreme, ukoliko nakon ovoga to uopšte neko želi da bude… Ali, to sigurno neće biti neki kandidat Baneta Jova i njegove „nedovoljno obrazovane“ kamarile… I, da završimo u sentencama: „Amicus Plato, sed Amicus veritas est!“




      0



      0
  7. Колеге су ми указали на непотписане паћенике, који (јасно је то) преписују увреде из исте (теразијске) кухиње. Када неког неистинама (кукавички и непотписано) вређаш, више говориш о себи него о ономе ко ти смета. Џаба труд, чињенице су непоткупљиве, а ја неосетљив на будалаштине. Нису ОБА репрезентативна синдиката ништа НЕПРОВЕРЕНО изнели, а то што појединци правдају „крадуцкање“ или лицитарају ко би могао да „столује“ на Теразијама, говори о моралном глибу у коме је ова земља, 90 и нека на корупциској ранг листи. Као, нема везе, иако муљају, наши су, а можда дођу и још гори. А они који кажу да тако не треба, репрезентују „самоуправљање“. Е, тим „лоповским адвокатима“ желим срећан пут у Европу, вероватно је тако и доживљавају, јер већ 20 година за боље и не знају. Али, пре тога, нека се потпишу испод својих састава, да могу и појединачно да им одговорим. Само храбро, што се плашите? Срдачно, Бане Јовић.




    0



    0
  8. Dakle, poštovane dame i gospodo, uglavnom kolege, koji se potpisujete pseudonimima, najljubaznije vas molim da posetite facebook stranicu pod nazivom POMOZIMO KOLEGAMA NA TERAZIJAMA na kojoj se lično možete uveriti kako se „vodilo“ Pozorište na Terazijama. Tu ćete naći skenirane ugovore o gostovanjima, tantijemama, autorskim ugovorima, kopije pamfleta i pisama podrške direktoru sa analizom spiska (koliko nezaposlenih u pozorištu i penzionera i nečlanova sindikata se tu potpisalo). Uglavnom, tu se slobodno možete informisati o vašem omiljenom direktoru – pošto ste u tolikoj frci od Kokana. I ja bih bio u frci, da dolazim na posao u 11h a da mesečno igram 3 predstave. Strahovito mi je žao što remetim vaše ušuškano vreme do penzije dok smo mi izrabljivani od lopova. Uostalom, niti jedan zaposleni umetnik NIJE javno ustao u odbranu direktora. To je baš tužno.




    0



    0
  9. Za Ljubinku ili Desanku,(kako god da se lazno predstavljena zove)…Svim mislecim i postenim ljudima u pozoristu na Terazijama,nazalost,malo ih je ostalo,koji zive od svog rada,je sve odavno jasno,kao dan!!!Sve muvacine i pronevere!SVE!!!
    Ako si Ljubinka samo gledalac pozorista,kako TI znas,da je 26.07. skinut text sa oglasne table,u dane,kada je pozoriste odavno zavrsilo sezonu i kada su tamo sedeli samo,direktorovi ljudi,pokusavajuci,verovatno,da ga odbrane od neodbranjivog!
    Osim ako nisi,iz ekipe sa drugog sprata?! A jesi,jer vas nema mnogo tamo,i mi vas znamo kao zlu paru,Gospodjo! Ima te Ljubinka i na drugim sajtovima,valjda ti je to dato u zadatak,narices nad hudom sudbinom omiljenog ti direktora i reditelja Vukobratovica,i kako ga ti nazivas,maestra Borisavljevica,lakomih na pare,toliko,da mi se gade! Znam,da i ti branis svojih par godina do penzije,ili mozda vise,u kojima ces i ti,preko grbace onih rudara iz pozorista,a uz znanje i saznanje omiljenog ti direktora,zaraditi koji evro vise.Ili ti je mozda obecao i tantijeme,kao svom vrlom saradniku Borisavljevicu,za autorstvo nad ovim tvojim bednim internet komentarima?!Pa te bas briga za obraz?
    Ali,reci cu ti samo ovo…OBRAZ SE GUBI SAMO JEDNOM,I NIKADA VISE!
    Mirno spavaj, Ljubinka…AKO MOZES!




    0



    0
  10. Sindikalci pozorista na Terazijama, samo napred! Ne bojte se nikoga pravda je spora ali dostizna! Eh, kad bi nasi sindikalci u Niskom Narodnom pozoristu imali bar deo hrabrosti i kolektivne odgovornosti kao vasi, i mi bi mngo toga resili.
    Srecno vam bilo. Sindikalac iz Nis…




    0



    0
    • Nišlija – Jovića, Petkovića i ostale, možeš odmah da vodiš u Niš, za džabe, čak ćemo mi sa Terazija da platimo put za njih! Ali, posle nemoj da reklamiraš robu. Znaš da za „polovnjake“ reklamacije – ne važe!




      0



      0
      • Hvala ti, Svetozare, ne morate da ih saljete,sami cemo doci po njih,da ih dovedemo ovde i da ljudima pokazemo,koliko je malo hrabrosti,umesnosti,casti i znanja potrebno,da se stvari pokrenu i raskrinkaju „ekipe“ koje haraju srpskim pozoristima!
        Moralne „polovnjake“ kao sto si ti – ne primamo!




        0



        0
  11. Najviše volim da čitam komentare ljudi koji ne smeju da se predstave, a usudjuju se da iznose takvo bljuvotine, neistine, laži, da skreću sa teme gore navedenog teksta i da rade gomilu drugih ružnih stvari koje samo mogu ljudi koji su svesni toga da njihova dela nisu dobra i da bi, ako ima pravde, ako se poštuju zakoni itd…, itekako mogli krivično da odgovaraju i da dobiju otkaze zbog njihovog „radnog“ (ne)učinka.
    Ljudi u čemu je problem? Zašto komentarišete radni učinak Baneta Jovića, kada to uopšte nije tema, gore navedenog, teksta. Okomili ste se na njegov radni učinak, a znate da je njegov radni učinak veći od gomile ljudi iz ostalih sektora. I to sve stoji u izveštajima koje podnose sekretari sektora. No to je sad totalno nebitno i nema veze sa gore navedenim tekstom.
    Činjenica je sledeća: Da postoje ozbiljni materijalni dokazi o teškim krivičnim delima pojedinaca koji treba da odgovaraju za to. A svaki gradjanin treba da snosi krivičnu odgovornost, ako za to postolje dokazi. Kako god se on zvao. I to je glavna poenta priče. Manite se kuloarskih priča i gluposti. Ako osumnjičeni misli da nije kriv, neka angažuje advokate i neka se brani i neka tuži ljude koji mu na teret stavljaju sve ovo. I onda niko nema pravo ništa da mu prigovori.
    Molim lepo!




    0



    0
    • Gde si učio pravo, Marko, diletantu nad diletantima! Sigurno u Haškom tribunalu! Ne dokazuje se nevinost – nego, oni koji optužuju Vukobratovića, treba da angažuju advokate da bu mu dokazali krivicu!
      Super ti je ovaj komentar, sada i oni koji o celom ovom slučaju nisu imali pojma, znaju da ste vi jedna obična polupismena grupa, koja škraba po internetu! Đaja vas je razbucao u svom tekstu “Afričko pozorišno proleće”, pa vi sada zujite kao muve bez glave. A, onaj Petković, piše li piše na Fejsbuku, iako to niti neko čita, niti lajkuje. Kao da ga je uhvatila ozbiljna psihička bolest. Istina, često sam tvrdio da je bolje biti skriboman, nego serijski bica, ali sada u to više nisam siguran…




      0



      0
      • U mnogo toga ti izgleda nisi siguran,ali si,Aristotele
        (jadan covek,u grobu se okrece,koja beda od coveka koristi njegovo ime),jedino siguran da tvoj disa nije krao! E,pa jeste! Bio ja ili mi,polupismeni ili ne,to nije nimalo vazno od cinjenice da je istina izasla na videlo.Da je bilo ozbiljnih i krupnih muvanja sa lovom!
        Nasom lovom! I tu je kraj,svake ljubavi,odnosa i postovanja.Znam,da ce ti biti tesko kad ti ode omiljeni ti direktor,jer nece biti vise ladovine za mamlaze kao sto si ti,a Bogami,ni drpanja parica.
        Zao mi je,ali…GOTOV JE!




        0



        0
  12. Sindikati ne treba da odustanu od svoje namere da stvari isteraju na cistac koliko god to bolno bilo.uostalom zato i postoje.Ne znam tacno o cemu se ovde radi ali je cinjenica da je i u kulturi sve trulo kao u „drzavi Danskoj“. Ljudima koji rukovode ustanovama kulture a za koje se pokaze da su postupali protivno zakonima ili u najmanju ruku interesima zaposlenih treba se zahvaliti na saradnji a nadlezni organi sa svoje strane da preduzmu odgovarajuce korake.Koliko je u nasoj drzavi to realno osteje da se vidi.Uvek ce biti onih koji su za pravdu i istinu kao i onih koji ce direktore i upravnike podrzavati do njihovog samog kraja stiteci tako isebe i svoje sitne licne interese kakvi god oni bili.Malo je onih koji imaju hrabrosti da stenu pred ogledalo pogledaju se i priznaju.Put do licne i kolektivne katarze je tezak.Nazalost zivimo u vreme kad i u ustanovama kulture imamo korupciju, nepotizam, malverzacije sa parama i dr. tu onda vise nema umetnosti.Samo nada da ce ljudi koji su unistili i ono malo dobra sto je ostalo u ovoj zemlji snositi posledice kako pred svojim zaposlenima kojima su rukovodili tako i pred sudom javnosti ako takav sud jos uvek postoji.




    0



    0
    • Sve je to tačno što pišete Jelena, samo adresa nije PNT. PNT je jedna od retkih mesta u ovom gradu, koje je publici pružalo i nadam se pružaće i nadalje, vrhunski umetnički ugođaj.




      0



      0
      • Ljubinka…kakve veze imaju kradja para,(15.000.000 din),zloupotrebe vaseg direktora,sa kojima sam se u medjuvremenu upoznao,opstim propustima u radu i sl.,
        i vrhunski umetnicki ugodjaj?
        Ili vi, vrhunskim umetnickim ugodjajem smatrate, debelu ladovinu,privilegije i kraduckanje koje vam je omogucio sistem,na celu sa direktorom?!
        Sramno!Umetnicki ugodjaj stvaraju umetnici na sceni,i publika to zna,a ne korumpirani i losi direktori…
        Pozdrav od Nis.




        0



        0
        • Kolega od Niš, tako si dobro proanalizirao umetnost od postanka sveta do danas, da nema nikakve sumnje da si vrhunski umetnički ugođaj – upravo baš ti i niko drugi!




          0



          0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *