Влада са укусом предаје

Пише Никола Врзић

Добијамо владу коју – тако бар кажу – овога пута нису саставили Американци и њихов изасланик Филип Гордон. Па шта би, тек, остало од Србије да нисмо били оволике среће? Пошто се ова српска влада у настајању унапред споразумела да прихвати захтеве спонзора отмице српског Космета

Док су неочекивани коалициони партнери – СНС, СПС, ПУПС, ЈС, УРС – настојали да докажу да има живота и без ДС-а (ма колико се тој чињеници противили политички аналитичари, уверени да се седмог дана Бог није одморио него је створио Демократску странку), а лидер Демократске странке у Дубровнику доказивао да не заврши са својим бубрезима у његовој кеси баш сваки Србин кога додирне рука Хашима Тачија, Филип Гордон, помоћник америчког државног секретара Хилари Клинтон, завршио је своју посету Београду. Посету током које нам није саставио владу, већ само листу онога што та влада има да учини. А онда се та листа, некако, нашла уткана у Споразум о заједничким политичким циљевима који су у уторак, у седишту СНС-а, потписали Александар Вучић (СНС), Ивица Дачић (СПС), Јован Кркобабић (ПУПС), Драган Марковић (Палма) и Млађан Динкић (УРС)…
Тако да је, у уторак поподне, Србија могла да одахне. Добиће своју владу иако такву владу пре избора сигурно није очекивала, пошто су и Кркобабићеви пензионери – који су само дан раније припретили да ће се повући из преговора ако не добију свој део (Србије) – очигледно намирени. Намирени обећањима, принципима или Србијом; то ћемо тек да видимо.

[restrictedarea]

СПОРАЗУМ И НАМЕРЕ
До тада, пак, погледајмо шта можемо да очекујемо од Дачић-Вучићеве владе коју, сасвим неистинито, називају црвено-црном коалицијом. Нити је Дачић црвен, нит’ је Вучић црн; уосталом, обојица су благослов Вашингтона за састављање владе већ добили (Филип Гордон: „Заиста је само на српском народу и њиховим лидерима да формирају владу. Наравно, ми имамо своје интересе и планове, и не стидимо се да отворено говоримо о њима. Али, ти интереси се не дотичу тога који ће лидер заузети коју позицију у Србији. О томе одлучују Срби“), а Вашингтон је овде, нажалост, (једина) мера тих ствари… Да видимо, дакле, шта нам Дачић, Вучић и Динкић најављују да ћемо добити? Што значи да ћемо добити и нешто мање од тога; макар и само зато што, све и ако најбоље намере заиста постоје, сва обећања и лепе жеље не могу да се остваре. А програм будуће владе састављен је од неколицине добрих идеја, још више лепих, али контрадикторних жеља и општих места, и барем две-три опасне намере.
Међу позитивне најаве, тако, убрајамо им „стварање услова за формирање Развојне банке, као подршке привреди и развојним националним пројектима“, па „трајно опредељење државе да задржи власништво у ‘Комерцијалној банци’“ (‘Међународни монетарни фонд’, подсећамо, тражи њену продају), „двоструко већи буџет за пољопривреду“, доношење („у октобру“) новог Закона о јавним набавкама, реформу система ПДВ-а тако што ће „малим и средњим предузећима бити омогућено да ПДВ плаћају тек када наплате робу, а не када је фактуришу“… Сад, што ће Динкић тек сада да реформише ПДВ систем који је увео још пре три Владе Србије, а седео је у све три, друго је питање, на које овом приликом само подсећамо. Охрабрујућа је, најзад, и најава да ће „Србија задржати већинско власништво у стратешки важним јавним предузећима која имају монополску позицију на тржишту (ЕПС, Железница, ПТТ, Аеродром…)“; на овом кратком списку, примећујемо, нема „Телекома“. Значи ли то да ће Дачићева влада успети у ономе што влада Мирка Цветковића, срећом по Србију, није, то јест да ће и сама покушати да прода „Телеком“? Или је „Телеком“ ушушкан у оне три тачкице на крају списка? И то ћемо видети прилично брзо.
Много више нас забрињава оно чега у потписаном споразуму нема. А то је, макар и оквирни, план о томе шта урадити са српском економијом у ишчекивању 2015. године. Тада ће, сходно одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ, српска економија бити остављена на милост и немилост аждаји слободног тржишта. При чему и сама ЕУ са зебњом ишчекује ту 2015, наравно, не због сасвим слободног продора српске привреде на њено тржиште, већ зато што ће тада на снагу да ступе ултралибералне одредбе Луксембуршког договора о реформи Заједничке пољопривредне политике…

Filip Gordon

ДРЖАВНА ПОЛИТИКА САД-а
Али највећу забринутост изазива оно што је и најважније. Поглавље 1 коалиционог споразума, „Државна политика“. Зато што та државна политика, којом нам прете, представља наставак политике коју је спроводио Борис Тадић (намерно кажемо да ју је Тадић спроводио, а не утемељио, зато што су такву политику утемељили Вук Бранковић и наши западни пријатељи).
Главни циљ наше државне политике – ставили су га на прво место, изнад свега осталог – јесте „убрзање процеса европских интеграција, уз максималне напоре за добијање датума за отпочињање преговора са ЕУ“. При том, познато је да пут до датума води преко учвршћивања независности Косова; ЕУ од нас тражи, да би нам дала датум (ехеј, датум!), да независном Косову дамо позивни телефонски број, телекомуникациони и енергетски систем независне државе, да утврдимо државну границу између Србије и Косова, да укинемо преостале српске државне институције на Космету… Али „Србија неће признати независност Косова“. Тако стоји иза тачке 2 овог поглавља. А док га тако одлучно не будемо признавали, „потребно је спровести све оно што је договорено у техничком дијалогу са Приштином“, односно „прихватићемо резултате дијалога Београда и Приштине, које је постигла претходна Влада Србије у свим досадашњим разговорима“. То су, да подсетимо, они резултати од којих Србија нема ништа, а Косово добија све. А затим је, кажу даље, потребно „наставити дијалог на политичком нивоу, уз учешће највиших државних функционера“; подизање преговора с Приштином на тај виши, „политички“ ниво имало би смисла само ако би се преговори вратили у надлежност Уједињених нација, и ако би се преговарало о ономе што западни спонзори косовске независности не дозвољавају, дакле о статусу јужне српске покрајине. Будућа влада, авај, планира нешто сасвим друго. То јест, побољшани наставак истога. Онога што је Тадићев режим започео када је Уједињеним нацијама поднео заједничку, капитулантску резолуцију са ЕУ, којом су преговори из УН измештени под окриље ЕУ: „Желимо већу одговорност у дијалогу са Европском унијом и Приштином, и подизање те одговорности на виши ниво.“ О планираном континуитету Тадићеве политике, уосталом, сведочи и потцртавање српског суверенитета над Косметом, кога у потписаном споразуму уопште нема, а уместо тога нови коалициони партнери позивају на осигуравање безбедности Срба на КиМ и на посебну заштиту српских цркава и културне баштине – као у тачкама 2 и 4 Тадићевог плана од четири тачке. О правој природи Тадићевих планова биће речи нешто касније.
Једина ограда од потпуне споразумске предаје Космета, заправо, остаје једна полуреченица, у којој се неодређено каже да ће се политички разговори водити „уз поштовање Устава Републике Србије“. Али пошто су се коалициони партнери претходно споразумели да примене све досадашње бриселске договоре – укључујући и онај који је у директној супротности са уставом, јер успоставља државну границу између Србије и Косова – велико је питање колику нам гаранцију пружа цитирана полуреченица.
Што значи да су у споразум о државној политици Србије, заправо, уткани циљеви државне политике САД-а. Да, у споразуму стоји да „Србија неће признати независност Косова“, али, ево шта је о томе имао да каже Филип Гордон: „Ни ми, нити ЕУ од Србије не очекујемо да у овој фази призна Косово. Она то неће учинити. Међутим, Србија ће морати да се помири са реалношћу демократског, сувереног, независног и мултиетничког Косова у садашњим границама.“ А кад прође ова фаза, доћи ће и следећа… Уосталом, да исправно, са стрепњом читамо одредбе потписаног споразума, посведочио је и амбасадор САД-а Мери Ворлик, која је циљеве нове владе похвалила: „Колико се нова влада буде држала својих прокламованих циљева, колико буде успешна и постизала резултате на делу, а не само на речима, толико ће америчка влада бити расположена да сарађује са њом. Америчка влада се нада да ћемо врло брзо када се влада формира пронаћи партнере са којима ћемо сарађивати и који ће бити енергични исто онолико колико су то били и њени партнери из претходне…“

Сусрет Бориса Тадића и Хашима Тачија у Дубровнику

ИЗМЕЂУ КОЊА И ПАТРИЈАРХА
А врата оној следећој фази у односима Србије и Косова већ је почео да отвара бивши председник Борис Тадић, тај тројански коњ у српској политици. Преко њега су и досад амерички државни интереси улазили у српску косметску политику, срозавали је и загађивали као компјутерски вирус – има ли бољег сведочанства од депеша америчке дипломатије? – али сада је његов ангажман подигнут на виши ниво. Постао је, наиме, или би желео да постане, Чедомир Јовановић; претходница евроатлантских интереса у Србији. Од тога се, је л’, врло лепо живи, ако човек то може да поднесе. Као што је Ч. Ј. тражио уклањање барикада на северу Косова, па је две недеље за њим исто учинио и Б. Тадић, тако би сада Б. Т. да се састане са Хашимом Тачијем, а за њим да то учини и, рецимо, Ивица Дачић…
Да ли је потребно, уопште, речима изразити сав гнев због његове руке у крвавој руци тог убице, терористе, дилера дроге и људских органа у недељу, на „Кроација самиту“, у Дубровнику, сав презир због леђа које је Тачи окренуо пониженом Тадићу, сав стид због читавог часа који је бивши председник Србије провео на врелом дубровачком сунцу, чекајући да „премијера Косова“ наговоре да прими Тадићеву руку? Зна Тадић да је тим крвавим рукољубом, само дан после убиства Љиљане и Милована Јевтића у Талиновцу код Урошевца, запечатио своју политичку будућност. А зашто је то учинио? Сам је то објаснио, у следећем скандалу који нам је приредио посредством Хрватске. У интервјуу загребачком „Глобусу“ – који је донео и његово бесрамно признање да је „Србија у извесном смислу прихватила реалност да је Косово самостално“ и да „чак ни током преговора није имала намеру да Косово учини несамосталним, већ је желела да се дефинише правни оквир те самосталности“, те још бестиднију оцену да „Косово и његови савезници имају стратегију полаганог корачања према пуној независности“, а да је „тај интерес, којим би био испуњен циљ Албанаца на Косову“, „легитиман и нико га не може порицати“ – елем,  у том је интервјуу објаснио и да је својим бедним дубровачким рукољубом утро пут сусрету на врху Србије и независног Косова: „Мој сусрет с косовским премијером може само олакшати тај нови корак на који се спрема Николић.“ Додао је и да, наравно, подржава евентуални сусрет председника Томислава Николића и Атифете Јахјаге… И то би Николићу требало да послужи као наук или упозорење; Тадићево политичко (и морално) самоубиство, које је починио у Дубровнику и „Глобусу“, морало би да му буде путоказ. Да учини сасвим супротно од Тадића, да не би прошао као Тадић.
Избор му је, при том, олакшан. И Николићу, и влади коју је његова председничка победа омогућила. Јер, поручио је ове среде патријарх српски Иринеј, „за нас није реално и мислим да српски народ и Српска црква, која је увек била уз народ, никада неће дати свој пристанак на ово што се може прочитати данас у штампи – на цивилизовано предавање Косова. Српска црква се никада с тим неће помирити“. Па је још додао и да „Срби на Косово не гледају као на географски простор, него као на свету земљу, земљу са својим највећим светињама, а те светиње на Косову и Метохији нису од јуче. Тамо су вековима.“ И, закључио је, „Косово је највећи проблем и Цркве и Државе. Животни проблем.“
Тако да наше нове власти, заправо, пред собом имају сасвим једноставан избор. Следиће Бориса Тадића или ће следити патријарха Иринеја и, усуђујемо се да додамо, његовог претходника, патријарха Павла. Па ћемо им према томе и судити.

[/restrictedarea]

11 коментара

  1. Pazite šta vam kažem ovi će biti isti kao i žuti do koliko juče.
    Nema ništa od SNS-a videćete da će biti popustljivi i snishodljivi prema EU i SAD isto koliko i DS i Tadić.
    Živi bili pa videli.

    Samo nastavi tako Vrziću prava si novinarska gromada i veličina.Pečat kupujem samo zbog tvojih tekstova, Dmitrovićevih kolumni, Vučelićevih uvodnika i Zarkovićevih tv komentara!
    Svako dobro.

  2. Bojati se, da je gosp. Nikolic, prije ovog nauka, sve naucio kod svoga ucitelja tadica. Zato, sledi srpski narode i oni koji to mogu poblize videti, sledeci Nikolicev korak, kako rece ova … (zapravo i nema pravog izraza) kreatura, pa ga sprecite na vreme i ne cekajte cetiri godine. To je predugacak period vremena za nagadjanja i podvale.

  3. Nikola, sa tobom se često uglavnom slažem ali malo si preterao. Vidi se tvoj stav koji je stav uglavnom DSS-a. O kakvoj to izdaji mi ovde pričamo? Da se razumemo: Kosmet se može braniti samo na dva načina – vojno ili diplomatski. Ako se pristane na diplomatsku odbranu onda se može samo konsenzusom i može samo tako što će te prihvatiti ono što je potpisano ili će te to razjasniti u delovima koji nisu jasni i sve drugo bi bilo neozbiljno i nije nikakva izdaja. Ako želimo rat – onda to treba javno i jasno reći i to onda učiniti – a šta će biti ako to ne uspe? Zbog svega ovog je ti savetujem da se uzdržiš od teških kvalifikacija. Ne može se glavom u zid. Ovo je velika tema ali za sada toliko.

    • Slažem se sa “trixijem”. Nikola, dragi moj, još si ti zelen da bi baš sve znao što se valja pod ovim suncem… Nije uvek sve na sceni, zaviri malo iza kulisa. Nije ti tekst iskren, vidi se da je nabudžen malo na silu i vodenicu DSS-a, protiv kojih nemam ništa, ali bili su i oni u Vladi i imali premijera, pa nisu uradili ništa. Nemoj da težiš senzacionalizmu i “teškim zaključcima” po svaku cenu, jer ćeš se brzo potrošiti! Što se Tome Nikolića tiče, njega jednostavno svakim danim prihvataju i oni obični građani, koji su do sada zbog “žute medijske blokade”, mislili da on bljuje vatru, da je polupismen, itd… Kad ono, videše normalnog porodičnog čoveka, koji samo što se pojavio, već je počeo da donosi izvesno smirenje u sveopštoj šizofreniji koju je Tadić napravio! Ne poznajete vi dovoljno Tomu, ne znate šta on sve može da napravi. A, potcenjivati dragi Nikola, čoveka koji je, kad je Šešelj otišao, SRS sa 20 popeo na 80 poslanika i s njom dobio izbore, pa onda osnovao novu stranku koja je za 3,5 godina postala najjača u Srbiji i ponovo dobila parlamentarne izbore, formirala vladu, a on sam dobio predsedničke izbore u situaciji nemogućih nedemokratskih uslova i medijske blokade – priznaćeš, to je malo nadobudno. Nije dovoljno samo zavrnuti rukave i biti “anfan teribl” srpskog novinarstva. Potrebno je i još malo životnog iskustva i mudrosti. Ili malo više.

  4. Novoformirana Vlada Srbije ima samo niz dobrih i sijaset najava pozitivnih vibracija.Nažalost, i prije početka rada,jasno je da će “Stranci marširati”,partijska birokratija stolovati i da će se ćurak teško okrenuti naopako.
    Ipak, odlazak Tadića i njegovih “šutanovaca”,skraćivanje jezika Čedi Jovanoviću,Vukovo slanje u penziju ,ludnicu, gdje li, “mićunov sanduk” su pravi kvasac za hljeb bez devet kora.
    Šta se može dalje a da nije povučena ručna?Osnova je dobra, ali izgleda da nema dovoljno potke.U želji da pošto poto istisnu DS(što je i po meni uslov uslova)SNS je na početku utakmice zabio autogol i odmah potom skrivio penal.Ako je već Dačić morao biti predsjednik vlade zar niko od desetina hiljada nezaposlenih visokoškolaca nije mogao obavljati funkciju ministra policije.Bar bi moral trijumfovao nad očito nezajažljivim “Miloševićevim sledbenikom”.Ako već fotelje liječe zašto Vučić nije ponudio socijalistima još uz uslov da u vladu udje Koštunica, a da se Dinkić posveti muzici, jer je dokazao da je samo umješan u pravljenju od sto jednog dinara.Krkobabić uslovljava!!!HM!Ko ga poznaje brzo shvati da nije ni za odbornika u mjesnoj zajednici, a da su mu snovi satkani od cvanjcika.Poziv LJajiću?Nigdje intelektualca,samo mješanje karata u krug.Opet silni dolasci američke administracije,filovanje Tadića u Dubrovniku,Vučić u Americi,željezara za dolar,Nikolić nikad u Prištini…Hoćemo li to davno pregorjelim panjevima podgrjevati još nezaprženu čorbu?

  5. Koloko bih silno volio da je ARGONAUT u pravu, a da je Nikola Vrzic sve pogresio, a kladio bih se u vlastitu glavu, da bi i sam Nikola Vrzic zestoko zelio da je ARGONAUT u pravu. Svi mi koji pratimo sta se dogadja u SRBIJI, cak od bivse JUGE …………..i prije, pomno pratimo i kreatore tih dogadjaja. Tako je posmatran i osmatran i novi predsjednik TOMISLAV NIKOLIC,za kojega glasaci i nisu toliko glasali,koliko su zeleli da “smaknu” TADICA. Kada se govori o SRBIJI i KOSOVU zahvaljujuci Tadicu i svim zutima vremena vise nema, niti PRAVA na pogresne poteze.Nema “medju poteza”, sitaucija je ILI ….ILI…. i nazalost stoga mislim da je Nikola Vrzic u pravu sa svojim procjenama……..

    • Pa, kad se to u Srbiji glasalo za nekoga? Uvek se glasalo protiv onog drugog i ne vidim šta je tu toliko sporno? I 2000-e se glasalo protiv Slobodana, a ne toliko za Koštunicu.
      Takav smo narod, naopako nasađen… Pogledajte malo one zlikovce što su nas bombardovali, ima se i od njih nešto naučiti… Da li oni kritikuju vladu unapred?… Zašto stotinama godina drže monarhiju i poštuju svoju kraljicu? Zbog ljubavi, ili što znaju da je kontinuitet najvažniji za državu… U Srbiji, nova vlast, uvek “raskid sa prošlošću”! Čista glupost!… Baš bih voleo da vidim, da vam se 21. maja umesti Nikolića, pa čak i Vučića koga ne podnosite, ponovo ukazao onaj Tadić… Svi bi masovno skakali sa Brankovog mosta, na čelu sa mlađanim Nikolom Vrzićem, daleko bilo…!

  6. Imali smo dva Filipa u Beogradu i lepo su REKLI: NI MI NI EU OD
    SRBIJE ne očekujemo da u ovoj fazi prizna Kosovo,lepo je ovo od
    OKUPATORA rečeno. Dali Srbija ima svoju REČ gospodo koji odlazite
    u Wašington i Berlin skupa je ta vaša vožnja verovatno prvom
    klasom . Zna okupator kad mu dolaziš na noge i klečiš kako tepopreko posmatra oni koji lječe to nevide. Nesmeta okupatoru
    krađa izbora a SNS zaboravila šta je rekla 10 maja zajedno sa DSS. Gos, Nikola ima osećaj šta ova nova vlada mora da uradi.
    Zato nema pokušaja pravljenja vlade sa DSS. Vreme radi za rodoljubovo okupljanje jer Srbiji je dosta predaje svoje kolevke
    KOSMETA!!!

  7. Pa kad im nasi neprijatelji ne sastavljaju vladu zasto ne uzmu Kostunicu u vladu, jesu li ga zvali i pitali, a ako nisu zasto nisu.
    Kako, aman ljudi trazite prijatelje u ljudima koji su nas bombardovali. Pa cemu oni nas treba da nauce. Koja su to znanja do kojih mozemo da dodjemo samo ako smo u EU. Pa oni da znaju da upravljaju ne bi im se raspadala zona evra, pa pogledajte koliko pate ljudi u arapskom svetu, u zemljama gde oni upravljaju:AVganistan, Irak, Libija, Egipat. Pa kolike su njihove plate, i kako na te vladaoce utice ekonomska kriza. Neka vlada napravi referendum za EU.

  8. Meni je savršeno jasno da mišljenje državljana Srbije ne vredi ničemu, da nam se nasilno nameću stavovi i odluke, koje na kraju prihvatimo bez reči. tri puta izgovorena laž postaje istina, tako je i u našem slučaju a zapad ima vojnu i nazovi ekonomsku moć i on će standard svog naroda i svoj održavati na krvi i nesreći drugoga. Licemerje iza lažne demokratije i otimačine, oni se igaju sa narodima. Kada je besneo rat u Iraku osamdesetih mi smo prodavali oružje i nije nas bilo briga što ginu deca mlađa od 13godina, a sad kada je zaigrala mečka i pred našim vratima nije nam jasno. Šta tu ima nejasno, oni će da urade šta žele ako ih niko ne spreči, a mi nemamo snage za to.Svakog našeg političara ima da smene ukoliko ne bude igrao kako oni sviraju i da ga diskredituju maksimalno. Da li će to biti Toma , Dačić, Tadić, nebitno ima da radi po direktivi.Ukoliko Rusija bude imala strateški interes na Balkanu umešaće se i to bi bio sukob svetskih razmera. Prisetite se koliko dugo Amerika nije ratovala na svom tlu?A zašto?Ima da nas puste niz vodu, shvatite već jednom kada si na nišanu nisi u stanju da biraš.Mi smo odavno zaduženi i mogu da nas zajebavaju kako hoće.Ja sam se lično uverila na svom primeru,uhvatim direktorku na delu da mobinguje zaposlene, a onda meni daju otkaz i tako je svuda, niko od mojih kolega nije imao muda da me brani mada su svi znali istinu. I od takvog naroda očekujete da ima stav i da se bori. Ne zasmejavajte me molim vas.

  9. TOMA,Staro Selo

    Nova vlada je sastavljena i pre izbiora,svetski silnici rekose prihvaticemo svaku poslusnicku vladu.Pa zar Srpslu radikalnu stranku nije razbio zapad uz pomoc Nikolica i Tadica.G.Tadicu posejaop si korov pa sada znjej.Zar oni koji su bili u predhodnoj vladi mogu nesto da urade,NE.Nisu se bez razloga nasi politicari posle izbora rastrcali po belom svetu,isli su da dobiju domace zadatke.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *