Јелена Гускова: Самопроглашена канцеларија за самопроглашену покрајину

У последње време европски и балкански листови су писали: Историјски дан – Косово је де-факто суверено, Крај надзорне независности, У јесен ће Косово стећи суверенитет, Међународна грађанска канцеларија се затвара, Косово постаје независно.

Многима није јасно: Међународна мисија напушта Косово? Да ли је Косово спремно за самосталност? Да би одговорили на та питања сетимо се да је у складу са одлуком 1244 (1999) на Косову размештено међународно грађанско присуство – Мисија УН (ММООНК), и присуство за безбедност (КФОР). Биле су још Снаге за Косово и Мисија УН за послове привремене администрације на Косову (МООНВАК). Међународна грађанска канцеларија и Међународна руководећа група нигде нису евидентиране.

Покушамо да схватимо о чему је реч.

Када су САД спремале независност Косова, оне су биле сигурне да ће се све одвијати без и мало тешкоћа. За оне, који сумњају, воле истину и за јавно мњење била је припремљена приредба под називом Преговорни процес под руководством Мартија Ахтисарија 2005.-2007. године. Марти Ахтисари је сматрао својим задатком да разради коначни статус Косова, припреми га и, према могућностима, наметне странама да усвоје пакет споразума о независности покрајине. Иза планираног неуспеха преговорног процеса уследео је предлог г-ну Ахтисарију да помогне у разрађивању такозваног европског плана за Косово. Искусан у балканским пословима политичар латио се посла, убеђен да је једина витална варијанта за Косово независност под надзором међународне заједнице. Почетком 2007. године у Паризу је специјални представник УН Марти Ахтисари поднео свој план будућег статуса покрајине генералном секретару УН Бан Ки Муну, а затим у Бечу члановима Контактне групе, која се састоји од представника Русије, САД, Велике Британије, Француске, Немачке и Италије.

Један од важних елемената предлога Ахтисарије било јн будуће међународно грађанско и војно присуство на Косову ради надзора остваривања Плана регулисања и пружања надлежним властима Косова помоћи у осигурању стабилности на читавој територији. У документу се не помиње реч независност, али фактички смисао предлога се састојао управо у томе. Американцима је независност Косова изгледала решена.

Неочекивано за многе предлог Ахтисарија надзорној независности на Косову нису подржале Москва и Кина на седници СБ УН у марту 2007. године. Није прихватила тај план ни Србија. Међутим, План Ахтисарија, одбијен од стране СБ УН, мада је то чудно, наставио је постојање. На њега су се позивали Албанци, једнострано проглашавајући самосталност у фебруару 2008. године. У Декларацији о независности Косова се истцало да она Декларација одражава вољу… народа, те је у складу с препорукама специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија и његовог Свеобухватног предлога о решењу питања статуса Косова. Хавјер Солана, Високи представник за општу спољну политику ГС УН предлагао је разместити на Косову мисију за осигурање закона и именовати специјалног представника ЕУ за Косово, како је предвиђено према плану Ахтисарија. Не чекајући одлуку СМ Мисија за успостављање закона и реда на Косову (ЕУЛЕКС) почела је размештање својих структура на читавој територији Косова и Метохије. На ЕУЛЕКС је прешао већи део функција Мисије УН на Косову (МООНК), која је управљала јужном спрском провинцијом од 1999 године. Задатак мисије је пренети Албанцима европске норме функционисања правног, економског и политичког система, помоћи у стварању министарстава, ресора и административних служби. Осим тога, САД су тражиле размештање на Косову Међународне руководеће групе на основи плана Ахтисарија.

Москва је чврсто држала одбрану у СБ УН. В. Чуркин је убеђивао да је форсирање решења о суверенизацији Косова контарпродуктивно…, да план Ахтисарија не може да служи платформом за разраду коначног решења СБ УН за Косово, јер се у његовој основи крије противречност у односу на међународно право, као и Статут УН, кршење суверених права једне од држава-чланица, а то не само ствара очигледни преседан за светску праксу, већ и може да има непредвидљиве негативне последице за регионалну и међународну стабилност. Размештање Мисије ЕУ у области власти закона и Међународне руководеће групе Москва сматра противправним, јер су почеле без неопходне санкције СБ УН. У Москви је изазвало недоумицу и владање г-на Фејта, који је изјавио да ће се од 15. јуна 2008. године управљање Косовом вршити на основи косовског устава, а улога главног међународног представника у покрајини ће припадати њему. Тај незграпни покушај да присвоји функције главног међународног проедставника на Косову се грубо коси са одредбом 6 одлуке 1244 (1999), у складу са којом поменута пуномоћја припадају Специјалном представнику Генералног секретара УН на Косову. Зато «међународни грађански представник» на Косову нема никаква права и легитимни статус, зато не сме да остварује акције преноса функција или својине МООНК мисији ЕУ.

Такво реаговање Москве није обесхрабрило западне партнере. Без обзира на све, план Ахтисарија… се и даље испуњавао. Већ 28. фебруара 2008. године, одноосно, 10 дана после проглашења независности покрајине, тобоже на молбу косовских лидера група држава, које су признале Косово (САД, Велика Британиј, Француска, Немачка, Италија, Аустрија, Белгија, Словенија, Хрватска, Чешка, Данска, Летонија, Литванија, Естонија, Финска, Мађарска, Ирска, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Шведска, Швајцарска, Турска) створила је Међународну руководећу групу (МРГ) и Међународну грађанску канцеларију (МГК). Односно, самопроглашену канцеларију за самопроглашену покрајину. Мандат МГК је 28. фебруара у Бечу уручила МГР: то је била ужурбана акција без одобрења признатих међународних организација. На челу канцеларије се нашао исти г-н Фејт, холански дипломата. Он је раније био високи чиновник у руководству НАТО-а, у секретаријату Савета Европе, његов последњи положај је заменик генералног директора Савета за војно-политичка питања.

Група је добила огромне задатке: на основи плана Ахтисарија да спроведе у живот одлуку о независном статусу Косова и затим допринесе интеграцији Косова у ЕУ. Облик остваривања задатака је пружање услуга у својству савета влади Косова и лидерима покрајине.

Канцеларија је била мања, основно место у њеној структури су заузимали: оделења безбедности, администрације, пријема грађана, везе с јавношћу, правно оделење. Зато су главни «рад» остваривала два оделења: за политичка питања и питања заједнице. У вези с слабошћу снага врсте делатности канцеларије су постале: објављивање саопштења, организације конференција, пријем посетилаца и гостију, а, судећи по фотографијама на сајту – бројне екскурзије.

Постепено су руководећу групу у медијима почели да називају Међународна грађанска мисија, а њену делатност контролом успостављања надзорне независности. Када су одлучили да канцеларију затворе, листови су почели да пишу да у септембру независност престаје да буде надзорном, а Косово постаје сасвим независно. П. Фејт саопштава у интервјуу да је план Ахтисарија испуњен. Председник Косова Јахјага такође доприноси смутњи по том питању, изјављући да Одлука у Бечу је оставривање вековног сна, јер враћа народу Косова оно што му припада.

Дакле, на Балкану је поново дошло до легализације самоиницијитвног органа, који мора да докаже свету да оно што замисле САД, испуњаваће се независно од одлука СБ УН, или ЕУ. Галама око затварања мање канцеларије мора да унесе заблуду неупућенима и представити ситуацију на Косову као да су међународне организације оцениле припрему Косова за независност одличном оценом, те могу да напусте Косово. То такође мора да подстакне оне, који још нису признали Косово, да га што пре признају. Међутим, подсетимо, Косово је признала 91 држава од 193 чланице УН. Зато списак оних, ко није признао, велик је, на њему су и јаке државе, које, надамо се, неће подбацити, неће ухватити мамац међународних трикача. Уместо речи Албанцима би давно требало да пређу на дело: обнављају срушене хришћанске светиње, враћају Србе-избеглице, успостављају економску и социјалну структуру. Тек тада ће имати право да кажу да су стали на пут демократије. За сада се они уздају само у продорну снагу САД, инертност Европе и беспомоћност Србије. Одлазак Међународне канцеларије је, изгледа, условљен њеном бескорисношћу у решавању глобалних задатака, које су јој одредили.

Извор: Глас Русије