Почетна / Колумне / Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

Чему знаци навода за творевину звану НДХ?

Пише Ратко Дмитровић

У новијој светској историји само две државе имале су разрађен план, у великој мери спроведен у дело, за уништење одређеног народа. Хитлерова Немачка хтела је да убије и последњег Јеврејина, а Павелићева Хрватска све Србе у НДХ. Због чега се ово друго не спомиње нигде у свету?

 

У Другом светском рату највише је погинуло Руса, око 25 милиона, али историчари, па и сами Руси, полазе од чињенице да је та стравична бројка у највећој мери последица војних операција, немачких офанзива, руских одбрана и противнапада, страдања цивила у годинама великих оскудица за свим и свачим. Разуме се да је неколико милиона тог народа убијено са јасним циљем, у оквиру програма „бројчаног смањивања Руса“, али Хитлер никада није имао план потпуног уништења руског народа из простог разлога што је то било немогуће. Такав план у највећем оружаном сукобу народа у историји света постојао је за два народа – Јевреје и Србе. За прве су „обавезу“ преузели Немци, за друге, Хрвати.

ЗИДАЊЕ ХРВАТСКЕ КУЋЕ

[restrictedarea]

Свет зна готово све о холокаусту, уништењу Јевреја за време Другог светског рата, и то је добро, веома значајно, али није добро што тај исти свет нема појма да је у Другом рату једна држава, Хрватска, савезница Хитлерове Немачке, имала и у значајној мери у праксу спровела план уништења Срба као народа. То је била државна политика, најважнији програм Независне државе Хрватске коју многи Срби и данас сасвим беспотребно, погрешно, стављају под знаке навода; НДХ је била држава, призната, хиљаду година сањана, како је говорио Туђман, са испуњеним елементима које сврставамо у предуслове за стварања државе. Е, сад, што се неки Хрвати стиде Независне државе Хрватске, њеног фашистичког лица, геноцидности, то је грађа за другу причу.
О холокаусту је снимљено најмање стотину играних филмова; о страдању Срба у НДХ ниједан. Небројено је романа и приповедака инспирисаних ликвидацијом Јевреја за време Другог светског рата, неколико међународно познатих писаца „рођено“ је у крилу теме холокауста. О страдању Срба у Независној држави Хрватској постоји неколико биографских записа, сећања, и неколико историјско-истраживачких студија, али ништа од тога није преведено на, узмимо, енглески, француски, немачки. Можете до миле воље просечном Французу или Енглезу да причате о систематском убијању Срба, о геноциду над њима који је за време Другог светског рата провела држава Хрватска, он ће вас гледати бело и на крају вашу причу подвести под јефтину српску пропаганду. И не можете га окривљавати, јер он о томе заиста не зна ништа.
Имао сам у животу неколико жестоких расправа на тему: ликвидација Срба у НДХ као државни пројекат. Саговорници су ми били и Хрвати и Срби. Ови други имају српско порекло и то је једино што их доводи у везу са Србима. Политички су пројектовани у комунистичким лабораторијама. Нико од њих није прихватао моје тумачење да је НДХ, иначе постављена на два стуба; хрватском државотворном праву и мржњи према Србима, имала прецизно разрађен план потпуног уништења Срба. Њихова теорија, наравно, садржи Крлежино минимизирање усташтва („два камиона усташа, придошлих из Херцеговине“) и све што се догодило своди на злочине сулудих појединаца, сатника, командира на терену, тамо негде далеко од Загреба. Јасеновац је, да не идемо даље, од Загреба „далеко“ само 57 километара. Као Фрушка Гора од Београда, на пример.
Ових дана и месеци, оно мало преосталих Срба у Хрватској обележава страшне датуме из времена постојања НДХ и управо ти датуми иду у ред необоривих доказа да је Независна држава Хрватска за Србе имала истоветан план као Хитлерова Немачка за Јевреје –потпуно уништење. Чак се и Будаково решење српског питања (трећину Срба побити, трећину превести у католицизам, а трећину протерати) показало као „добра намера“ спрам догађања на терену, стварног односа те хрватске државе према Србима.
Без посебног страха од претеривања, грешке, овде се може отићи и корак даље, па тврдити, видећемо због чега, да је Независна држава Хрватска направљена пре свега са циљем да се тај простор очисти од Срба, „православаца, источњака, шизматика“, а да се тек по окончању овог посла приступи зидању праве хрватске куће, у границама које буду наметнуте актуелним околностима.
Који је био први и најважнији посао новостворене НДХ? Убијање Срба; планско, систематско, масовно. Од првог дана постојања те државе. Нема српског места у данашњој Хрватској чији мештани, протерани или они који су остали, не носе породичне ожиљке из Другог светског рата. Срби у Хрватској могли би сваки дан да обележавају неке злочине које је НДХ починила над њима, и опет не би успели све да постигну. Почело је само 16 дана пошто је Славко Кватерник 10. априла у Загребу прогласио Независну државу Хрватску. Павелић је, као што се зна, са неколико стотина најоданијих усташа, у Хрватску стигао десетак дана касније.
Само неколико сати после Кватерниковог „повијесног обраћања“ преко Радио „Загреба“, у сумрак 10. априла, усташе су по Лици, у Госпићу, Смиљану, Богданићу, почели да хапсе и приводе угледне Србе. У ноћи између 26. и 27. априла у Грубишном Пољу, североисточна Хрватска, ухапшено је више од 500 Срба, под оптужбом да су за Ђурђевдан припремали устанак против новостворене хрватске државе. Одведени су у комплекс логора „Госпић-Јадовно-Паг“ где их је 487 убијено. Протеклог априла овај догађај у Грубишном Пољу није ни споменут. Тамо живи још само понеки Србин, све их је мање, умиру, исељавају се, од протераних мало ко се враћа, а степен асимилације толико је изражен, ово важи за целу Хрватску, да се од десет особа несумњиво српског порекла чак седам изјашњавају као Хрвати.

ПЛАН ПОТПУНОГ УНИШТЕЊА
Само три дана касније, 29. априла 1941. године, у селу Гудовац, код Бјеловара убијено је 196 Срба, сељака. Хапшење је трајало целога дана, а онда је колона кренула према оближњој реци Плавници. Ту је према сведочењу тројице преживелих Срба и једног од главних усташа, коме је суђено 1946. године, дошло до комешања, покушаја бежања и пуцњаве. Србима је наређено да се построје, легну на траву, а онда је двадесетак усташа са ножевима кренуло да их коље. Ту страшну сцену, седећи у хладу испод једног дрвета, у беспрекорно чистој и испегланој униформи, у изгланцаним црним чизмама које су му сезале до колена, посматрао је Еуген Дидо Кватерник, син Славка Кватерника, заповједник „Усташке надзорне службе“, пристигао у јутарњим сатима тог дана из Загреба. Познати хрватски сликар Едо Муртић написаће много година касније како је, путујући са мајком возом, првих дана маја 1941. године, кроз Гудовац, на једној пољани, посутој кречом, видео делове људских тела – руке, ноге, главе – како вире из земље.
На Ђурђевдан, дакле само неколико дана од злочина у Гудовцу, Хрвати у селу Благај, на Кордуну, убијају 530 Срба. И та страшна работа обављена је усташама најдражом методом ликвидације – клањем. Један од усташа који су учествовали у клању, Јанко Медвед, признаће на суђену 1945. године да је ножем и маљем ликвидирао већи број Срба, не сећа се тачно, али је знао да су по окончању тог језивог догађаја, после затварања гробнице, усташе изнад затрпаних Срба играле коло.
План потпуног затирања Срба у Независној држави Хрватској реализовао се где год је то било могуће и најефикасније. За само месец дана постојања НДХ ликвидирано је на зверски начин више од десет хиљада Срба, а то је био тек почетак, уигравање. Следе злочини у Јосипдолу, Вељуну, Огулину, Плашком, Плитвичким језерима, Кореници, Личком Петровом селу, Врховинама, Банском Грабовцу, Прекопи, Глинској цркви…
Само у Јадовну, од маја до августа 1941. године, ликвидирано је 38 хиљада Срба. Ко има храбрости да каже како се овако масовни злочини могу спровести на локалном нивоу организације, да иза тога није стајала хрватска држава у пуном капацитету, са свим логистичким и инфраструктурним елементима.
За све то време, од првог дана постојања НДХ, обављане су припреме за старт „рада“ концентрационог логора „Јасеновац“, по методама ликвидације најстрашније творнице смрти у новијој светској историји. Тамо и у селу Градина, са друге стране реке Саве, у наредне четири године убијено је између 600 и 700 хиљада Срба.
Убијање Срба у НДХ, ликвидације које су превазилазиле појам зверства, запањиле су и саме Немце. Херман Нојбахер, Хитлеров представник за југоисточну Европу пише у Берлину о ужасавајућим злочинима које режим у Загребу, „ у хрватском, крсташком рату уништења“ проводи на српским цивилима, а генерал Хорстенау, немачки представник за централни део Балкана, нека врста везе између Хитлера и Павелића, у једном допису из Загреба, посланом почетком јула 1941. године, указује на језиве злочине над Србима, према сведочењима немачких официра и војника са терена. „На животињски начин усташе убијају чак и нерођену децу“, стоји у извештају генерала Хорстенауа.
Реално гледајући, никакве сумње нема да је хрватска држава из Другог светског рата имала идеју и план (у значајној мери реализован) потпуног уништења Срба, али тек би требало да сачекамо одговор на питање ко је и због чега ту паклену државну работу свео на „злочине окупатора и његових слуга“. Није та запршка, како се чини, из једног тигања.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *