Почетна / Други пишу / Дмитриј СЕДОВ: Да ли се Британска Фемида може поуздано заштитити?

Дмитриј СЕДОВ: Да ли се Британска Фемида може поуздано заштитити?

Скоро је година дана како је цео правни систем Велике Британије мобилисан да би се изборио са непријатељем бр. 1 те империје – Џулианом Асанжом, аустралијским новинаром, кога лове и власти Шведске, а и САД. У вези са тим господином се дигло много буке, али је мало оних који знају детаље оптужнице која је, ко бајаги, у ствари прави разлог за међународну потеру за њим. Међутим, сама чињеница постојања оптужнице те врсте изазива језу код сваке нормалне особе, чак и уколико се зна да је он …..вчинен….. у Шведској, која је одавно светски позната јер је „борбу за људска права“ претворила у један од облика друштвене параноје.

Да подсетимо: 20. августа 2010.године у Шведској је дат налог за Асанжово хапшење. Према подацима новина „The Local“, Асанжа су оптужили за сексуално насиље и силовање. Конкретно – он је оптужен за следеће:

Да је у полни однос са Швеђанком (њено име остаје непознато, у документима се она зове „мис А“) ступио без презерватива, иако га је она молила за то;

Да је извршио сексуални чин над „мис W“ без презерватива – док је она спавала.

Бесмисленост обе оптужбе је очигледна, мада јаче дира срце ова друга. Очигледно је да „мис W“ појма није имала зашто је Асанж легао заједно са њом у кревет, и да ју је заиста увредило зато што се „све десило“ баш онда, када је она спавала. То, вероватно, може да буде увредљиво, само – зар је тужилац тај коме треба да се жали?

Уосталом, и „мис А“ је имала пуно право да одбије наставак задовољства, а ако није одбила – ни ту судије не могу да помогну!

Уосталом, шведски суд је оптужницу за силовање одбацио, јер у њему, очигледно има људи којима мозак још увек савршено ради. Али се затим, ипак, укључио неки тајни механизам, и та оптужница је врло брзо обновљена.

Сезона лова на Асанжа је отворена, тако да је он одлучио да побегне у најпопуларнију луку политичких бегунаца читавог света – у Лондон.

На какве је све дивне особе међу онима који себе називају „политички емигрант“ могуће наићи у главном граду Британске империје! Бивши шеици, наркобарони, трговци „белим робљем“, најамне убице и њима слични – они који су ступили у конфликт са законом у сопственој земљи, добијају уточиште од британских власти из једног јединог разлога: они су непријатељи сопствене земље и зато се, ако буде потребе, могу добро искористити против ње! Најчешће се тако и дешава. Међу том публиком се чак и лоповчина Б.Березовски и злочинац А.Закајев сматрају за уважене особе, али Џулијан Асанж није се допао Њеног величанства краљевском суду у својству политичког избеглице. Јер његов преступ је превише чудовишан! Шта ће се десити са човечанством уколико сваки мушкарац буде ступао у интимни однос са женом са којом спава у истом кревету? Докле би свет дошао уколико на молбу партнерке која гори од страсти да искористи гумени производ мушкарац то не учини? Човечанство ће неминовно нестати, те зато преступник мора, без обзира на цену, да буде ухваћен и предат у руке националног правосуђа.

При том, сви ми схватамо да су улози превисоки да би британско правосуђе повело рачуна о нормама међународног права. Уопште им није до тога! Оно никада о њему неће ни водити рачуна уколико то јако пожели.

Ништа не мари што се Асанж сакрио у еквадорској амбасади. Полиција је већ покушала да продре у њу, па је чак дошла до првог спрата. Истина, онда се зауставила. Изгледа да је МИП Еквадора био почео да се буни.

Ти Еквадорци уопште не схватају да то мора да се по сваку цену казни. Чак и ако буде требало да се амбасада осваја на јуриш – јуришаће се. А Енглези ће дотле већ смислити неки параграф да би учињено замазали. Они су за тако нешто специјалисти.

Истина, Асанжови истомишљеници су смислили акт, који је за британску Фемиду заиста подругљив. Спремају се да Британском суду масовно шаљу кондоме. Вероватно да би та грана британске власти сасвим нестала.

Мада – тешко да ће тако нешто помоћи, јер је крајњи циљ лова на Асанжа суд САД. А тамо се спремају да га линчују због разглашавања државних тајни.

За то постоје прави разлози. Од 2006.године наовамо Асанж је телевизијском каналу Ал-Џазира и новинама The Guardian, Der Spiegel и The New York Times  послао око 100.000 тајних докумената о току рата у Авганистану, као и десетине хиљада докумената о рату у Ираку. Део документације се односи на стрељања цивила. После објављивања неких доказа, посебно после објављивања видео-информација дошло је до међународног скандала.

Асанж је такође изјављивао да поседује око 15.000 тајних докумената Пентагона.

У августу 2010.године Асанж је приликом посете Шведској потписао споразум са локалном Пиратском партијом о размештају дела сервера Викиликса на њене домене, јер би то обезбедило политичку подршку том пројекту на светској арени.

У јулу 2012.године он је саопштио да ће Викиликс објавити приближно 2 милиона докумената о конфликту у Сирији. Према његовим речима, објављивање тих докумената ће помоћи људима да боље схвате шта се заиста дешава у тој земљи.

Ето – најзад смо дошли до правог силовања! Само што жртве новинара Асанжа нису постале некакве измишљене „Мис А“ и „мис W“, већ америчка и британска спољна политика, јер је он открио њихове прљаве и крваве тајне. То му се сигурно не може опростити. Англосаксонци ће да учине све да он не оде из њихових руку из Амбасаде Еквадора, јер он неће моћи тамо да живи бесконачно. Данас је та мала, али поносна република подвргнута невиђеном притиску и уценама. На пример, министар иностраних послова Велике Британије Вилијам Хејг је изјавио да власти могу, позивајући се на закон „О дипломатским просторијама“ Еквадорској амбасади да одузму дипломатски статус. По њему се то може учинити уколико се територија амбасаде не користи у складу са дипломатском наменом, већ за сакривање злочинца. Оваква омаловажавајућа изјава је изазвала буру протеста у Китоу, а многим људима у свету је постало јасно шта колико кошта у Лондону.

То је цена поштеног става и вере да истина треба да победи. А Џулијан Асанж је штампао истину и само истину. Није тек онако он постао један од најпопуларнијих новинара на свету, који је награђен најразличитијим наградама.

2008.године Асанж је добио награду организације Међународна амнестија због публикације материјала о корупцији у руководећим круговима Кеније.

2010.године новине The Guardian су Џулиана Асанжа ставиле на 58.место на листи 100 најутицајнијих људи у медијима.

Крајем 2010.године по верзији читалаца журнала „Тајм“ проглашен је за човека године (сам журнал је то признање доделио Марку Цукербергу).

2010.године „Службени лист“ је Асанжу доделио титулу „Приватно лице године“.

У мају 2011. Сиднејски фонд мира је Асанжу уручио златну медаљу за „невероватну храброст у заштити људских права“.

Све то није могло да траје бескрајно. Асанж је постао један од малобројних који је успео да завири у „свету књигу“ англосаксонске политичке кухиње и да свету саопшти чега све има у њој. Зато се над њим надвила гомила црних сила међу којима су јадне „мис“ и „мис“ само епизодне фигурице у једној великој и прљавој игри.

Васпитно батинање које је приређено оснивачу „Викиликса“ представља лекцију свим новинарима на свету, свима који још увек верују у једноставне и непроменљиве идеале онога за шта се каже „бити човек“.

Асанж као новинар, кога нису везивале никакве обавезе према другим државама имао је пуно право да злочиначке тајне САД разгласи. Али америчка Фемида има необичну представу о томе како да штити националне интересе. Свет је то одавно осетио. Њу неће заштити никакав презерватив!

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Rusi imaju svoj način kako izgovaraju i pišu neka strana imena.Ako u ruskom tekstu piše FEMIDA, u prevodu na srpski bi moralo da stoji TEMIDA.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *