Почетна / Други пишу / Александар МЕЗЈАЈЕВ – КОСОВО: апартхејд под окриљем „међународних мисија“

Александар МЕЗЈАЈЕВ – КОСОВО: апартхејд под окриљем „међународних мисија“

Ситуација у српској покрајини Косово и Метохија наставља и да чува, и да продубљује свој апартхејдни карактер. Настављају се напади на српско становништво, чак и на српску децу, настављају се скрнављења и пљачке српских цркава, манастира, скрнављења српских гробаља. Све у свему – косовске „власти“ теже да по сваку цену што брже истисну Мисију ОУН и да постану потпуни домаћини покрајине. Први корак за то ће бити затварање такозване „међународне цивилне управе“ која је била формирана да би контролисала остварење Ахтисаријевог „Свеобухватног регулисања“. Тако се косовске „власти“ активно баве припремом пакета судско-правних реформи, које су усмерене на одузимање извршних пуномоћја међународним организацијама које раде на Косову. Другог јула је „Међународна руководећа група“ коју чини 25 држава које су признале независност Косова, донела одлуку о прекиду важења мандата Међународне цивилне управе крајем 2012.године. 15.06. је Центар за финансијско истраживање своја пуномоћја предао косовским „властима“. Тако процес напуштања међународне компоненте управљања Косовом ступа у одлучујућу фазу.

Наставља се и даље освајање власти од стране косовских „власти“ преко руку самог Београда. Без обзира што су преговори између Приштине и Београда док је припреман избор и формирана нова влада Србије били обустављени, већ може да се говори о постигнутом блоку суштинских договора између руководства Србије и „косовских власти“, при чему многи међу њима имају међудржавни карактер. Тако је, на пример, постигнут споразум који становницима обе стране дозвољава да улазе на територију друге стране само уз личну карту. Технички преговори по питањима високих осигурања аутомобила који се плаћају при уласку на царинским прелазима се настављају, али је у принципу то питање решено. При том су од јула косовске „власти“ увеле забрану коришћења српских таблица које се издају за територију Косова, што је изазвало протесте Срба у северном делу покрајине. У вези са тим несугласице о таблицама због назива косовско-албанске стране више личе на забаву за народ. Сада се делегација косовских Албанаца званично назива „Косово*“. Звездица значи да „наведена ознака не утиче на позиције којима се бави питање статуса, и у складу је са резолуцијом 1244 (1999) Савета безбедности и закључком Међународног суда у вези са проглашењем независности Косова“. Позивање на резолуцију СБ ОУН 1244 истовремено са закључком Међународног суда изгледа очигледно дезоријентационо: резолуција јасно потврђује територијалну целовитост Србије, а закључак суда мутно тврди „одсуство поштовања права о проглашењу независности“. Али најважније није то, већ чињеница да, ступајући у спорове у вези са формалним питањима, Београд де-факто води преговоре са косовским сепаратистима као са другом државом. То потврђује и списак питања о којима се воде преговори (слобода кретања, заједничко опслуживање граничних прелаза, слободно кретање роба) као и ниво и статус државних органа (министарство за иностране послове) који те преговоре води у име Србије.

Што се тиче ситуације безбедности у покрајини, она одражава „најбоље“ традиције режима апартхејда. По традицији, косовски Албанци су организовали провокације у дане највећих српских празника. Тако је на Видовдан неколико десетина Срба на „пограничном“ прелазу Мердаре „ступило у конфронтацију“ са сарадницима полиције Косова, бацајући на њих камење и покушавајући да истргне знак са натписом „Граница – Косово“. У недавно објављеном извештају Генералног секретара ОУН о раду Мисије ОУН на Косову тај догађај се описује тако, што се каже да је у том инциденту повређено тридесет сарадника полиције Косова и непознат (!) број Срба. Генерални секретар не зна колико Срба је повређено (мада постоји признање да је против њих коришћено ватрено оружје из кога је „пуцано у ваздух“), али зна да „постоји претпоставка“ да су Срби били пијани и да су они започели сукоб са полицијом. Што се тиче полиције, према Генералном секретару ОУН, њени сарадници су „можда“ користили непропорционалну силу. Без обзира што и српско, и међународно право (па чак и локално законодавство) предвиђа обавезу да се испита сваки случај коришћења прекомерне силе против људи, министар унутрашњих послова Косова Реџепи је изјавио да сарадници полиције који су „штитили границе Косова од српских хулигана“ не подлежу кажњавању.

У другом инциденту до кога је дошло на главној улици у Приштини и у коме су Албанци напали неколико аутобуса са српском децом која су се враћала са Газиместана (!) у Грачаницу, тако што су на аутобусе бацали камење и боце са запаљивом смесом. Шеснаесторо деце је добило телесне повреде и морало је да буде хоспитализовано. А како је реаговала полиција? Она је, изгледа, „признала постојање недостатака у плану свог оперативног рада“. Изузетно достигнуће полицијске мисли! Али је Генерални секретар ОУН са поносом понавља у свом извештају, као велики резултат!

Албанске „власти“ Косова се према Србима понашају осионо, али не само према њима, већ и према неким земљама ЕУ. Тако је пет земаља ЕУ које нису признале независност Косова (Словачка, Шпанија, Кипар, Грчка и Румунија) било принуђено да се обрати ЕУЛЕКС-у како би обезбедиле правну помоћ. Међутим, Европа и даље води за њу традиционалну политику „умиривања агресора“. 14.јуна Европски комесар за унутрашње послове С.Малмстрјом је косовским „властима“ уручио тзв. „карту путева“ у вези са либерализацијом визног режима. 27.јуна је Асоцијација европских универзитета потврдила прву групу диплома коју су издале високе школске институције Косова.

Нешто се померила истрага о трговини људским органима. За 3.септембар је заказано саслушање у Окружном суду у Приштини (предмет клинике „Медикус“), где као сведок треба да се појави и Специјални известилац Савета Европе Дик Марти, који је аутор познатог извештаја, поднетог у Савету Европе. У овом тренутку у вези са тим је окривљено седморо људи, али само је један део окривљен за непосредну трговину органима, а за остале је оптужба „незаконито бављење медицинском струком“ и „злоупотреба службених овлашћења“! У мају ове године у Израелу је, пошто се и Интерпол прикључио, ухапшен један од претпостављених саучесника у том послу. Међутим, већ сада је јасно да предмети те врсте не треба да се разматрају на Косову. Косовски судски систем је толико „независан и непристрасан“ да се од њега заиста баш много не може очекивати. ЕУЛЕКС-ове судије којима се „разблажују“ судска већа по посебно значајним предметима, суштину поступка не мењају. Тако је 2.маја мешовити колегијум, у коме су били један локални судија и двојица судија ЕУЛЕКС-а у Приштинском окружном суду ослободила Фатмира Лимаја, Насера Красићија, НеџмијаКраснићија и Насера Шалу по свим тачкам оптужнице у ратним злочинима по такозваном „клечкинском предмету“. Пре тога је по свим тачкама оптужнице по истом предмету оправдано још шесторо окривљених. Уосталом, ни међународни трибунали нису од велике помоћи. Да подсетимо да су Фатмира Лимаја, бившег команданта „Ослободилачке армије Косова“, који је вршио масовне злочине против Срба, између осталог у концентрационом логору у Лапушнику, судије Међународног трибунала за бившу Југославију потпуно ослободиле. Исто се десило и у вези са „председником владе“ Косова Р. Харадинајем.

Кроз две недеље у Савету безбедности ОУН ће бити дискусија по извештајима Генералног секретара ОУН и Врховног представника ЕУ за спољну политику о њиховим мисијама на Косову. Заиста желимо да Савет безбедности од међународних мисија захтева јасне одговоре на питања кажњавања криваца који су вршили масовне злочине, пре свега у нападима на српску децу, стварни ток истраге о трговини људским органима. Потребно је, најзад, да извештаји Генералног секретара ОУН и Врховног представника добију реалну и праву оцену која ће се заснивати на чињеници да ни једна мисија не испуњава (а, највероватније, не жели да испуни) свој мандат на прави начин, и да су потребне озбиљне мере како би се та ситуација исправила. То спада у директне обавезе Савета безбедности ОУН, под условом да ОУН заиста жели да се испуни Резолуција 1244 (коју је СБ те организације и донео), пре свега, на плану обезбеђења територијалне целовитости Србије. Осим тога, СБ ОУН мора да предузме све напоре за ликвидирање апартхејда који су албанске „власти“ завеле у српској аутономној покрајини Косово и Метохија.

Извор: „Фонд стратешке културе“ (srb.fondsk.ru)

Један коментар

  1. Pravi izraz za stanje, koje traje vec duze od 13 godina !? A licemerje te „medjunardone zajednice“ ostaje i uzalud im ‘zalaganje’ za razna ljudska prava ?! Ovo je ‘ispit’ na kojem su – pali …




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *