Жути картел II

Пише Милорад Вучелић

Жути картел не само да не посустаје, него паклено убрзава свој рад. Политички изборни пораз Демократске странке и њеног председничког кандидата Бориса Тадића као да није изазвао оштећења на њиховом механизму и начину функционисања. За установљавање оштећења у менталном здрављу нисмо позвани. Напросто је шокантна бескрупулозност коју демонстрира жути картел. То, пре свега, показује муњевито изведена препродаја „Политике“ која је права илустрација и доказ чврсте спреге органа власти, агенција, комисија, жутих тајкуна, страног кредитирања, најгорих злоупотреба и политичке бахатости. Навођење имена политичара Душана Петровића, Божидара Ђелића и тајкуна из Шапца Мирослава Богићевића као стварних и фиктивних купаца „Политике“ само употпуњују наведене тврдње.

Сада су у овој операцији, како је отворено наговештено, на реду „Вечерње новости“, ако и та операција није иза леђа јавности већ завршена. Имајући у виду да су у поседу жутог картела готово сви други штампани медији, „РТС“, „Студио Б“ и бар две приватне телевизије, потпуна контрола маркетиншког тржишта, дистрибутивних мрежа, те Београд и Војводина, може се закључити да је жути картел после изборног пораза ојачао своје механизме контроле финансија и медија. Недвосмислену оцену о својинским односима у медијима дао је и председник Србије Томислав Николић у овом броју „Печата“.
Техничка влада свакодневно телефонски празни буџетске резерве, министарства уплаћују све и свашта, и то унапред, празни се државни трезор, одобравају се баснословни трошковници, уништава документација, отказује дужно поштовање и уважавање легитимном и легалном председнику Србије од стране безбедносних агенција… Из Управе за трезор указује се на пљачку државног новца од стране Министарства одбране. По званичним подацима у току предизборног периода ове године дуплиране су јавне набавке по хитном поступку, управо оне у којима је увек било највише неправилности и криминалних радњи: „У првих шест месеци вредност набавки по хитном поступку је две и по милијарде динара, а за целу прошлу годину вредност ових набавки била је 2,9 милијарди. Очигледно је била појачана тенденција да се по хитности склапају послови… У чак 40 одсто поступака јави се само по један понуђач, и то говори о општем уверењу да су тендери намештени“. Ово су речи Предрага Јовановића, директора Управе за јавне набавке.
Посебно је занимљива све чешћа појава да се државни функционери које је по политичким критеријумима изабрала досадашња власт, и коју су они беспоговорно и до детаља слушали, сада представљају као богом дани, независни и несменљиви.
Најочигледнији пример за овакво понашање је гувернер „Народне банке“ Дејан Шошкић. (Видети текст Момира Булатовића „Још више истога“ у овом броју „Печата“).
Из Кабинета испадају спискови за планирана постизборна хапшења. Не можемо ни замислити колико ће тек разних костура поиспадати из плакара досадашње власти. Та жуто картелисана коалиција толико тобож посвећена европским интеграцијама и новом систему вредности није пре шест месеци, како је морала, покренула поступак за избор заштитника грађана, те ће та функција бити у в.д.стању. На сва уста рекламирана реформа правосуђа која је просто врвила од приватизације, погубне политизације, на челу са Бошком Ристићем и Снежаном Маловић, разних злоупотреба, незаконитог поступања, разбијена је у парампарчад после ставова Европске комисије и одлука Уставног суда Србије о враћању смењених судија и тужилаца на посао.
У бастиону жутог картела у Војводини, која је по свом саморекламирању  најевропскија регија, просто нестаје и изумире сеоско становништво, куће усред северне покрајине постају јефтиније од намештаја и достижу вртоглаве цене од хиљаду евра, комплетна улица се може купити за 15.000 евра, а за 100.000 евра цело село! Еколошки су директно угрожена бројна преостала већа места, нема канализације, одводни канали загушени, водоводи су у очајном стању, дивље депоније ничу на све стране, свака четврта приватизација је поништена, о злоупотребама Развојне банке Војводине и њеним кредитирањима тек ће се причати.
И када је Уставни суд Србије донео одлуку о неуставности Статута Војводине и Закона о преносу овлашћења само је један једини дневни лист нашао за сходно да то објави на насловној страни! Говори ли ишта боље од тога да су медији постали крак жутог картела. Како уопште разговарати о слободи медија када се они који беспоговорно служе тако добро осећају у положају у којем су, и када преко ноћи добијају нове власнике.
А онда су кренуле праве салве напада на Уставни суд Србије, и то од највиших званичника Војводине. Од представника власти отворено је почело позивање на непоштовање одлука Уставног суда. Србија ових дана више личи на разуларену разбојничку банду него на какву такву државу. (Видети текст Наташе Јовановић „Држава или разбојничка дружина“ у овом броју „Печата“). Отворено се уз обилату медијску подршку оспорава уставни поредак и чињеница да је одлука Уставног суда коначна, неопозива, општеобавезујућа и извршна.
Жути картел је изградио своја унутрашња правила и законе који важе независно од државног и правног поретка, и против њега су. Давну изреку о томе „да признајем само суд своје партије“ они су преиначили у криминално начело до сада неслућених размера.
На путу да се правила понашања жутог картела наметну као општеважећа нашао се Устав Србије. И зато су његови највећи шефови и њихови консиљери посегнули за захтевом за његову промену. Потребно је променити народ и саобразити га досадашњој власти. За такву реформу жути картел има и довољно новца, и довољно силе, и више него довољно медија под потпуном контролом. Ако у спровођењу тог плана у међусобним обрачунима политички настрада по неки дон или клан – то битно не мења ситуацију. Једноставно речено, ако наредна власт не демонтира жути картел и не укине правила која у њему владају, и која покушавају да се до краја наметну српском друштву, жути картел ће их у најбржем могућем року без обзира на све евентуалне добре учинке веома брзо свргнути с власти. Или ће их пак неутрализоване интегрисати у себе.
Новоизабрана влада мора да у најхитнијем року поднесе народу извештај о стању у којем је затекла државу.
Док се на северу Републике креће у поход на Устав, за јужну покрајину жути картел нуди особено решење. Тековине Борка и Бориса из бриселског преговарачког процеса требало би доградити неким могућим споразумом Пацоли-Тадић, и слободној економској зони као начину да се реши косовско питање. Уместо коментара подсећамо да овај план није оригиналан, јер се својевремено већ појавио у италијанском берлусконијевском издању, када је за решење израелско-арапског сукоба лансирана спасоносна идеја да се између Палестине и Израела изгради  огромни „Дизниленд“! Тада је и тамо то примљено као комедијашење и неукусна шала. Овде нисмо толико суптилни, па га сматрамо пуком спрдњом.
У ишчекивању избора нове владе председник Србије Томислав Николић у разговору за овај број „Печата“ каже да је ситуација у Србији „далеко гора него пре осам година“. Управо зато, како он каже, „свака нова влада дугује грађанима да утврди шта се дешавало раније. Ми морамо да знамо од чега је почела влада с радом“.
Да поновимо, то је основна претпоставка за трајно демонтирање жутог картела као опште опасности за народ и државу.