Фашизам по ЕУ стандардима

Пише Милорад Вучелић

Увек смо сумњали да ћемо се довинути до задатих и сањаних висина евроатлантских стандарда а, како су ствари сада кренуле, тешко да ћемо закорачити и на само њихово подножје. Ако и будемо мрднули даље од кандидатуре биће то само онако, заправо преко подржављених ампутираних региона. Територијално и културно целовити, нећемо.
Доказа за ове бојазни и тврдње има безброј али да почнемо с главе, од  председника Србије Томислава Николића. Он је својим помиловањем новинара Ласла Шаша, а у име слободе говора и мисли, лишио судске заштите лик и дело Ласла Торцкаја, вође десног екстремистичко-фашистичког покрета „64 жупаније“, и ударио на војвођанерско правосуђе и заштитни објекат те правде – углед и част једног нацисте. При том уопште није имао у виду како се ЕУ Мађарска заштитнички односи према Хитлеровим и Хортијевим фашистичким функционерима који ову, нама суседну, државу доживљавају све више као безбедно склониште и сигурну кућу. Као да је војвођанерима било мало оно што их је снашло од Уставног суда Србије па им треба још и ово. Није зато чудно што се Чанку у новим властима преварантски  привиђа Адолф Хитлер кога он и садрузи увек траже тамо где га нема, а што је једини начин да га прикрију у себи и не виде тамо где га очигледно има.
Чанку се привиђа Хитлер, а министру без портфеља Сулејману Угљанину Гебелс. Он је, наиме, у Новом Пазару званично био на званичном отварању спомен плоче ратном зликовцу и нацисти Аћиф-ефендији одговорном за  смрт 7000  Срба побијених за време Хитлерове окупације. У релативно уздржаној новинарској критици тог скандалозног чина, Угљанин види „забрињавајући нов покушај да се гебелсовски третира бошњачко питање у Србији“! Досада, бар декларативно, до поменутог министра, није било тесног  повезивања права и слобода Бошњака са одржавањем нацистичке традиције и неговањем сећања на сарадњу са окупаторима Србије. А потпуно мимо ЕУ стандарда и верске и етничке толеранције, власти у Србији се изгледа спремају да уклоне поменуту плочу Аћиф-ефендије! (Прочитати текст Николе Врзића „Војводина zdaj“ у овом броју „Печата“).

 

И Чанак и Угљанин се понашају евроатлантски и зато заједно са Пајтићем, Џуџевићем, Јешићем и булументом предјогуртовских Брозових аутономашких авети и сатрапа  траже интернационализацију војвођанског и санџачког питања. Одласком с власти политичког крила жутог картела њима се све више, без пређашњег прикривања, Београд и Србија указују као сметња и препрека на евроатлантском путу.
Амерички Стејт департмент им излази у сусрет. На основу дојава невладиног сектора у Србији и разних „независних“ испостава жутог картела, поменуто министарство направило је Извештај о стању верских слобода у државама с простора Западног Балкана, и у том извештају  је Србија веома лоше оцењена.
Морамо се сложити да је то учињено с пуним правом. Србија, недостижно, заостаје за „земљама Западног Балкана“. Већ смо указали на неке од примера српског неевроатлантског понашања којим се, рецимо, удара на част и нацистички углед Ласла Тороцкаја и Аћиф-ефендије. То је, изгледа, тек почетак. Не треба се грандомански заносити упоређивањем са великим државама. Пре би требало да се држимо примера државне праксе и уобичајеног  понашања наших суседа, или оних који свим силама хоће да се отцепе од Србије. Једино тако можемо знати шта нам је чинити и ко су нам и зашто „узори свијетли“ на путу „без алтернативе“.
Када је у питању Тачијево Косово, као мезимче Америке и НАТО-а, ту не треба трошити речи, јер је оно у толеранцији и поштовању слобода отишло толико далеко да се то једноставно не може достићи. Да не би наводили све те резултате и достигнућа довољно је сваке године, на Задушнице, погледати уништене, срушене, затрте и оскрнављене гробове  Срба који почивају на Косову. На живе и претекле, иначе, углавном се пуца.
Црна Гора је отишла много даље од нас на свом евроатлантском путу. Разлоге за тако вртоглав напредак треба тражити у протеривању свештеника СПЦ са црногорске територије, сталним претњама црногорских властодржаца на челу са оним застиђем које је на челу Скупштине ЦГ, организовању разних суђења Митрополиту Амфилохију и другим црквеним великодостојницима, покушају рушења и насилног заустављања градње православних цркава, обијању и скрнављењу цркве на Румији на којој су ових дана исписани графити „Албанска национална армија“ и „Етничко Косово“, отвореном покушају отимања имовине СПЦ и политичко-полицијском фаворизовању једне полицијске филијале под фирмом црногорске цркве… Врхунац је постигнут када је нешто – звано Мило Кадија избацило из своје етнокафане на Његушима Веселинку Рајковић с петоро мале деце и једну монахињу речима: „Срби не могу да једу код мене“. Потом се новинарима и властима то нешто још хвалило како је наводно тукло Митрополита и како је он некакав верник црногорске Мирашове цркве и „велики црногорски националиста“. Свим тим што је чинио заслужио је заштиту ондашње државе, а посебно Црногорске цркве и примакао Црну Гору ЕУ.
Признаћете да Срби и Србија немају никакве шансе у оваквом такмичењу и да ћемо тешко заслужити неко признање Брисела или Стејт департмента који овакво широко распрострањено и званично црногорско понашање описују тек као „несугласице“ и „напетости“. Пред носом нам је пример за углед али нама је узалуд. У пут нећемо па нећемо.
Како тек да се носимо са Македонцима који су осудили и утамничили Владику Јована Вранишковског? Ни са њима, у такмичењу, немамо никакве шансе.
Што се Хрватске тиче ту никада и нисмо ни имали било какве шансе. Чак ни са ненадмашним Борисом Тадићем. Они су нам недохватљиви што се упечатљиво могло видети и приликом овогодишње државне прославе „Олује“, „ратне операције“ у  којој  је из Хрватске протерано 220.000, а побијено преко 2.000 Срба. Њихова верска и национална толеранција ће тек доћи до пуног изражаја када у Хрватској од Срба остану само Пуповац и Џакула који је, ето, право са прославе из Книна дошао на ударну челну страну „Политике“ са интервјуом под насловом : „Прекопавања костију и парастоса ми је преко главе“!
Нема, наравно, праве прославе „Олује“  без Марка Перковића Томпсона и његовог старог усташког поздрава „За дом спремни“, уз познате лирске напеве попут знаменитих „Ој, хрватска мати, Србе ћемо клати“. У овој својеврсној процесији било је преко 70.000 учесника.
На самим вратима ЕУ Хрватска је показала велику спремност да заграби у државну територију БиХ, а на штету Републике Српске. Златко Лагумџија и Весна Пусић разговарали су ових дана у Мотовуну о ратификацији споразума Туђман-Изетбеговић којим би од Републике Српске  било одузето неколико хектара територије и око 20 локација. Ни трага од „узајамног поштовања територијалног и државног суверенитета“.
Србији, поређења ради, ни на памет није пало да уочи одлуке Брисела о пријему Хрватске у чланство у ЕУ постави питање својих разграничења на спорним деловима границе на Дунаву. Баш као што јој није пало ни на памет да постави питање повраћаја узурпиране и отете имовине Срба протераних из Хрватске. Одржана је и некаква донаторска конференција поводом решавања српског питања, а чији се завршни чин одржава сваке године управо на Томпсоновим концертима.
Симптоматично је то да се у Србији поводом ових догађаја и критички говорило. Много више него што је то био случај последњих година. (Прочитати текст Ратка Дмитровића: „Србин на „олујном“ слављу у граду краља Звонимира“ у овом броју „Печата“). Ето,  изгледа опет, пропуштамо  прилику да се поправимо, а председник Николић никако да се јави Иву Јосиповићу да је преиспитао своју прошлост и да се поправио те да је спреман да настави „Тадићеву добру праксу“. Николић, некако личи на човека који има неке лимите у поправљању и као да је свестан да се не може поправити онолико колико би то било потребно да би се уздигао до нивоа који би задовољио неке наше суседе.
Србима Сребреничког краја се забрањује, уз неизбежне „Мајке Сребренице“, да у свом месту Дуго Поље подигну православну цркву о чему пише Стефан Каргановић у овом броју „Печата“. Приметно је да су заказале београдске „Жене у црном“ које су се потпуно посветиле раскринкавању „српских фашиста“.
Све у свему, изгледа ми да је немогуће да Срби следе узоре који им се на Западном Балкану нуде. Можда ће то неко прогласити великим неуспехом и несрећом, али ми је изузетно драго због тога што нам је немогуће да следимо побројане примере. Једноставно речено, у оваквом такмичењу Срби нити су имали нити имају било какве шансе.

 

12 коментара

  1. a koliki je tu udeo ‘odlivene’ nacisticke ‘pameti’ ( kroz razne planove i ‘projekte’) – koju je Zapad ‘prigrlio’ nakon II Svetskog rata ?

  2. РАДОСЛАВ

    ГОС, Вучелићу зна да зте ово што ћу рећи:КОМУНИЗАМ,ФАШИЗАН,и НАЦИЗАН је чедо Западно Европске цивилазације,по потреби шаљуга
    на друге народе и крајеве света.Та цивилазација показала је цивилизована од Наполеона до Милосрдног Анђела кога су испробали
    над српским народом.С Вером у Бога имамо нову владу и скупштину
    очекивати је да ће радити од интереса државе Србије и њених грађана. А ти изми нека их мазе њихохови родитељи

  3. Срби су оптужени за све и свашта око откривања спомен плоче Аћиф-ефендији, “слободарским” умовима сам предложио да се тамо открије споменик хуманистичком великану који га је одликовао – направио ИСТОРИЈСКУ ВЕЛИЧИНУ од ефендије, а то је Адолф Хитлер!

  4. Nadam se da ce prvi puta nakon rusenja SLOBODANA MILOSEVICA, u odbranu srpskog NARODA i DRZAVE stati i PREDSJEDNIK SRBIJE i SRPSKI PARLAMENT.Odnos Brisela i Wasingtona kao i nasih vrlih balkanskih komsija zasigurno se nece promjeniti, ali osjecaj NARODA da ih vlastiti PREDSJEDNIK i PARLAMENT vise ne napadaju i ne ponizavaju, vec brane………….osjecaj je koji vrijedi ……………………

  5. Осећај народа треба поштовати,што код пређашњих власти није цењено већ ниподаштавано. Наметано је оно што народу српском
    својствено наметане туђинске идеје и обичаји тако да смо сада у
    ситуацији тежој него пре 1914 године, Тада смо имали Краљевину
    Србију са границом са Краљевином Грчком.Сав српски народ који
    није био у саставу Краљевине Србије желео је уједињење са Србијом
    и сви су се осећали Србима дали живели у: Српском Војводству или
    у свим осталим Крајионама где су живели Срби.ИМАЛИ СМО ПА СМО
    ИЗГУБИЛИ грешком пређашњих власто држаца у име Срба.Нова власт и
    Председник са парламентом могу и морају слушати народ који им је
    дао МАНДАТ ДА ИСПРАВЕ ГРЕШКЕ предхоних власто држаца на ДЖАВНОЈ
    ТЕРИТОРИЈИ НАЦИЈЕ СРПСКЕ. Ако нечују глас народа долази КАЗНА.

  6. Гледао сам на ТВ како ловци са ашовом и само једним псом “јамаром” копају лисичју јазбину да би до те штеточине дошли. Постоји читав лавиринт канала испод земље, лажних наравно, да заварају траг, али је пас следио мирис и лавежом јављао људима где да копају. За то време је лија остављала секрет по свим тим “лажњацима”, панично се повлачећи према најдаљем склоништу. Лавеж пса се неумољиво приближавао и она се “опростила” са своја два-три кучета и отпузала до последњег склоништа, где се склупчала и чекала судбину. Наћулила је уши кад је чула како јој пас коље потомство, али није се мрднула са места, надајући се “лудој срећи” да ће се пас задовољити са пленом. Међутим, људи су са псом дошли до њеног брлога и стигла је судбина какву заслужује.
    То ме све подсети на нешто.

  7. То ме све подсећа што смо доживили: 29 мај 1903,28 јуни 1914,
    1 децембар 1918, 27 март 1941, 29 новембар 1943 АВНОЈ, устав 74,
    5 октобар 2000,и шта нам још фали да би схватили дасмо варани
    од наших политичара.Ови сад имају шансу да исправе све грешке
    побројаних датума и година!

  8. Goran Mitrovic

    I oprt grakcu crne ptice na pravoslavnom krstu , opet se bude dusmani i psuju majku srpsku

  9. VALJDA CE NEKO POCETI I DA HAPSI,AKO JE NESTO PROTIV ZAKONITO.SULJU,NESU,BISERKO,KANDIC,SVE LEPA IMENA I PREZIMENA ZA KAZNIONICE.SAMO I OD OVIH CETNIKA SE TESKO MOZE OCEKIVATI DA BUDU LJUDI.NISU BILI NI KAD JE TREBALO 1941-1945,PA NESTO NE VERUJEM DA CE SAD BITI BOLJI.ZIVELI U KOMUNIZMU,KAO BUBREZI U LOJU,A SAD PRUZILI JEZICINE.SAMO TO I UMEJU.

  10. Gospode Bože, čitam i krstim se. Da li vi Milutine znate koliko su se Srbi mdju sobom ubijali komunisti i četnici.Komunisti su bili divni ljudi i dan danas su zajašila njihova dečica dok nas nisu upropastili.EU krivi, a mi Srbi nevini, paravi i pošteni.Ko je opljačkao mene i moj srpski narod u Srbji, šta mislite MIlutine, pa Srbi….

  11. Чанак и остали траже фашизам међу нама да би га прикрили код себе.
    Заиста лепо и ефикасно написано.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *