Почетна / Друштво / Агробанкa: Државна пљачка акционара

Агробанкa: Државна пљачка акционара

Пише Миодраг Дроздовски

„Агробанком“ претходна власт није опљачкала само државу, већ и 80 одсто акционара ове банке. А успут је и прекршила Устав Србије

 

У случају „Агробанка“ сва медијска пажња искључиво је усмерена на малверзације одговорних људи банке и појединих моћника којима су незаконито одобравани кредити од више милиона евра. При том се, у скоро свим медијима, искључиво наводи да је овим злоупотребама оштећена држава, те да је једино држава претрпела штету. А то је потпуно неистинито.
Чињеница је да је држава била власник свега 20 одсто акцијског капитала „ПБ Агробанке“ а.д. док је 80 одсто акција било у власништву акционара, домаћих и страних, којих је било више хиљада. Реч је о неколико стотина милиона евра приватног капитала који су акционари поседовали у „ПБ Агробанци“, јер би требало имати у виду да су се током 2007. и 2008. године акције „Агробанке“ продавале на берзи по тржишној вредности од 50 хиљада и више динара, тако да је цена једне акције у то време била 700-800 евра, имајући у виду тадашњи курс евра. „ПБ Агробанка“ је укупно поседовала око 800.000 акција, па није тешко израчунати колика су средства акционара била уложена у њене акције.
Уместо да се стара о заштити права акционара, држава је у овом случају потпуно затајила у вршењу контролне функције рада банке путем „Народне банке Србије“, односно пропустила је да благовремено реагује и да стопира исплате незаконито одобрених кредита, уз несувисло објашњење да су за незаконито пословање банке криви акционари. Требало би напоменути да акционари нису били ни у каквој могућности да врше контролу текућег пословања банке, нити да зауставе одређене незаконите радње, већ је то могла да врши једино НБС која има контролну функцију над радом банака у складу са Законом о „Народној банци Србије“.
Када су се јавили проблеми у пословању „Агробанке“, држава врши директно одузимање имовине акционара банке на следећи начин:
Прво, НБС ставља банку под административно управљање, а при том одбија захтев акционара да се изврши ревизија пословања банке од стране независног ревизора, како би се утврдила права имовинска слика банке.
Затим, на основу Закона о изменама и допунама Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурања (Сл. гласник РС 91/2010) Агенција за осигурање депозита по увођењу привремених мера у „Агробанци“, без сагласности акционара, оснива „Нову Агробанку“ а.д. у којој стопостотни власник постаје наведена Агенција за осигурање депозита, односно држава.

[restrictedarea]

Даље, Агенција врши пренос имовине и потраживања „Агробанке“ на „Нову Агробанку“, без икакве накнаде акционарима, а над „Агробанком“ се отвара стечајни поступак, без могућности акционара, то јест сувласника „Агробанке“ да у стечајном поступка дођу бар до дела своје уложене имовине – сва имовина „Агробанке“, наиме, пренета је на „Нову Агробанку“, која је државна.
Требало би напоменути да су овим директно повређена загарантована уставна права на имовину акционара „Агробанке“, односно да је поступљено супротно члану 58 ставу 2 Устава Републике Србије који гласи: „Право својине може бити одузето или ограничено само у јавном интересу утврђеном на основу закона, уз накнаду која не може бити нижа од тржишне.“
У овом случају повређено је наведено уставно начело јер се својина акционара – имовина и потраживања „Агробанке“ – без икакве накнаде преносе на „Нову Агробанку“ која је искључиво власништво државе.
Поред тога, наведена решења из Закона о изменама и допунама Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање у директној су супротности и са чланом 505 Закона о привредним друштвима (Сл. гласник РС 99/2011), у којем је наведено да код преноса имовине са једног на друго акционарско друштво (у овом случају са „Агробанке“ на „Нову Агробанку“) „чланови друштва преносиоца постају чланови друштва стицаоца, тако што се њихови удели, односно акције замењују уделима, односно акцијама у друштву стицаоцу…“
Значи, уколико је већ пренета имовина „Агробанке“ на „Нову Агробанку“, требало је и постојећим акционарима „Агробанке“ дати акције у „Новој Агробанци“ или им исплатити сразмерну вредност пренете имовине. Тако кажу и Устав и закон. Уместо тога, у овом случају је без икакве накнаде директно одузета значајна имовина „Агробанке“ (акције у другим банкама, велика потраживања…), а акционарима је практично остављена потпуно девастирана „Агробанка“ у стечајном поступку, а није им признато ни својство акционара у „Новој Агробанци“ на коју је пренета њихова имовина.
Импликације оваквог противуставног деловања погубне су и проузрокују ненадокнадиву штету нашем берзанском пословању, као и правном систему уопште.
Сви домаћи и страни инвеститори шокирани су овако изведеном пљачком имовине акционара, а у страним медијима акцентован је аспект одузимања права акционара од стране државе, што већ има катастрофалне последице за било које инвестирање у Србију, а поготово инвестирање на берзи, која је носећи стуб сваке тржишне привреде. Наиме, малверзације у банкарском пословању су у мањој или већој мери присутне свуда у свету, и то представља само један сегмент ове афере, а сасвим други, много опаснији аспект је државно одузимање имовине акционара, за које нигде у свету не може бити разумевања.
Напомињем да сам у нади да ће се у овој земљи коначно успоставити коегзистентни правни поредак, те самим тим обезбедити имовинска и свака друга сигурност грађана, покренуо пред Уставним судом иницијативу за оцену уставности Закона о изменама и допунама Закона о стечају и ликвидацији банака и друштава за осигурање, уз предлог Уставном суду да у што краћем року обустави извршење одлука о преносу без накнаде имовине „Агробанке“ на „ Нову Агробанку“. Остаје да се види да ли ће заштитник Устава имати снаге да у овом случају одбрани правни поредак и бар делимично поврати углед Србије пред домаћим и страним улагачима.

Аутор је адвокат из Београда

_____________

Хапшења и најаве

Настављена су хапшења у „афери Агробанка“, али се до заиста крупних имена – имена политичких покровитеља ове државне пљачке државе, вредне око 300 милиона евра – још није дошло.
До сада је истрага покренута против 22 особе, међу којима су челници „Агробанке“ (почев од председника њеног Извршног одбора Душана Антонића), власници и директори неколицине фирми које су се окористиле ненаплативим кредитима „Агробанке“, али и два овлашћена судска вештака који су вештачки надувавали вредност имовине – процењујући да вреди и по неколико пута више од стварне вредности – да би тако процењена имовина могла да послужи као залог за милионске кредите (у еврима).
Већина осумњичених је у притвору, један је још у бекству (Слободан Ратковић, заменик директора предузећа „Хедкомерц“), док је петоро осумњичених већ признало кривицу, па им је одређен кућни притвор, уз обавезну наруквицу за надзор.
Најважнији међу досад осумњиченима – уз банкара Душана Антонића – свакако је Радосав Лале Секулић, власник „Хабит групе“, чији су сумњиви кредити, како се сумња, достигли цифру од чак 50 милиона евра.
Међутим, с обзиром на сложеност и обухватност механизма којим су, „Агробанком“ и њеним кредитима, опљачкани и држава и акционари (о томе је „Печат“ опсежно писао пре две недеље), јасно је да се списак најодговорнијих не може завршити на неколико челника банке и бизнисмена, ма колико моћни они били. Другим речима, то што су они радили, нису могли да раде без озбиљне подршке бивше власти; која им, опет, ту подршку сасвим сигурно није пружала бесплатно. Тако да откривање имена правих криваца за нестанак стотина милиона евра још ишчекујемо. А за то време најављују се нове истраге, истраге сличних махинација у „Развојној банци Војводине“, „Српској банци“, „Фонду за капитална улагања“…
Н. В.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *