Почетна / Друштво / Ваљевска Грачаница: 13 минута за бекство

Ваљевска Грачаница: 13 минута за бекство

Пише Наташа Јовановић

Призори библијског потопа могли би ускоро да постану стварност, уз помоћ људске похлепе и градитељских лудила. Један такав потоп могао би задесити и Ваљево и околину, не буде ли неко хитно спречио деценијама спреману заверу против живота десетине хиљада људи и територије која је одувек важила за само срце Србије

 

Усред Србије, у околини Ваљева, све је спремно за сусрет са Страшним судом! После тридесетак година, један подмукли план о изградњи акумулационог језера надомак овог града у централној Србији могао би да збрише са лица земље и Ваљево и читаву ваљевску регију.
Драма која би сваку другу државу потресла из темеља, потпуно је непозната овдашњој  јавности, мада је, како тврде озбиљни стручњаци, неизбежни помор овог дела земље и њеног становништва већ на видику.
Све је почело још давне 1988. године, у време највеће социјалистичке декаденције, кад је то ником потребно акумулационо језеро са браном, под загонетним именом „Стубо-Ровни“,  добило своју „пројектну форму“ од стране фирме „Енергопројект“ из Београда и то под претећом ознаком: „Војна тајна“!
Јавност је ипак, упркос најстроже чуваним документима, некако сазнала да будућа брана „Ровни“ спада у објекте угрожености прве категорије и да представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез од могућег преливања и рушења! Такође, претећим тоном, у до тада још нереализованом пројекту, пише „…услед пролома бране ‘Ровни’ доћи ће до потпуног уништења пута, кућа и свега осталог што се буде нашло на удару таласа, због његове велике рушилачке моћи, брзине и висине, тако да евакуација становништва уопште неће бити могућа, јер би за могућу евакуацију било неопходно само 13 минута…“, те да по одликама „ова брана спада у објекте Прве категорије угрожености“, због чега „представља велику потенцијалну опасност за низводни речни потез, са становишта могућег преливања или рушења“, и да би се под водом могле наћи „обрадиве површине, привредни објекти, путеви, железничка пруга…“
Максимална зона плављења обухватила би речни потез од ушћа Обнице до сужења у зони Пећине, где се налази велики број стамбених и индустријских објеката, градско језгро Ваљева са ширином од 1.200 метара, да би максимални ниво воде могао да се јави 30,5 минута после пуцања бране, при чему би под водом остало подручје града до 195,54 метара надморске висине. Живот практично свих становника у кругу око 20 километара низводно од бране је угрожен, у насељима захваћених таласом опасности, јер због краткоће времена појаве чела таласа не постоји могућност евакуације.

ЈЕЗА ИСПОД ЈЕЗЕРА

[restrictedarea]

Из неког необјашњивог разлога никада до данас нису урађена сеизмолошка испитивања на локацији будуће бране! Научно је доказано да су издробљене гранитне стене показатељ да се на неком тлу налази жариште будућих земљотреса, јер се гранит дроби од подземних померања. Усред саме бране налази се огромно брдо од дробљивих гранитних стена, од којег су Ваљевци деценијама узимали такозвани тампон за насипање путева.
Наиме, брана се налази у близини жаришне зоне сударања огромних тектонских плоча Вардарске и Јадарске, где се очекују епицентри будућих земљотреса. Народ овог краја са страхом се сећа земљотреса у Мионици 1988. године, од чијих последица се није залечио до данашњих дана…
У научној студији о сеизмолошкој неоправданости градње бране „Ровни“, коју је радила група аутора са Геолошког института Србије стоји да у ваљевском крају постоји  активан сеизмолошки разлом.
На овом месту требало би подсетити да је у време започињања радова на брани „Ровни“  један човек одлучно одбио да се сагласи са овим „пројектом“. Био је то тадашњи експерт Института „Јарослав Черни“ из Београда, професор Јован Перић.
„Протомајстори“ надолазеће невоље потражили су друга имена од науке која би подржала овај сулуди наум…
Радови су започети без, у то време законом обавезујуће, ревизије за велике пројекте, а од тада до данас многи закони су заобиђени да би временом постало јасно да је хидросистем „Ровни“  много мање експертски, а много више политички пројекат, што ће се касније показати као проблем са несагледивим последицама. У том светлу требало би тумачити и чињеницу да до данас није урађена Студија изводљивости и процене утицаја на животну средину.
Ипак, упркос свему, овај мрачни пројекат на реци Јабланици код Ваљева, ускоро ће постати активна општа опасност, равна вулкану. Наиме, пуњење језера најављено је за јесен, ове катаклизмичке, 2012. године!
Сам пројекат данас више нико и не помиње, а инвеститори свом снагом бране брану „Ровни“, ЈП „Колубара“ и „Хидротехника“ изјављују да  законски обавезна студија „ Процена утицаја бране на животну средину“ никада није ни урађена, а о свему се не оглашава ни Министарство културе као управни надзорник заштићеног споменика културе Ваљевска Грачаница.

Јавност је сазнала да брана спада у објекте угрожености прве категорије и да представља велику потенцијалну опасност: брана„Ровни“

ДУБИНА ПОТОПА
Хидролошке и геолошке карактеристике тла, за хидроакумулацију „Ровни“, са максималном котом акумулације од 364 метара надморске висине је таква, тврде стручњаци, да су велики изгледи да може доћи до еколошке катастрофе. Јер уколико хидроакумулација „Ровни“ премаши коту 333, барска вода ће загадити огромне ресурсе подземних вода за пиће. Професори са Рударско-геолошког факултета, те Геолошког института у више наврата су упозоравали на неопходност рада на независној Студији изводљивости.
Првобитни провизоријум од пројекта регионалног водоснабдевања, темељио се на процени да ће цео регион имати 700.000 становника, а само Ваљево 200.000 становника. Данас, Ваљево има једва 90.000 становника, цела регија једва 200.000, а у међувремену, сви градови за које је било предвиђено да се снабдевају из ове акумулације, решили су проблем свог водоснабдевања. Мионица има чак три фабрике за флаширање воде. Секција геолога ваљевске канцеларије Инжењерске коморе Србије сматра да ће ова будућа „највећа вештачка бара“ у западној Србији загадити подземне воде.
„У будуће акумулационо језеро сливаће се муљ, лишће и метали из пестицида и вештачких ђубрива, тако да је употребљивост такве воде крајње дискутабилна. Таква вода из језера ће кроз кречњак загадити подземне воде и врела Градац и Пакље која Ваљево снабдевају најквалитетнијом водом у Србији. Ваљевци морају бити свесни да добијају потенцијалну хидрогеолошку бомбу над главом, јер нису урађене ни анализе утицаја акумулације на сеизмичност и микроклиматске односе,“  упозорава геолог Драган Петровић.
Геолози су апеловали на републичке и локалне власти да пуњење акумулације зауставе до висине од 35 метара, како би се спречило мешање барске и изворске воде и од потапања заштитила црква Грачаница.
Према наводима из независних студија, Ваљево има нескоришћене ресурсе питке воде за још неколико Ваљева. Ни Пакаљска врела, ни вода из Градачких врела нису сакупљене, а Ваљево још лежи над највећим подземним језерима питке воде Лелићког карста. Изнад манастира Грачаница, у кањону Сушице налазе се кречњачки подземни понори, јаме и порозно тло, те реке понорнице, а који су подземним токовима повезани са изворима реке Градац, врелом у Пакљама и свим подземним језерима на којима почива Ваљево. Вода из акумулације „Ровни“, загађена не само хемикалијама, већ и тешким металима из напуштених околних рудника трајно би уништила ова блага.

АРМАГЕДОН
После тридесетак година, пројекат који би слободно могао да носи име Армагедон, јер овде само што се није десио, ушао је у завршну фазу. И док над земљом трају радови на финализацији овог чудовишног пројекта, на истом месту, али под земљом, већ годинама траје један тектонски процес који изазива повремене земљотресе (онај највећи се тек очекује)…
У таквим околностима, овај мрачни наум добија све потребне претпоставке за катастрофу која неће бити само еколошка. Изградњу овог Зла савршених пропорција, позиционираног нимало случајно усред централне Србије, у близини Ваљева, помогли су фондови Европске уније.
Ништа тако не симболизује унутрашње и спољно разарање ове намучене и заробљене земље, као што то чини овај пакт са ђаволом који су направили „ваљевски инвеститори“, заправо, група опасних штеточина из Јавног предузећа „Колубара-Ровни“…

ВЕРНИЦИ, ИСТИНА И ПРЕДАЊА
Невероватно звучи, али последњу линију одбране од сасвим могућег страдања на хиљаде људи у самом Ваљеву и околини, чини мала група православних верника која је одлучила да одбрани манастир Ваљевска Грачаница.
Кад су пре више од тридесет година направљени  први планови за изградњу некаквог акумулационог језера, у близини манастира, и то на такозваној коти од 333 метра, многи су кажу, не без разлога, у овоме видели и сатанистичку симболику!
Ко је, у ствари, био творац ове идеје, и зашто она опстаје више од тридесет година?
Верници кажу да је Завод за заштиту споменика Ваљева „подигао руке на светињу Божју“, за коју постоје веома озбиљне индиције да се ради о једном од два најстарија хришћанска храма у земљи Србији, а народно предање везује и стрица Светог Саве за изградњу храма на старим темељима ранохришћанске цркве.
Једно од овдашњих предања каже да су три брата Немањића сазидали три цркве: Јовањску, Грачаничку и Пустињску. Када су браћа дошла да виде чија је црква најлепша, били су задивљени лепотом цркве Пустињске, и старија браћа рекоше млађем брату: Лепа ли је, пуста ти остала. Због тога се, како каже то предање, и ова црква прозвала Пустиња. Судњи дан предвиђа да ће и та Пустиња бити потопљена.
Зар сама чињеница, питају верници, да је свети Николај српски крштен у Ваљевској Грачаници није довољан разлог да се реагује? Зар велика чуда, која су записана још 1925. године, нису довољна да се стане  у одбрану ове велике светиње?! Зар чуда која су се дешавала и у ближој прошлости, нису довољна да Црква одлучно стане у заштиту ове светиње?
Опомињући да је реч о великој светињи која води порекло из немањићког периода, епископ ваљевски Милутин написао је својевремено једно јавно писмо апелујући да је „…у времену данашњем, кад као држава тражимо прикључење Европској унији,  где се придаје велики значај културно-историјским вредностима и знаменитостима, необјашњив и неопростив грех овако, злослутно, уништавање животне средине, ремећење еколошке равнотеже, и угрожавање светиња и светилишта која постоји вековима, и која су одавно под заштитом државе као културно-историјски споменици. Ако смо кадри да чујемо глас Неба и глас народа, и ако природу волимо, учинимо све да се заустави катастрофа коју ћемо као неодговорни људи својим немаром и небригом изазвати. Молимо вас, учините све да неодмереним одлукама и потезима, неправедно и себично не отмемо и  не упропастимо светиње, земљу, воду и од Бога створену лепоту природе будућим нараштајима, који ће се, ако Бог да, родити и живети после нас, али на развалинама, пустоши и мртвилу које би им тако оставили.“

АНТОНИЈЕ ПРОТИВ НЕЧАСТИВОГ
У последње време и директори Јавног предузећа које изводи радове неће да дођу у овај крај. Чудне ствари се дешавају, многи од њих су помрли под разним околностима. Небеске силе раде свој посао, док грешне, земаљске страсти, никако да се зауставе пред опсенарском идејом да је зид акумулационе бране важнији од самог живота.
Верници се питају, може ли се за „истраживање“ добити „благослов“, мада знају да се неколико радника Археолошког завода поразбољевало кад су 1987. године однели кости 170 покојника из Грачанице  – па су их потом, разболевши се, у страху поново вратили… када је један радник њихов потом извршио самоубиство… када је ментално оболео младић који је у име Завода-Ваљево „само“ обијао малтер са Олтара Грачанице 2002… када је један од њихових прекопавача Грачаничког гробља из 2011. покушао самоубиство… и, када су и свештеници осамдесетих година почели, мало-помало, пристајати на „премештање“ Грачанице…
„…Намах, поп колима прегази свог старог црквењака код Грачанице, зато, тадашњи владика Јован и не хтеде ништа  надаље са Колубаром да потписује …“
Почивши епископ свети Николај Велимировић, ако све ово гледа, сигурно зна шта би требало да учини.
Но, невоље и даље трају. Успаниченим верницима успротивила се хладнокрвна и доследна политика силе. На путу за манастир полиција зауставља дрвосече, легитимише демонстранте, док чувени монах Антоније са Косова, вршећи „егзорцир над нечистом силом“ мацолом руши два од четири стуба будуће кућице за видео-надзор овог „ђавољег градилишта“.
Ово беше још један у низу протеста, пошто пре неколико година није уважена петиција са 7.000 потписа против измештања Ваљевске Грачанице. Чланови Удружења грађана Грачанице тада су поручили да ће својим телима спречити измештање цркве.
Ово, кажу, већ предуго траје, а борба је неизвесна. Ваљевска Грачаница није сама, али њене невоље су и на земљи (акумулационо језеро) и под земљом (тектонски поремећаји и могући земљотреси). Време је да се умеша и Сектор за ванредне ситуације МУП-а Србије, пре него што буде касно.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Draga znana i neznana braćo.

    Hvala vam za ovaj prilog. Pošto za sada ima NULA komentara na tekst, to znači da tema Srbima, pa ni Valjevcima, nije interesantna, ili je tekst loš. Tekst mi se čini dobar, pa ova nezainteresovanost govori o obamrlosti Srpskog čovjeka. VALJDA SMO ŽIVI JOŠ TI , JA I MI SVI!? Ja sam iz Republike Srpske, grešnik, krajišnik iz Zapadne Bosne, i tuga me hvata zbog svih nevolja koje nas pritišću. Isto tako i za ovaj drevni i divni Manastir. Njega čak NEMA ni na saobraćajnim znakovima i obavještenjima nigdje u Valjevu! Ja to ne mogu da shvatim, priznajem. PROBUDI SE BRATE SRBINE, ŠTA JE TO S TOBOM! Zašto spavaš dok ti lopov iz njedara čupa još jedino preostalo: Hrista Raspetoga i sa Njime radosnu VJEČNOST tvoju? Probudi se kad te molim. Kakva je korist od svega ako dušu izgubimo? ČUVAJMO DUŠU I SVETINJE BOŽIJE I NAŠE! Pozdrav Antoniju i Hrišćanima Valjeva. Hristos Radost neprolazna, Hristos Ljepota nepostižna, Hristos Ljubav najsvetija, Hristos Bog i spas moj – Hristos je meni sve. SVE ZA HRISTA, HRISTA NI ZA ŠTA – Neka nas On urazumi i osokoli. Veliki pozdrav iz Banja Luke, Drvara, Laktaša od vaše braće iz Republike Srpske i Srpske Krajine. HRISTE BOŽE SPASI SRBIJU I DUŠE NAŠE. Amin.




    0



    0
  2. Интересантно је да је најмање ваљеваца заинтересовано за ову тему. Тако ђе је интересантна напомена Миросалавова да је он из Републике Српске. Српски народ је један, не сме се делити на прекодринске Србе и србијанце, али је чињеница да су дивни стихови „мене све ране мога рода боле“ стигли од прекодринског српског песника. Ми србијанци морамо да се у нечему угледамо на браћу са оне стране Дрине. Какав рат су водили, остављени и од Србије и нису поклекли, а данас представљају пијемонта нашег рода. Може да прича ко шта хоће, али Милорад Додик је уз све своје мане, човек који дише српским плућима, не окреће се око себе сваки час да види да ли га слуша случајно неки западњак ако заступа неки српски интерес. Захваљујући њиховој херојској борби, Русија је успела да стане на ноге и спречи савремене нацисте у пакленом плану поробљања света. Дошло је време да се у Србији прекине политика да реагујемо на сваку рану свога рода а не тек кад наш свињар буде срушен. Зато ваљевци, треба да вас је срамота. Уместо да растерате ту олош, ви ризикујете животе своје, животе своје деце а навлачите гњев иГосподњи и на читав наш род ,ако дозволите рушење те велике светиње српског народа. Нека нам је архангел у помоћи, да сачувамо предивни храм саграђен Њему у част.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *