Одговор Ђаје Јовићу

Реаговање Александра Ђаје на обраћање Бранислава Јовића, председника синдиката „Позоришта на Теразијама“, објављено у прошлом, 229. броју

Браца Ј је, према очекивању, промашио тему. Сврха мог текста није била да потврди или негира нечије тврдње о наводним „финансијским малверзацијама од стране директора позоришта“, за шта је и сам директор Вукобратовић јасно потврдио да је по том питању „потпуно на располагању оснивачу, Скупштини града Београда“ , већ да заштити институцију ПНТ-а и његовог садашњег директора, који је уметничкој афирмацији те институције пресудно допринео – од рецидива бољшевичке, агитпроповске инкарнације етикетирања и осуђивања људи, без одлуке суда!… Такође, Браца Ј нигде не демантује моје наводе о мизерном броју радних сати који је „одрадио“ у позоришту за протеклих шест месеци (односно, четрдесет година), спомињући при том звање и диплому које му држава признаје (једино не спомиње о каквој је „дипломи“ реч?). Насупрот томе, иронично говори о мом раду у позоришту од „преко две деценије“, иако сам у стални радни однос у ПНТ ступио децембра 1996. године, као драматург са дипломом ФДУ. А то је више од 15 година, а не више од две деценије, како из непознатих разлога, неистинито наводи Браца Ј. Што се моје уметничке и радне биографије тиче, с њом свако ко то жели, може да се упозна на сајту www.aleksandardjaja.com, док је обрнута варијанта са Брацом Ј, немогућа. Такође, према званичној евиденцији секретаријата ПНТ-а, од 1996. године, провео сам сваки дан на послу, уз пуно радно време прописано законом… Најзад, не пада ми на памет да настављам ову „преписку“ (која свакако није полемика) са Брацом Ј, али, кад је већ споменуо латинску сентенцу, „Quod licet Iovi, non licet bovi“, најлепше му се захваљујем што ме је доживео као „Јупитера“ – као што и поштујем његово демократско право да се осећа онако како му једино и доликује.

Александар Ђаја, драматург