Данијел Естулин: Интер-Алфа група

Од овог броја ексклузивно за „Печат“ пише творац бестселера „Билдерберг“

Силовање Ирске, Португалије, Грчке и сада Шпаније није ништа друго до још један корак ка такозваном глобалном финансијском слому. Иза глупости и похлепе ирских, португалских, грчких и шпанских политичких лакеја, тек мали број људи разуме ко и шта се налази иза силовања Ирске и зашто се оно одиграва. Прави кривци нису Дејвид Рокфелер  или Херман ван Ромпај, председник Европског савета, нити мегашпекулант и број један у свету апологета дроге и иницијатор за њену легализацију Џорџ Сорош. Они су тек лакеји глобалне финансијске елите концентрисане око свемоћне Интер-Алфа групе .

Од свог оснивања 1971. Интер-Алфа група,  као европски банкарски картел, вођена у круговима око лорда Јакоба Ротшилда,  налази се у лондонском Ситију,  правом центру британске монархије и  офшор Монетарне империје. Када кажем „монархија“, не реферишем на краља или краљицу нације, већ на устоличени финансијски систем контроле. Интер-Алфа група у својим редовима има „Краљевску банку Шкотске“, португалску „Banco Espirito Santo“, „Banco Santander“, „ING“, француску „Société Générale“ и немачку „Commerzbank”… између осталих.
Операција којом је Група покренута, спроведена је при крају Другог светског рата под вођством Јакоба Ротшилда и у почетку се одвијала изван Лондона. Настајање Ротшилдове банкарске мреже у Франкфурту крајем 18. века вођено је и контролисано из Венеције. У ствари, Венеција је преко свог црног племства била у центру ове глобалне финансијске конспирације још од Четвртог крсташког рата. Један од првих спонзора Ротшилда била је Thurn и Taxis породица из Баварске, једна од водећих фамилија Хабзбуршке империје, која је управљала венецијанском обавештајном службом. Ова венецијанска веза је истински извор финансијске моћи породице Ротшилд, што се потпуно прећуткује и другачије интерпретира у бајковитим званичним верзијама.
Да би остварила свој циљ, Ротшилдова мрежа је прво изградила банкарски апарат у ратом разореној Европи, као основу за оно што ће се појавити као нова глобализована финансијска структура, а што ће заправо представљати неочекиван и застрашујући повратак империјалног модела, онаквог какав је постојао пре Америчке револуције. План за ову нову Европу отпочео је још пре него што су борбе током Другог светског рата престале  и водио је стварању Европске заједнице за угаљ и челик 1951. и формирању Европске економске заједнице 1957, као иницијалних корака ка данашњој Европској унији и њеној супранационалној валути – евру.
Са оваквим потезима који су водили елиминацији националног суверенитета, Империја је започела са процесом изградње европског финансијског система без граница. У брзој сукцесији дошло је до развоја тржишта еврообвезница и евродолара и конзорцијума банака. Ове банке су биле синдикална или здружена предузећа – углавном лоцирана у Лондону – и повезала су британске банке са банкама стационираним у Европи, Азији и на америчком континенту.
Ова предузећа су била дизајнирана да заобиђу националне банкарске регулације, и, као таква, представљала су почетак „глобалистичких“ (у ствари империјалистичких) финансија.
Права моћ Интер-Алфа групе, међутим, не лежи између самих индивидуалних банака, већ у променама које су Интер-Алфа операције начиниле у светској економији. Интер-Алфа пројекат претворио је свет у гигантски казино, игралиште за инвестиционе банке, спекулативно оружје за комерцијалне банке, хеџ фондове и остале, како би се могли коцкати са својим и било чијим новцем.
У нормалном и добро регулисаном банкарском систему комерцијалне банке представљају механизам који обезбеђује просперитет локалним економијама. Локалне банке се развијају заједно са њима, што представља интересну основу за подржавање и неговање раста земаља и њихов просперитет.
Олигархијски модел Интер-Алфа групе функционише на сасвим супротан начин. Мрежа њених банака исисава капитал из локалних заједница и упумпава га у глобално тржиште где се користи за спекулације, манипулације и потчињавање људи и земаља широм планете.
На крају, не смемо заборавити да Интер-Алфа групом вођен глобални финансијски систем почива на приходу од дроге. На недавно достигнутом врхунцу своје моћи  Интер-Алфа је контролисала 70 одсто светског банкарског богатства. Трилиони долара годишње од прихода од дроге и из других криминалних фондова који представљају гориво за Ратове дроге (Drug War) против човечанства, конституишу најважнији део овог офшор система. И, без Интер-Алфа групе ови трилиони долара једноставно не би имали куда да оду.

Нови колумниста Печата

Од овог броја објављујемо редовну месечну колумну коју ексклузивно за „Печат“ пише Данијел Естулин (1966), истраживачки новинар и публициста глобалне славе и високог угледа. Изузетно место у редовима познавалаца и тумача глобалних кретања, и расподеле моћи и утицаја појединаца и група које управљају савременим светом, Естулин је стекао као аутор неколико светских бестселера, међу којима посебно место припада књизи „Истинита прича о клубу Билдерберг“.
Када је јуна 2010. године посланицима Европског парламента у Бриселу одржао говор о раду конспиративне и утицајне Билдерберг групе, европски, као и медији у региону, без зазора су „сензационалистички“, а заправо фактографски прецизно објавили: „Запамтите добро датум 1. 6. 2010, јер је на тај дан ‘теорија завере’ о стварању Новог светског поретка постала озбиљна политичка тема и непобитна чињеница. За то је заслужан амерички писац Данијел Естулин, који је својим говором у Европском парламенту отворио нову страницу организоване борбе против новог светског тоталитаризма.“ Његово излагање посвећено неимарима Новог светског поретка, изговорено тада, на како је речено – „гостујућем терену“, без устезања је  названо: историјским!
Писац  „Истините приче о клубу Билдерберг“ (објављена у 42 земље, на 24 језика и награђивана престижним признањима), руски је исељеник, избачен из Совјетског Савеза 1980. Његов отац је био дисидент, затваран од стране КГБ-а, док  је Естулинов деда био пуковник у КГБ-у и контраобавештајној служби педесетих, те је Данијел имао привилегију да дође до поверљивих информација не само од КГБ-а већ и од људи из МИ6 и ЦИА-е, и патриота који су схватили какву опасност по националне државе и човечанство представља ова организација. У свом поменутом најзначајнијем делу (објавио и бестселер „Тајне клуба Билдерберг“), он између осталог показује да је ова организација основана од стране важних фигура Трећег Рајха: сам назив клуба не потиче од истоименог назива хотела у којем је састанак билдерберговаца први пут одржан између 29. и 31. маја 1954. године, како се обично тврди, већ је име осмислио холандски принц Бернхард, пореклом Немац, почетком тридесетих година прошлог века почасни официр СС коњичке дивизије, као и секретар Управног одбора хемијске корпорације ИГ „Фарбен“, која је производила сав експлозив, као и „циклон Б“, гас који је коришћен у гасним коморама концентрационих логора, градила и водила логоре смрти, радне логоре, изводила експерименте над људским бићима.
Када је недавно, у интервјуу за „Печат“ одговорио на  питање – Да ли размишљате о повратку у Русију? Естулин је рекао: „Увек ћу бити Рус, чак и пошто сам живео у 24, а посетио преко стотину земаља. Да, Рус сам по рођењу и непоколебљиви подржавалац Југославије, Србије и свега онога за шта се српска велика нација одувек залагала.“ unshaven girl онлайн займ на 3 месяцабыстрый займ на qiwiмикро займ на карту новосибирск

3 коментара

  1. zar ne postoje tvrdnje, kako su se danasnji, najveci bankari, najvise obogatili u 19 veku – krijumcarenjem opijuma u Kinu ??! A ‘tajne’ su – njihov najveci kapital ?! ( pa ko bi onda, bio ‘lud’ da se odrekne – “zlatne koke” ?!)

  2. Tekst novog kolumniste Danijela Estulina je OK, osim što je prilično – bajat. O Rotšildima, Bilderberg grupi, Inter alfa grupi, Sorošu, pisala je još pre 20 godina gđa Smilja Avramov i svaki pismeniji Srbin je odavno s time upoznat. Možda je g. Estulinu trebalo objasniti (pošto čovek živi u Americi) da smo mi ovde ne samo čitali o globalnom pohodu Novog svetskog poretka na čovečanstvo, nego ga i lično osetili na svojoj koži, 1999. godine, kao i mnogo pre i mnogo posle toga! Međutim, da bi i on, a i čitaoci „Pečata“, kao i redakcija lista, bili još bolje poznati sa onim šta se odnosi na nas, a vezano je i za njegov tekst, za njegovu i našu informaciju, evo jedne analize koj aodavno kruži internetom:

    Soroševa mreža u Srbiji

    U Srbiji, sivi kardinal vrši pripremu terena za Natanjela Rotšilda i predstavlja značajnog kreatora političke, pravne, privredno-finansijske, kulturne, medijsko-informativne slike društva. Na tom putu nastoji da istisne crkvu, jezik, pismo, istoriju, nacionalizam… Svoju mrežu uticaja izgradio još tokom devedesetih godina preko
    ,,Fonda za otvoreno društvo“,
    ,,Fonda za humanitarno pravo“,
    ,,Helsinškog odbora“ ,
    ,,Beogradskog kruga“,
    ,,Evropskog pokreta“,
    ,,Centra za antiratnu akciju“,
    ,,NUNS-a“,
    ,,ANEM-a“,
    ,,OTPOR-a“…

    Danas, sve vodeće nevladine organizacije jesu istureno odeljenje Rotšilda, i zadužene su, ne samo da ostvare što veći politički uticaj, već i za psihološko oblikovanje nacije. Putem permanentnog inputiranja genocidnosti, zločinačke naravi i kolektivne krivice, ove fantomske organizacije žele da stvore strah i sramotu u narodu, koja treba da se materijalizuje u vidu indiferentnosti prema komadanju zemlje, rasrbljavanju ili bolje rečeno, kolonizaciji. To se sprovodi i u formi liberalizma, koji treba da metastazira u institucijama države, u porodici, naciji, tradiciji, kulturi… te na taj način treba da obezbedi nesmetan prodor Rotšildovoj imperiji.

    Pored gore pomenutih organizacija, vrlo aktivno u ovoj ofanzivi učestvuju još i ,,Yucom“, Beogradski centar za ljudska prava, Građanske inicijative, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Žene u crnom, Inicijativa mladih… Promoteri ove antisrpske histerije su Sonja Biserko, Nataša Kandić, Biljana Kovačević-Vučo, Borka Pavićević (žena advokata Nikole Barovića), Miljenko Dereta, Vojin Dimitrijević, Srđa Popović, Mirko Đorđević, Biljana Srbljanović, Zoran Ostojić, te novinari Petar Luković, Teofil Pančić

    Takođe, Soroš stoji iza forsiranja antisemitizma, koji se pripisuje ,,srpskom ksenofobičnom društvu“. Za to su zaduženi Filip David, Jovan Bajford, Laslo Sekelj… U skladu sa tim su razni ,,incidenti“, preteća pisma, skrnavljenje spomenika, grafiti… Nije zgoreg reći da Fond za otvoreno društvo stoji finansijski i ideološki iza organizacija koje se bore za prava homoseksualaca (Labris, ,,Queeria“, ,,Gay Serbia“…).

    Marketing, medijska i logistička podrška ovom subverzivnom projektu se obezbeđuje preko ,,nezavisnih“ medija, kao što su B92, Studio B, Tv Pink, Tv Panonija, ANEM-a( tv stanice – RTV Dević, RTV Globus, RTV Kraljevo, RTV Nišava, RTV Pančevo, RTV Spektar, RTV Trstenik, radio stanice – Radio 021, Bum 93, Radio Sombor, Radio Indeks, Radio Subotica, Radio Pirot, Radio Ozon…) radija ,,Slobodna Evropa“…

    Kablovska mreža SBB i satelitska televizija TOTAL TV, koje su u ekspanziji, nalazile su se do sredine 2007. u vlasništvu Soroša.
    Doprinos informativnom jedinstvu daju produkcijske kuće ,,VIN“ i ,,PG Mreža“. Preko Media centra se dodatno obezbeđuje publicitet, tobožnjem, nevladinom sektoru.

    Pored elektronskih medija, na Soroševom spisku se nalaze dnevni listovi i časopisi ,,Danas“, ,,Vreme“, ,,Evropa“, ,,Republika“, asocijacija lokalnih nezavisnih medija ,,Local press“(listovi ,,Pančevac“, ,,Kikindske“, ,,Vranjske novine“ , ,,Naša reč“…), izdavačke kuće Samizdat, Dan graf, Stubovi kulture, Fabrika knjiga, Klio, Aleksandrija pres, Rende… Dalje, distributeri knjiga ,,Bukbridž“, Beopolis… Pod istom kontrolom se nalaze info agencija Sense i dve vodeće informativne agencije u zemlji, Beta i Fonet. Ove agencije su istovremeno i podružnice AP (Asošijeted pres) i Rojtersa, koje su u vlasništvu Rotšilda još od 19. veka.

    Soroš je ostvario infiltraciju i u kulturne i prosvetne institucije, pozorišta, Narodnu biblioteku, Istorijski arhiv, SANU… Oko sebe je okupio veliku grupu glumaca, reditelja, dramskih pisaca, muzičara, književnika, naučnih radnika, analitičara, bivših diplomata… pomoću kojih radi na animiranju što većeg broja pristalica.

    Preko dva Gorana, Markovića(čiji je mentor Bernar Levi, veliki prijatelj Bernara Kušnera) i Paskaljevića se vrši satanizovanje Srba na filmskim festivalima.

    Valja pomenuti i sledeće obrazovne organizacije Soroša: Univerzitet Union, Alternativna akademska obrazovna mreža(AAOM), Beogradska otvorena škola, Centar za ženske studije(nastao iz feminističke grupe ,,Žena i društvo“)… U njima se vrši regrutacija budućih Soroševih najamnika. Centar za unapređivanje pravnih studija Hjuman Rajts Voč (HRW) je takođe prisutan. U istom taboru se nalazi CESID i ostale organizacije koje se bave ispitivanjem javnog mnjenja.

  3. Zaista, bez ljutnje, ali, ovo što piše gospodin Danijel Estulin jeste „otkrivanje tople vode“. To smo odavno prežvakali, pa nismo živeli u amazonskoj džungli do sada! Verujem da će u narednim tekstovima g. Estulin da se malo više informiše o tome do koje su granice čitaoci „Pečata“ pa i intelektualci u Srbiji informisani o svemu. Iznenadiće se da je ona mnogo viša nego što su mu govorili, ili što je on sam procenio! Srećno!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *