Нулта Тачка

Пише Александар Ђаја

Народ више не жели ни да их види, ни да их чује… жели само да их казни! По Закону и Уставу ове земље. То је једино и најважније што очекује од нове власти

 

Пре неколико година,  у Клиничком центру у Крагујевцу умро је Драгиша Ђорђевић, стар 56 година, од последица болести,  изгладњивања и изнемоглости. Несрећни човек је имао свега 30 килограма. Две недеље није ништа јео ни пио, јер никога није могао да дозове у помоћ, зато што је Драгишин телефон био искључен због неплаћеног рачуна. Иначе, Ђорђевић је 28 година радио у „Застави“, а 2001. године је био један од 11.000 радника који су остали без посла. Колико је могао плаћао је готово све рачуне, али му је баш неплаћени телефонски рачун дошао главе.
Да ли ми заиста не знамо ко станује крај нас, да ли је здрав или болестан, да ли га повремено виђамо или не, да ли је жив или мртав – и да ли нас то данас, уопште занима? У случају Драгише, реч је о човеку који је остао без посла и живео сам од загарантованог минималца.

УЈЕД „РАЈСКОГ ВРТА“

[restrictedarea]

Па шта, неко ће рећи? Да, страшно је то што се догодило Драгиши, али, тако је то свуда на Западу. Отуђеност, повлачење у себе, незаинтересованост за своју околину… То није истина! Запад није само Америка, то су Аустрија, Швајцарска, Шведска…  Јер на „таквом Западу“ (а, који је бившој власти и њеним „фановима“ вечито служио као пример „рајског врта“), људи – не умиру четрнаест дана од глади и жеђи пред очима својих суграђана, државе и социјалних служби! А дванаест година владавине Демократске странке и њеног клањања „златном телету“ званом „ЕУ нема алтернативу“, баш као што алтернативу нису имали ни грађани Србије осуђени да живе у „политичкој шизофренији“ сулудог и суицидног  концепта Бориса Тадића и његове злокобне ДС корпорације, није донело Србији само економску и политичку пропаст, него и застрашујућу ерозију морала и бескрупулозног богаћења богатих – као и бездушно осиромашивање сиромашних! Такву пустош у Србији коју су он и његова странка оставили у „наслеђе“ новој власти, мало који је владар у историји, у мирнодопским условима, начинио од своје земље!
Како то да, на пример, потпредседник ДС-а и градоначелник Београда у коме има 25 посто незапослених и два пута толико сиромашних, Драган Ђилас, а који је 1999. године у чешкој фирми Дибек продавао жваке, није успео да се од „продаје жвака“ обогати све док није ушао у политички врх ДС-а под кишобран Бориса Тадића? Када је постао власник (у разним облицима) петнаестак фирми у Србији, а од 2007. године па до 2010. (дакле, у време рапидног сиромашења Србије!) зарадио чак – 332 милиона евра! Пред таквим осећањем за „бизнис“, верујем да би се и један Бил Гејтс, из очајања одмах обесио о прву бандеру! Али, не само из зависти према таквој „фрапантној“ вештини згртања пара, него и због фрустрације што Билу Гејтсу, чак и да је хтео, никада не би успело оно што је „ДС-овим „бизнисменима“ успело из цуга! Да у једној, доскора богатој пољопривредној земљи у којој роди свако зрно које се случајно проспе из тракторске приколице по сеоском путу – данас, 10.000 деце има само један оброк дневно!

АПЕТИТ ЈЕ „РЕЛАТИВАН“
Услуге народних кухиња у Србији користи више од 31.000 грађана, од чега 10.000 деце, која добијају један оброк дневно, пет дана у недељи, а неки од њих, за викенд једу само ако им остане од претходних дана. Једини оброк који има у току дана дванаестогодишња Катарина из Заплањске Топонице у Гаџином Хану добија из народне кухиње, баш као и њена три брата и родитељи, који нигде не раде. „Немамо услова. Добијамо храну пет дана недељно, од понедељка до петка, један оброк дневно. Само то. Ужасно се осећам због тога, јер волим да се дружим, али на овакав начин не“, каже Катарина. И Анђела из села Тасковићи, код Гаџиног Хана, једини оброк током дана добија из народне кухиње, баш као и њени родитељи, баба, деда и две млађе сестре са којима живи. Међутим, ова девојчица тврди да није гладна и да су навикли на услове у којима се први пут једе око 14 сати, а део оброка оставља за касније. „Ми, у ствари, много не једемо“, каже Анђела.
Душо моја, али су зато други јели на твој рачун, много више него што им је било потребно, јели су све док им не би припала мука од ситости! И сада, када су изгубили власт, у паничном страху од могуће казне за све своје криминалне активности и богаћења на народној грбачи – „кукуричу“ о томе како се по Србији прекраја изборна воља грађана?! А, шта се десило пре четири године? Направили су „према изборној вољи грађана“ тако „моћну“  скупштинску већину, у којој би, ако само један њихов посланик кине, одмах настајало ванредно стање, а скупштину не би заказивали неколико месеци – све док не прође сезона грипа у Србији!
Можда би овај текст у неким својим елементима био и духовит, да му општа ситуација у Србији и међу грађанима Србије, то, једноставно, не дозвољава. Јер, она је трагична. А, биће сваким даном све трагичнија, докле год су актери њене трагедије и даље на слободи, без позивања на политичку и кривичну одговорност. Док се још увек „шепуре“ пред тв камерама у парламенту и ван њега, док у својим још увек строго контролисаним медијима и држе придике новој власти о „угрожавању демократије“.
Народ више не жели ни да их види, ни да их чује… жели само да их казни! По Закону и Уставу ове земље. То је једино и најважније што очекује од нове власти. За све остало може, жели, хоће да сачека. Али, за ово неће. Јер, то је „нулта тачка“ за Србију – од које нова власт мора да начини први и одлучујући корак, од кога све може да пође на боље. У противном, све ће се дефинитивно суновратити у провалију!

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. Zaista, težak i pomalo mračan, ali bolno istinit tekst vašeg vanserijskog kolumniste Aleksandra Đaje. A, istina boli – ali, se mora izreći! Ko je kriv što naša deca dobijaju jedan obrok dnevno, šta je prethodna 12-o godišnja vlast radila i uradila sa silnim desetinama miliona evra koje su, to se mora priznati, stizale sa Zapada, kao i sa drugih strana sveta, upravo u vidu donacija za socijalne ustanove i zbrinjavanje najsiromašnijih. Ko je pojeo još dva obroka dnevno toj deci? Taj – mora u zatvor! I to nije „lov na veštice“, kao što će žuta DS u raspadanju, očajnički nastojati da prikaže. To je lov – na pravdu, za napaćeni i opljačkani srpski narod i sve građane Srbije…!

  2. Sećam se tog slučaja u Kragujevcu, koliko je samo takvih! … Pod „žutima“ niko nije imao alternativu: ni narod, ni siromašni, ni gladni, ni žedni, ni goli, ni bosi – samo su „alternativu“ imali oni, a ona je bila – da opljačkaju još više para i da obogalje još više narod Srbije! To da im neko oprosti?! Može, ali onda on umesto njih treba da ide na robiju! Tu – nikakve alternative više nema za novu vlast. Do kraja i samo do kraja!

    • Tačno tako! Ovu smo vlast izabrali da nam vrati ono što nam je prethodna vlast ukrala i da nas uveri da nekakva pravda, Božija i ljudska, ipak postoji! Nema alternative, nova vlast je narodu to obećala i to će morati da ispuni. Ja sam uveren da hoće, pa, ma koliko to sada izgledalo teško. Ali, ovaj narod je znao i u težim, ratnim uslovima, da se nekako uvek podigne kao Feniks iz pepela. Zašto to ne bi i sada? Dobro kaže autor: sa „nulte tačke“ – do vrha!

  3. U Sidneju (Australija) su prosle godine pronasli babu koja je umrla pre osam godina, njena sestra u Melburnu je placala racune iako nisu bile u “kontaktu” skoro devet godina. Pomozi Boze. Uzdravlje.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *