Почетна / Друштво / Пропаст туризма

Пропаст туризма

Пише Угљеша Мрдић

Туризам је већ дуго највећа индустрија на свету, са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у Србији далеко, далеко мањи

 

Досадашњом политиком развоја туризма, Србија је постала земља у којој је приход од туризма сведен на ниво статистичке грешке, са свим поразним показатељима од опадања броја запослених и фирми до прогресивног опадања броја долазака и ноћења туриста од 2007. године до данас.
Просечна посета туриста у Србији траје 2,2 до 2,3 дана, а најзначајнији број страних туриста долази из бивших југословенских република. Удео гостију из Европе своди се на госте који, углавном, долазе индивидуално.

СУМЊИВА ИСПЛАТИВОСТ
Државна средства из буџета Републике Србије су потрошена на израду мегаломанских мастер планова, уместо да су уложена у складан развој малих и средњих предузећа која су основ туристичке активности у Европи и свету.
Милиони евра су уложени у развој елитних сезонских капацитета са сумњивом исплативошћу, док су основни смештајни капацитети у Србији у веома лошем стању.
У Србији туризам као индустрија има негативан биланс, јер се због непостојања адекватне понуде унутар Србије велика средства одливају у иностранство, на тај начин помажући развој туђих економија. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у Србији далеко мањи.
Туризам је највећа индустрија на свету, а уједно је и индустрија са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Потражња за туристичким путовањима у свету генерално расте међу свим старосним и социјалним групама.
Србија ће на туристичком тржишту понудити производе базиране на својим природним лепотама, као и историјском и културном наслеђу, истичући при том њихову аутентичност, значај и лепоту. Ревитализација аутентичних сеоских зона и обнова историјских и културних споменика мора захваљујући туризму да доведе до бржег локалног развоја, смањења сиромаштва и незапослености. Туристичка индустрија када би била добро организована, према проценама стручњака, могла би да обезбеди посао за око 50.000 квалификованих младих људи у Србији.

ИЗГУБЉЕНИ МИЛИОНИ

[restrictedarea]

Иначе, Србија је 2011. године имала 992 милиона долара прихода од туризма, што је повећање за 24 одсто, али је дефицит туристичког биланса око 120 милиона долара. Грађани Србије су прошле године потрошили 1,14 милијарди долара за путовања у иностранство, што је 17 одсто више него 2010. године.
Ових недеља смо сведоци да су по целој Србији истакнути, а нарочито у Београду, билборди са плакатима „Добро дошли у Хрватску“, где се грађани наше државе позивају да уживају у лепотама хрватског приморја. Јако је мали број билборда где се грађани позивају да уживају у српским лепотама, планинама, језерима и бањама широм наше Србије.
При том да истакнемо и безбедносни аспект. Хрватска је небезбедна туристичка земља, што потврђују и статистике. Све је већи број инцидената где су Срби мета хрватских локалних хулигана. Инциденти везани уз госте из Србије бројчано одударају од броја инцидената везаних уз госте из Немачке, Словеније и других земаља. Тако грађани Србије пуне хрватски буџет, а при том ризикују безбедност својих породица.
Подсетимо да се деведесетих година захваљујући бројним позитивним развојним трендовима туристичка делатност сврстала међу најдинамичније привредне гране, са вишеструким ефектима. У периоду од 1990. до 2000. године међународни туристички промет повећан је за преко 50 одсто, док су укупни приходи увећани за скоро 80 одсто. То је туризму давало снажну генераторску функцију у широком спектру делатности, који се све више укључивао у приоритете привредног развоја. Стратегијом развоја туризма тада је у Србији утврђен селективни приступ, при чему се сеоски туризам третирао као приоритетан у оквиру оних видова туризма који су везани за посебна интересовања. Нарочито се потенцирао развој еко-туристичких села на брдско-планинским подручјима, која нуде здраву средину, еколошку храну, угодан амбијент, активан одмор у природи, етнографске и друге културно-историјске вредности. Али у последњих 12 година туризам је био једна од многих привредних грана у Србији који је био систематски уништаван.

ИЗВАНРЕДАН ПОТЕНЦИЈАЛ СРБИЈЕ
Србија има изванредне услове за развој сеоског туризма. Од сеоског туризма Србија може годишње да оствари и неколико милијарди евра. Светска туристичка организација препоручује Србији да развија сеоски туризам. Међутим, и поред тога, још увек нема материјалних услова за долазак великог броја странаца на одмор у српским селима. Позната туристичка села у Србији су Сићево, Сирогојно, Гостиље, Мокра Гора, Коштунићи… Захваљујући богатој руралној традицији, један од најбитнијих потенцијала српског сеоског туризма је и развој етно села. Најпознатија етно села у Србији су Старо село у Сирогојну, Дрвенград на Мокрој Гори и Коштуни. Србија је богата бањским и климатским центрима који превасходно служе за превенцију разних болести, рекреацију, бављење спортским активностима, пешачење, одмор у природи и обилују лековитим биљем… Бање су одлично опремљене за одржавање већих спортских скупова, за одржавање разних конгреса. У самим бањама и у околини могу се наћи разни верски објекти (цркве, манастири, тврђаве) и културно-уметнички и историјски објекти од државног и светског значаја.
У Србији постоји преко 40 бањских и климатских центара. Да набројимо само најпознатије попут Врњачке Бање, Сокобање, Нишке Бање, Овчар Бање, Палића, Пролом Бање, Бање Врујци…
Иначе у Стратегији развоја туризма Владе Србије под ставком „Постојеће стање“ стоји:
„Република Србија је на историјској раскрсници где се одвијају интензивна прилагођавања европским интеграцијама и испољава снажан раст конкурентског капацитета институција, предузећа и појединаца. Република Србија је на путу дефинисања развојних циљева и привредних сектора са изгледима за успех, где ће самостално и уз подршку међународне заједнице морати што пре да изгради и реализује конкурентске стратегије раста. Туризам се у том контексту намеће као незаобилазан комплекс са неискоришћеним растућим потенцијалом. Српски туристички потенцијали нису досад довољно валоризовани, јер туризам није никад био озбиљна тема развојне политике Србије. С друге стране, многе државе са сличним или чак слабијим потенцијалом су последњих година учиниле напоре који су их довели на мапу значајних светских туристичких земаља. Примери Мађарске, Чешке, Бугарске, Румуније и Пољске то најбоље потврђују. Србија данас има само компаративне предности у туризму, јер поседује разноврсну структуру туристичке понуде, налази се у близини традиционалних и нових туристичких тржишта, има дугу историју и општу препознатљивост, очуване природне ресурсе, сразмерно добре комуникације и поседује велики људски потенцијал. Процес трансформације компаративних у конкурентске предности у туризму Србије део је укупних реформских процеса, као и политичког односа према туризму као важном ствараоцу националног благостања.
Поред многобројних туристичких потенцијала, српски туристички производи нису адекватно развијени, нити комерцијализовани на светском туристичком тржишту. Са садашњих око 87.000 смештајних капацитета у застарелим објектима, Србија не постиже пословне резултате ни приближно као конкурентске земље. Због затворености тржишта каснио је процес реструктурирања и приватизације, није било значајних улагања из земље и иностранства, тако да није дошло до развоја нових облика туристичке понуде. Због високе централизације изостале су инвестиције у инфраструктурно одржавање наслеђених туристичких дестинација, јер локалне заједнице нису могле финансијски да одговоре захтевима њиховог одржавања и нарочито новог развоја.
Ланац вредности у туризму Србије, осим донекле у Београду, није изграђен. То отвара питање стандарда, квалитета услуга и лојалности према Србији као туристичкој дестинацији.
Због високог учешћа сиве економије и несређене статистике туристичког сектора, постоји проблем објективног приказивања данашњих макроекономских учинака туризма на економију Србије. Према постојећој статистици туристички сектор учествује са 2,5  одсто у националном бруто производу и са пет-шест одсто у укупној запослености у Србији. На основу изведених примарних истраживања утврђено је да просечан хотел у Србији има 105 соба, да је стар 42 године, да је последњи пут делимично обновљен пре 13 година и да доминирају објекти са две и три звездице. Током 2004. године, просечан хотел у Србији остваривао је око 8.000 евра укупног прихода по соби, док је за исту просечну категорију међународни стандард најмање 2,5 пута већи. Нема сумње да Србија мора битно да ојача глобалну конкурентност и глобалну атрактивност туристичких производа, узимајући у обзир нова светска искуства, уз ослањање на сопствену иновативност и производе у туризму који имају перспективу и помоћу којих Србија може да изгради конкурентност.“
На крају би требало истаћи да је више од половине најсиромашнијих земаља у свету препознало туризам као значајну делатност, са којом могу да узму учешће у светској економији и смање сиромаштво. Због тога је Светска туристичка организација УН са још седам агенција УН формирала Управни комитет за подршку туризму, као значајном елементу економског развоја. УН су констатовале да туризам повећава економски раст, запосленост и приходе у многим земљама у развоју. Тај сектор је међу главним изворима прихода за 20 од 48 најнеразвијених земаља, и показао је стабилан раст и у десетак других. Туризам је постао главни покретач социјално економског напретка за многе неразвијене земље и његов развој постао је њихов приоритет.
У Србији је туризам једна од уништених привредних грана…

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Зоран Ђорђевић

    Мислим да је ово кључна реченица: „Милиони евра су уложени у развој елитних сезонских капацитета са сумњивом исплативошћу, док су основни смештајни капацитети у Србији у веома лошем стању.“ У елитни туризам мора све у држави да буде упрегнуто, од цариниковог осмеха на улазу, од добрих путева до свих тих хотела и свега што служи узимању пара од богатих. Оних који могу да бирају између Србије и Сејшела. Треба водити потпуно другу политику и ослонити се добрим делом на домаће госте.




    0



    0
  2. Треба прво очистити депоније и увести ригорозне казне за оне који бацају ђубре где стигну. Замислите да неко са стране дође у Србију а оно депоније око путева. По нашим рекама и језерима плутају пластичне флаше, претворили смо их у ђубране уместо у туристичке дестинације. Ни нормалне нужнике немамо а камоли смештајне капацитете. Тамо где је нетакнута природа, чула сам информацију, да американци снимају хорор филмове. Легу се змије и акрепи по напуштеним кућама. Има се шта понудити, али треба улагања. И без великих улагања ми сами можемо да не загађујемо наше природне ресурсе. Довољно је да урадимо оно што можемо, да будемо савеснији грађани, осмех и љубазност, добра воља…




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *