Олимпијски пламен

Пише Мара Кнежевић Керн

Како се десило да спонзор Олимпијских игара буде компанија произвођач отрова употребљеног у операцији Пакао у Вијетнаму иза које је остала бројка од 4,8 милиона жртава!

 

Дежурна савест Запада, аустралијски писац, новинар и активиста Џон Пилџер, објавио је 19. јула чланак под називом „Блер, олимпијски дилови и поглед на другачију Британију“. Огорчен због игара у сенци спектакла, као што је у прошлом броју навео дописник „Печата“ из Лондона Дејан Лукић, Пилџер указује на крвави неизбрисиви траг иза гламурозних спонзора, међу којима је и произвођач биолошких и хемијских отрова.

КУЛТУРА ЛАГАЊА

[restrictedarea]

С обзиром на то да је и сам, у својству ратног дописника, прошао пакао Вијетнама и Камбоџе, Пилџерово „политички некоректно“ оглашавање има посебно емотиван тон. „Ово је прича о два писма и две Британије. Прво писмо је написао Себастиjан Кое, бивши спортиста и председавајући Лондонског олимпијског организационог комитета. Сад је то Лорд Кое. Ја сам 21. јуна у Њу Стеитсмену објавио апел упућен Коеу од стране Уније вијетнамских жена, с молбом да се преиспита одлука организатора Игара о прихватању спонзорства компаније Доу Кемикал, једног од произвођача отрова диоксин, под комерцијалним називом Агент Оринџ, бацаног изнад Вијетнама у операцији Пакао (Хадес). Процењено је да се број жртава креће око 4,8 милиона, а међу њима је велики број шокантно деформисане деце.“
У одговору на оптужбе Кое каже да се ради о „веома емотивном питању“ и охрабрује жртве на започињање „конструктивног дијалога“ с америчком владом, која је „исправно водила процес разрешавања бројних покренутих питања и налази се у позицији да реализује помирење између две земље“. Помирење између жртава и убица спада у арсенал манипулација и обмана енглеске владе, названих „култура лагања“ (М. Хигсон), а адвокат Константин Кокорис, (заступник жртава из Вијетнама), тврди да није било никаквог „конструктивног дијалога“ нити су жртве добиле било какву одштету, иако је Доу све време био свестан токсичности диоксина. Кокорис тврди да до данас нису уклоњене ни депоније преосталог токсичног материјала, нити су предузете мере да се становништво упозори на опасност. Агресија се очигледно наставља.
Тон и суштина Коеновог писма указују на непромењену вишедеценијску праксу да иза игара стоје најмрачније силе – од нацистичког идеолога Кубертена до мега корпорација окупљених око „вечног пламена“. Пилџер међу елитом присутном на свечаном отварању препознаје „исте глумце који су омогућили оба спектакла (Вијетнам и Лондон), незаинтересоване за жртве Доу Кемикала, као ни за патње ирачког народа… У олимпијској тоталитарној држави у држави, све конце повлаче момци из Доуа и „Кока-Коле“, уз помоћ медија ангажованих на изазивању ‚олимпијског узбуђења‘, као што је било у случају ‚Шока и страхопоштовања‘ у Ираку 2003.“

ОПТИМИЗАМ СА МРАЧНОМ ПОЗАДИНОМ
Да постоји и друга страна стварности, говори писмо енглеза Џоша Ричардса, из марта 2003. упућено Пилџеру, када је овај млади човек, са четворицом пријатеља, онемогућио узлетање америчког бомбардера Б-52 (из енглеске базе), са задатком да бомбардује Ирак. „Иако је Џошов ненасилан акт био легалан, према принципима установљеним у Нирнбергу, с обзиром да се радило о незаконитој агресија на Ирак и врхунском ратном злочину, мировни активиста је ухапшен… У писму које ми је упутио Џош каже да му је моја књига ‚Нови владари света‘ помогла да формулише одбрану и избегне вишегодишњи затвор.“
Износећи пред јавност Џошов херојски гест, Пилџер жели да покаже и друго лице Британије, насупрот „отровним олимпијским спонзорима и рехабилитованим ратним хушкачима“, а недавно се појавила још једна савремена хероина – жена која је својим етички мотивисаним гестом показала јавности (и спонзорима), да има ствари и људи који се новцем не могу купити. Реч је о Мередит Александер, бившем поверенику Олимпијске Комисије за одрживи Лондон 2012, тела задуженог за праћење Игара, која је дала оставку кад је сазнала да ће Доу бити један од спонзора Игара.
У интервјуу за „Прес ТВ“ из Лондона, Мередит износи разлоге за овај чин без преседана у новијој историји олимпизма: „Прихватила сам одговорност за надзор над Играма зато што смо се договорили да ће ове Игре бити најдоследније од свих досадашњих, по питању ‚одрживости‘ и етичности. Нажалост, питање етичности није било приоритет за званичнике: Доу је спонзорисао декоративно платно којим је покривен стадион, у вредности од седам милиона фунти. С обзиром на то да корпорација дугује 1,1 билион фунти на име компензација жртвама из Бопала, настарадалим 1984. после изливања отрова из постројења „Унион Карбид“ (7000 људи је убијено на лицу места, а 15.000 је умрло у мукама, током следећих 20 г), сматрам да би било крајње неетички дозволити приступ овом спонзору, а његова репутација би штетила и самим домаћинима Игара… Отказивање уговора о спонзорству је најмање што дугујемо жртвама, а овде се не ради о историјском већ о етичком проблему. Доу је преузео ‚Унион Карбид‘ са свим постројењима и експертима, па је преузео и срамоту.“
Бизарна реклама за Доу са натписом „нови оптимизам“, дубоко је увредила жртве, чије аргументе нико није желео да саслуша, али су многи Енглези били посрамљени и спремни да врате карте за присуствовање спектаклу. „Учинила сам све што је било у мојој моћи да јавност сазна истину, с обзиром на то да се Доу представљао као ‚одговорна компанија‘, и показало се да је оставка једини начин да се чује глас жртава у чије име говорим.“
Да се не ради о далекој прошлости потврђује сурова стварност: на месту злочина у Јужном Вијетнаму, налази се више од 20 локација са депонованим диоксином, а Вијетнамски Црвени крст тврди да је око три милиона људи свакодневно изложено тровању кроз воду, ваздух, земљу…На питање због чега диоксин није транспортован на безбедне локације, одговор гласи: „Јефтиније је било да га оставимо где је.“

ПРОТЕРИВАЊЕ
„Кока-Коле“ Захваљујући Пилџеру и Мередит, подигла се наранџаста прашина са многих досијеа, па су обелодањена и сведочења очевидаца из „заборављене“ депоније у америчкој бази на Окинави. САД морнарица је оставила велике количине Агент Оранжа у бази Фитенма. Хемикалије су преостале из периода агресије на Вијетнам, да би (пошто што су проглашене токсичним) биле остављене у граду Гинован. Упркос апелима јапанских власти, отров никад није безбедно депонован ни уклоњен, а становништво се годинама бори са овим проблемом. Познато је да ће земљиште, и после евентуалног уклањања дефолијанта, деценијама остати затровано, као што се догодило у Јужном Вијетнаму. Пентагон је дуго негирао да се дефолијант уопште налази у бази, уз подршку локалних јапанских власти „како се не би угрозили пољопривреда и туризам“.
И у овом случају се показало друго лице Америке – пензионисани потпуковник Крис Робертс, актер и жртва догађаја из 1981. каже: „Присуствовао сам ископавању 100 барела наранџастих хемикалија, смештених у зарђалој буради која су цурила и загађивала отпадне воде из базе. Претпостављени су наредили да се хемикалије, уз помоћ јапанских радника, транспортују у непознатом правцу. Јапанци нису знали о чему се ради, нити су током утовара били прописно заштићени, а цела операција је изведена у најстрожој тајности. Непосредно после евакуације контејнера наишао је тајфун и поплавио терен. Ми смо загазили у воду да омогућимо одвод бујице. Све моје колеге су данас тешки инвалиди, без икакве наде да ће кривце извести пред суд.“
Док се у Лондону одвијају „гладијаторске игре“ („професионални спортисти су циркуски гладијатори“ каже Кубертен), а спорт подмеће као „најјефтинија духовне храна за радне масе – која их држи под контролом“ (П. Кубертен), из Латинске Америке стиже охрабрујућа вест: боливијске власти најављују симболичан крај Мајанског календара и почетак Новог доба ритуалним протеривањем компаније „Кока-Кола“ из Боливије. „Уместо апокалипсе, 21. децембар 2012. ће бити обележен симболичним почетком краја капитализма“ – изјављује боливијски министар спољних послова – „што ће означити крај политике егоизма и подела. Планета ће се ускладити, први пут после 26.000 година, и то ће бити крај капитализма и почетак комунитаријанизма.“ Моралес охрабрује Боливијце да уместо Коле пију домаћи Mocochinche, (напитак са укусом брескве), а иницијативу је подржао и харизматични Уго Чавез. Боливија је друга латиноамеричка земља која је избацила Мекдоналдс, а Ево Моралес најављује легализацију још једног домаћег производа – листа коке.
Још једна од недодирљивих компанија „Шеврон“ дочекује крај Мајанског календара с губитком од 900 милиона долара, на име изгубљеног спора пред судом у Еквадору. Тужбу је подигао Фронт за одбрану Амазона због одлагања нафте у речне токове и изазивања такозваног Амазонског Чернобила, а додатних 8,6 милиона долара „Шеврон“ ће морати да плати због одбијања да се извини!
Жртве и активисти широм света верују да ће правда победити, а човечанство ући у нову фазу одговорности како би се поново успоставила нарушена „хармонија с Планетом и космосом“.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. .. uzgred, danasnji “Kurir” ( 10.08., str. 10) u clanku ” HAARP nam kontrolise umove !” pise, da je 3.maja ( dakle tri dana pre djurdjevdanskih izbora) u kod sela Beljina kod Barajeva, navodno, postavljen neki “HAARP” uredjaj ?! Valjalo bi to proveriti.. i KO je odobrio takvu ‘instalaciju’, pre samih izbora ?!

  2. slađana vidić

    Ja se ne sekiram za moj mali mozak, u njemu i onako nema ništa, ali šta ćete Vi novinari, političari i lafovi od tajkuna sa ovim HAARPovima. Verujem da su oni iz Blica i Kurira uveliko dobili dozu niskofrekventnih talasa koji imaju frekvenciju njihovog mozga.Nekome je cilj da drži svet u strahu i vrši opasne manipulacije. Zašto je to obelodanjeno ako je vojna tajna? I zašto da se obična stoka od naroda opterećuje sa tim. Umrećemo kad tad i mi i oni od ovoga ili onoga pa šta. Da ih vidim neka pokore svet i šta onda? Predatori se uvek ubijaju međusobno.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *