Почетна / Култура / Васа Павковић: Цинично лето

Васа Павковић: Цинично лето

Пише Васа Павковић

 

1
Време

Метеоролози се више не усуђују да нам кажу колико ће ове врућине трајати. Нетрагом су из медија  ишчезле тзв. дугорочне прогнозе. И што је најчудније – не жалимо (се) због тога. Јер шта би било када би рекли да ће се жаропек преко јула протегнути и на август и пола септембра? Да ли би издржали суочавање с том евентуалном истином? Ипак је боље овако – седмицу за седмицом да трпимо и надамо се, полако, са могућим локалним пљусковима крајем дана…

2
Злочини, сандалице, казне, прслучићи

Док се одмарам у лепом панчевачком парку „Народна башта“, пажњу ми привлаче четири жене  „ у најбољим годинама“, које седе тик за суседним столом. Надугачко и нашироко, с темпераментним акцентима  причају о ципелицама, сандалицама, штиклицама,  платформицама…  али изненада оне мењају смер разговора и почињу да говоре о неком суђењу, захтевима јавног тужиоца, о  преставкама и сигурној десетогодишњој  казни у првом степену…  Схватам да су ове жене судије и адвокати, ни мање, ни више! Док се неверицом посматрам њихова лепа лица, удубљена у овај део приче, где се злочини и казне вртложе, четири жене сасвим неочекивано опет склизну међу бретелице и сукњице, купаће костимчиће и тангице, кикоћући се фриволно, као да знају да их сасвим збуњен прислушкујем.

3
Тирке, Капор

Више пута недељна „Политика“ је доносила текстове из „Београда за понављаче“ Богдана Тирнанића. Одмах иза тога почела је да репризира давнашње колумне  Моме Капора. Да ли би требало рећи да је сваки од Тиркетових или Капорових текстова и најбољи текст  у свакој од тих недељних „Политика“? Сем што је ово репризирање нарочито одавање поште коју „Политика“ указује двојици својих дугогодишњих сарадника – оно је најдиректнија могућа критика садашњег стања у том листу и свим другим дневницима у Србији. Једноставно речено: као да нико више, у овој култури, и у овом језику није у стању да пише шармантно и провокативно, духовито и неконвенционално  –  о велеградској  свакодневици,  како  су  Тирке и Мома знали.

4
Уставни суд и Пајтић

Одлука Уставног суда Србије којом су као противуставне  поништене неке одлуке војвођанске Скупштине доведена је у питање истог дана, и то ни мање, ни више него  из уста Бојана Пајтића. Непрофесионалност и некоректност  Пајтићевих изјава пољуљала је утисак у јавности да је он, уз Ђиласа, највећи адут ДС-а. Само један дан раније могао сам се заклети у реалистичност потеза и рационалност изјава овог политичара. Чим је почео на најгрубљи и најтривијалнији начин да се подсмева одлукама Уставног суда земље  у којој живи, искрсла је мисао: Ма ни он није бољи од ових који су заслужено отишли у „конструктивну опозицију“.

5
„Тур де Франс“, чистоћа Француске

Многи Французи, али не само они, узимају одмор сваког јула, да би пратили чувену бициклистичку туру.  Сама по себи ова дуга, исцрпљујућа трка – спада у ред најважнијих спортских догађаја на планети, већ један век.  Телевизија као медиј подигла ју је на још веће висине, претворивши је у неку  врсту празничног искуства за цео свет. Посматрајући на телевизији већ годинама у  јулу, из дана у дан, чувени Тур, пажњу ми привлаче и невероватна чистоћа путева, градова и села, брига  и пажња којом се Французи старају о својој јединој домовини. Тад помислим и како је добро што наша телевизија не преноси трку бициклиста кроз Србију.  Како  данас изгледају наши путеви и већина насељених  места, наше улице и тргови, евентуални инострани посматрачи преноса трке вероватно би мислили да се читаво  такмичење обавља на неком буњишту.

6
Јеремићев цинизам и пораз

У „Утиску недеље“ Оље Бећковић суочили су се у претпрошлој емисији члан ДС-а Зоран Живковић и актуелни министар спољних послова Вук Јеремић. Уредник „Данаса“ Пановић секундирао је обојици. Било је феноменолошки занимљиво посматрати цинизам с којим је Јеремић говорио о Живковићу, цинизам с којим је пропратио сваку његову тврдњу.  Циничне тираде, циничне коментаре, циничне погледе и осмехе  младог физичара… Једино нису била цинична заклињања Борису Тадићу и приче о председавању Генералном скупштином… Ни изборни пораз, ни дани који су дошли после њега нису освестили не само Јеремића, већ и највећи део ДС елите или „елите“ (изаберите једну од две циничне речи). Они и даље мисле да је јефтини цинизам лек за сваку болест – као трава расковник!

7
Ршумова „Кућа сa окућницом“

У Плавом колу СКЗ-а појавила се и „Кућа са окућницом“ Љубивоја Ршумовића. Одавно ме већ не изненађују  разноразни наслови под Змајевим знаком, чак и у плавим корицама, али „Кућа са окућницом“ јесте право и лепо изненађење за целу нашу књижевност. Начињена од мноштва кратких породичних (и иних) прича, ова топла књига сценама из детињства, дечаштва и младости писца, упамћених (и домаштаних) из родне куће, са ливада и пропланака, из школског дворишта  итд. представља једну врсту топлог, племенитог документа о наравима Ршумовићевих земљака из Љубиша и околине.  Писана непретенциозно, она је као нека врста српске  библије о облицима сеоског живота, успели, можда и нехотични пандан „Башти сљезове боје“.

8
Књигоцид

У Загребу је одржана промоција књиге Анте Лешаје о уништавању српских, односно ћириличних књига у Хрватској за време Туђмана. Добро је што је таква књига сачињена и лепо је што је као документ  једног злог времена објављена баш у главном граду суседне Хрватске. Надам се да будућност (књига) неће бити таква. У Хрватској, нити било где друге. Једино  изазива неверицу  агенцијска вест да је књигу на промоцији топло дочекао и Стипе Месић. Питам се – где ли је овај човек био док је књигоцид трајао? Зар се књигоцид  није одвијао на сто (пардон: педесет!) метара од његове дужносне канцеларије? И ако већ ништа није подузео, како  „славни“ разбијач Југославије има срца и морала да се појави на промоцији?

9
Лето у јеку

Лето је у јеку и одјеку врућине. Стрпимо се до Олимпијаде. А онда навијајмо што за наше, што за најбоље иностране спортисте. Јер: важно је побеђивати!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *