Почетна / Агенцијске вести Павле Ћосић / Истраживање: Толеранција најтраженија и најчешћа реч у Србији

Истраживање: Толеранција најтраженија и најчешћа реч у Србији

Пише Павле Ћосић

 

Београд, 28. август 2012. године (Бе92) – Према истраживању које су спровеле агенције „Стратеџик маркетинг“ из Београда и „Лиман Буш-Клинтон“ из Букурешта, у Србији је у последњих годину дана највише коришћена реч међу политичарима у јавним наступима била „толеранција“. Она је потукла и досад шампионске речи као што су „напредак“, „просперитет“, „живот“, „млади“, „деца“, „привреда“, „Србија“, „суверенитет“ и „Европа“. Она је чешћа и од многих других врста речи, међу којима су глаголи, везници, бројеви, па чак и речце. У просеку, како је израчунато на узорку од 1.687 јавних говора политичара из свих српских партија заступљених у Скупштини, „толеранција“ је изговорена у просеку у свакој другој реченици, барем једном у неком од падежа, а најчешће у акузативу једнине (облик: толеранцију).
Овај податак не би требало да изненади пошто је у препоруци Америчког института за пожељно понашање у земљама Западног Балкана (АИППЗЗБ) наведено да ће употреба ове речи највише утицати на расположење САД-а и ЕУ у односу на странке које ти политичари буду заступали.
Истраживање је показало да су именицу „толеранција“ највише користили чланови Либерално-демократске партије (чак три пута у реченици), за њима следе политичари из Демократске странке (2,3 пута у реченици), док су на зачељу били припадници покрета „Двери“ и СРС-а који су ову реч употребљавали свега једном у три реченице.
Тимови који су се бавили истраживањем навели су да су управо то били разлози за неуспех ових партија на изборима, који због умањене употребе ове кључне речи нису ни прешле цензус на овогодишњим изборима.
Иначе, АИППЗЗБ препоручује коришћење ове речи и приликом тражења посла, обраћања на јавним местима, али и у свакодневном говору. Како се наводи у препоруци Института, сваки грађанин Западног Балкана биће онолико пута срећнији колико пута ову реч буде употребио у једном минуту говора.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *