Почетна / Економија / Електропривреда Србије: Дотоци отањили

Електропривреда Србије: Дотоци отањили

Пише Анка Цвијановић

Какав је биланс суше у електроенергетици?

 

На профилима дринско-лимских ХЕ дотоци испод биолошког минимума

Дугу и јаку зиму не мора да следи родно лето. Показало се то, ево, ове године у Србији, али и у свим земљама балканских меридијана, до којих су досезали ударни таласи афричке врелине, јачи у јулу него у августу. Температуре око или изнад 40 степени спржиле су летину, која је пролетос, барем у Србији, била добро понела. А кише ниоткуда. Због тога је воће и поврће на домаћим пијацама скупље него лане, а цене ће им тек скочити у септембру, када је спремање зимнице у јеку. За кукуруз је свака киша закаснила, јер пролетос замоћали клипови нису могли да напуне зрно, па је овогодишњи род десеткован, а цена одавно скочила и прошле године убраном, по закону понуде и потражње. Прогнозе о ценама хране су мрачне и на много ширим просторима од ових наших.
Закон понуде и потражње одређује и цене електричне енергије, али само на отвореном тржишту. На регулисаном, као што је још увек ово наше у Србији, ни суша, ни жега неће се одразити на висину рачуна за струју, а електроенергетика је код нас, готово као и пољопривреда, умногоме одређена временским приликама и хидрологијом. Када су дани исувише хладни или врели, расте потрошња електричне енергије, а ако нема кише, смањује се производња из хидроелектрана, из којих се иначе, у редовним приликама, обезбеђује трећина укупно произведене електричне енергије у систему ЈП „Електропривреда Србије“.

ТЕШКА ЗИМА, ПА И ЛЕТО
Ове године, и зима и лето окомили су се на електроенергетску ситуацију. Током ледених дана, од 28. јануара до 14. фебруара, у Републици Србији трошило се дневно око 150 милиона киловат-сати, од чега око двадесетак милиона на територији Косова и Метохије. Остао је из тог периода забележен 9. фебруар, када је потрошња износила 161 милион киловат-сати, што је апсолутни рекорд конзума у Србији. Но, удружене хладноћа и велика потрошња електричне енергије нису биле једине невоље у прва два месеца ове године. У исто време трајала је незапамћена суша. То није могла да промени ни околност да су источна и западна Србија, нарочито, готово целе зиме биле прекривене дебелим снежним покривачем. Снег није могао да се топи и увећава дотоке на рекама и у акумулациона језера, јер су дани били око десетак степени хладнији од уобичајених у претходне 123 године.
Поред тога, електроенергетску ситуацију отежавала је мања производња термоелектрана на угаљ због проблема са довозом угља у ТЕНТ (успорено одмрзавање вагона због екстремно ниских температура). Због тога су  значајно ангажоване акумулационе хидроелектране и повећано радиле „Панонске ТЕ-ТО“. Ипак, ни све ангажовање производних капацитета ЕПС-а није било довољно да се покрије потрошња електричне енергије и одржи сигурност рада електроенергетског система Србије. Електроенергетску ситуацију спасила је наредба Владе Републике Србије да се ограничи испорука електричне енергије за купце који нису у функцији јавног снабдевања,  као и куповина великих количина електричне енергије на отвореном тржишту.
Суша усред зиме ове године била је наставак целогодишњег готово безводног периода. Тачније, према подацима Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, суша је непрекидно трајала од почетка марта 2011. до краја марта 2012. године. То значи равно 13 месеци. У марту већ снег је почео да се топи, да напаја земљу и увећава дотоке на рекама и у акумулациона језера, тако да су у априлу дотоци у дринском сливу били за половину већи од билансираних, а Дунавом је стизало шест хиљада кубика у секунди од планираних 7.900. Почетак маја дочекан је са тако добро попуњеним акумулацијама, да се страховало да ће са евентуално већим мајским кишама доћи до преливања.

СНАБДЕВАЊЕ КУПАЦА УРЕДНО
Бранко Спаравало, метеоролог у ЕПС-у, каже да је, нажалост, отапање снега ишло успорено, земља била изузетно сува, биљке ожеднеле, а сунце убрзо почело да жеже јаче него што се могло очекивати с пролећа. Ипак, и такво отапање увећало је дотоке, мада у марту кише уопште није било. У априлу и мају имали смо уобичајене кишне дане. Но, услед великих испарења, у речна корита и језера није стизало довољно воде за спокојан улазак у лето.
Ипак, како наводи Јовица Вранић, директор Сектора за енергетско планирање и управљање у Дирекцији ЕПС-а за трговину, током пролећних месеци било је знатно мирније извршење електроенергетског биланса него зимус. Почетком треће декаде априла, на пример, дневно се на територији Србије без КиМ просечно трошило око 90 милиона киловат-сати. Мај је протекао релативно мирно, са скоковима и падовима температуре, али не и са врућинама у низу, тако да је потрошња електричне енергије била 2,2 одсто мања од планиране.
Вранић каже да се мање од планираног трошило и у прве две декаде јуна, али да је онда уследио топлотни талас осам степени жешћи од просечног за тај месец, који је потрошњу подигао на 85 милиона киловат-сати дневно. Тада се већ увелико укључују клима уређаји, који додатно осложњавају електроенергетску ситуацију у Србији. У хидросектору све слабији дотоци, у термоелектранама ремонти, а потрошња нагло скаче: око десет милиона киловат-сати троши се дневно више када се укључе уређаји за хлађење.
Миладин Басарић, помоћник директора Дирекције ЕПС-а за трговину електричном енергијом, истиче да су упркос суши настављеној у низу већ другу годину заредом и повећаној потрошњи електричне енергије, као и редовном обављању ремонта у термоелектранама, још од априла ове године све потребе тарифних купаца за електричном енергијом уредно подмириване из расположивих капацитета ЕПС-а. Систем је добро издржао и два афричка таласа, у јулу и августу, али томе је помогла околност да је у тим месецима смањена потрошња електричне енергије у индустрији. Тако је и укупна потрошња у јулу и августу била мања од билансиране.
Оно што никако не иде у прилог  електроенергетској ситуацији на крају августа јесу врло смањени дотоци на Дрини и Дунаву. Средином августа Дрином је дотицало само 45 од билансираних око 75 кубика у секунди, а Дунавом тек 2.800 од за ово доба предвиђених око четири хиљаде метара кубних у секунди. Из „Дринско-Лимских хидроелектрана“ саопштили су пред крај августа да су све време, од почетка јула, на профилима свих хидроелектрана дринско-лимског слива природни дотоци мањи од биолошког минимума.
После 20 безводних дана у августу и под новим снажним афричким таласом врућина, Србију су у последњој декади овога месеца задесили и шумски пожари какви се не памте на овим просторима, не бар тако широко распрострањени и данима ветром распиривани. То су додатне последице овогодишње суше, чије се размере не могу ни сагледати.

 

____________

Најтоплије лето

„Од када се бележе метеоролошки подаци, никада у Србији август није био без кише 25 дана као што је овај. У Београду до 26. августа није пало ни капи кише по метру квадратном. У јуну, пало је само 16 од просечних 90 литара по квадрату, а у јулу 39 од просечних 70 литара. По сувоћи, ово лето је какво је било 2000. године, али је зато најтоплије у 125 година. Овогодишњи јул је најтоплији јул откад се бележи температура. У поређењу са осталим месецима, од овог јула био је топлији само август 1992. године. И не само то! Јуни ове године био је други најтоплији јун, а август ће бити међу три, четири најтоплија августа у 125 година“, истиче Бранко Спаравало.

____________

За климе 600 мегавата

„У дневном шпицу, између 12 и 14 сати, само за рад клима уређаја користи се око 600 мегавата снаге, што је једнако снази оба агрегата у Реверзибилној хидроелектрани ‘Бајина Башта’. Такође, са око десет милиона киловат-сати за рад клима уређаја, укупна потрошња електричне енергије у Србији већа је 12 одсто него у време када климе не раде. Карактеристичан дан у том погледу био је 9. јул. Тада је забележено 38 степени изнад нуле, а средња дневна температура била је 31,1 степен. Око поднева тога дана морало је да се ангажује 780 мегавата снаге из система ЕПС-а само за покривање рада клима уређаја“, каже Вранић.

____________

Разлике и утицаји

„Да би се разумело шта значи сушна година за производњу електричне енергије и снабдевање купаца, илустративни су подаци о производњи у систему ЕПС-а из хидроенергије. Изузетно добра хидрологија била је 2010. године. Тада су хидроелектране ЕПС-а произвеле око 12,5 милијарди киловат-сати. Прошле године имали смо дугу и тешку сушу. Из хидроенергије произведено је само око 9,2 милијарде киловат-сати. Тачно је да су на отвореном тржишту електричне енергије такве осцилације и те како утицале на кретање цена киловат-сата. И ове године, када је суша настављена, цене струје у региону скочиле су и крећу се око шест евроценти по киловат-сату“, наглашава Басарић.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *