Почетна / Свет / Уметнице револуције пред судом

Уметнице револуције пред судом

Пише Богдан Ђуровић

Чланицама феминистичке панк-групе „Пуси риот“, после упада у московски храм Христа Спаситеља и позивања на „либијски сценарио“ у Русији, прети казна затвора до седам година

 

Случај феминистичке панк-групе „Пуси риот“, чије се име може превести и као „Побуна вагина“, најбоље осликава суштину проблема у Русији последњих година, а нарочито после децембарских парламентарних и мартовских председничких избора. Да ли су три ухапшене девојке, које од марта леже у московском притвору, само „уметнице слободних схватања“ и политичке затворенице, како их представљају западна штампа и домаћи опозициони активисти или је то пројекат иза којег стоје стране специјалне службе са задатком рушења Владимира Путина и Руске цркве? Ова полемика ушуњала се громогласно у највеће руске медије, више од 150 јавних личности потписало је петицију за њихово пуштање на слободу, а протести се тим поводом одржавају у Њујорку, Паризу, Кијеву, Бечу, Тел Авиву… О чему се заправо ради?

„ПАНК МОЛЕБАН“

[restrictedarea]

Група од десетак девојака чудних надимака, са разнобојним вуненим „фантомкама“ на глави, упала је 21. фебруара, две недеље уочи председничких избора, у највећи руски храм Христа Спаситеља у Москви и одржала тамо свој политички перформанс, снимљен камерама и одмах потом постављен на светску мрежу „Ју тјуб“. Њих четири дојуриле су са микрофонима до олтара и почеле да певају „Богородице, отерај Путина“, док су им остале асистирале и снимале камерама и фотоапаратима. Акција, коју су назвале „панк-молебан“, трајала је тачно 41 секунду, све док их обезбеђење храма није уклонило. Исто су учиниле и два дана раније, 19. фебруара, у Богојављенском сабору, али су том приликом активирале електричне гитаре и појачала. Против њих је подигнута оптужница и две девојке, Надежда Толокоњикова и Марија Аљохина, биле су ухапшене 3. марта, дан уочи председничких избора. Тринаест дана касније, у притвору им се придружила и трећа „молебанка“, Јекатерина Самуцевич. Због кривичног дела „хулиганство“ прети им до седам година затвора, а последњом одлуком суда притвор им је продужен до 12. јануара.
То би, у најкраћем, био опис овог случаја око којег не престају да се ломе копља већ скоро пола године. Међутим, читава прича има много дубљи и озбиљнији контекст, који готово савршено осликава актуелну ситуацију у Русији. Москва, као светска метропола, чак и у совјетско време, заједно са Лењинградом, била је стециште најразноврснијих субкултура. После пада комунистичког режима, подстицане и споља и изнутра, ове неформалне групе доживеле су незамислив процват. Уметници свих врста, незадовољни млади интелектуалци, бројна геј популација, анархисти, богата омладина, криминални елементи, стотине различитих нација и културних утицаја – све се то стопило у милионску шаролику армију, чиме је московска „андерграунд“ сцена постала једна од најразвијенијих и најутицајнијих у свету. Самим тим, и предмет највеће пажње специјалних служби, али и опозиционих покрета, као снажна активистичка база. Још од осамдесетих година и „перестројке“, једино што је обједињавало ове групе био је њихов радикални прозападни став. Он је зацементиран у следећој деценији, „инфантилном американизацијом“ председника Бориса Јељцина, коме је одговарао такав вентил за испуштање нагомиланог социјалног незадовољства. Када је 2000. године Путин дошао на власт, могао је само да констатује да је ова „генерација икс“ практично изгубљена у годинама моралног и материјалног суноврата нације.
Из таквог миљеа долазе и „Пуси риот“. Бенд је званично формиран у августу прошле године, непуна четири месеца пре парламентарних избора, који су били обележени покушајима прозападне опозиције да покрене револуционарни талас под оптужбом за наводну крађу гласова. Балаклава, Блонди, Вожа, Гараџа, Кот, Мањко, Пахљобка, Серафима, Терминатор, Тјурја, Шајба, Шљапа, Шумахер – само су неки од „уметничких надимака“ девојака из ове групе „трећег таласа феминизма“, које у интервјуима често истичу свој презир према мушкарцима, али ватрено подржавају геј параде. Како истиче Надежда Толокоњикова, „жене у униформи падају у хистерију због нашег лезбејског пољупца“…
Занимљиво је да су „Пуси риот“ још у октобру почеле са својим бизарним перформансима, а у изјавама за медије „предвиђале“ су да ће „народна воља бити покрадена“. Тада су и спевале песму у којој су пожелеле да се насилни догађаји са каирског трга Тахрир пренесу и у центар Москве. „Египатски ваздух је добар за плућа, направи Тахрир на Црвеном тргу“, певале су „побуњене вагине“ на својим илегалним концертима које су организовале на осам различитих станица метроа, а у једном случају и на крову тролејбуса. Ако се зна да су „Пуси риот“ од почетка у најтешњим односима са опозиционим лидерима, попут Алексеја Наваљног за кога кажу да је „прави народни херој“, а који је снимљен како иде на поверљиви састанак са америчким амбасадором Мајклом Мекфолом, читав механизам постаје много јаснији. А посебно кад Толокоњикова каже: „Када се сакупи критична маса активних људи, овде ће замирисати на Египат, Тунис или, што је врло вероватно, чак и на Либију“!

ТРИ ХИЉАДЕ БУБАШВАБА
Иако је бенд формиран пре непуних годину дана, чланице „Пуси риота“ су познате од раније, као део још бизарнијег пројекта – такозване арт-групе „Војна“ (Рат), која окупља шездесетак најрадикалнијих активиста. Управо искуства власти са „Војном“ указала су им пут у поступању са девојкама из „Пуси риота“. Рецимо, припадник „Војне“ Олег Воротњиков био је пуштен уз кауцију из притвора у фебруару 2011, где се налазио због акције у којој су „уметници“ превртали полицијске аутомобиле у Санкт Петерсбургу, што су назвали „арт перформансом“. Пуштен је, јер је објаснио да мора да издржава малолетно дете. Међутим, већ кроз месец дана Воротњиков је, са све малолетним дететом, учествовао у новој акцији – током једног опозиционог протеста бацао је на полицајце флаше са мокраћом! После тога је нестао и за њим је расписана међународна потерница.
У акцијама „Војне“ посебно се истицала ухапшена чланица „Пуси риот“ Надежда Толокоњикова, са својим мужем Пјотром Верзиловим. Пажњу су привукли први пут 29. фебруара 2008, када је пет парова имало сексуалне односе на јавном месту, у Биолошком музеју „Тимирјазев“. Перформансу су присуствовали и позвани новинари, а две особе истакле су транспаренте са вулгарним речима против тадашњег кандидата за председника Дмитрија Медведева, само два дана пред председничке изборе. Међу тим паровима били су Толокоњикова и њен муж, а она је тада била у деветом месецу трудноће! Надежда и Пјотр учествовали су и у акцији 2010, када су у ходнику московског Таганског суда пустили око 3.000 мадагаскарских бубашваба (велики до девет сантиметара, тешки до 60 грама), познатих по томе што, када су узнемирени, испуштају шиштави звук попут змија. Њих двоје учествовали су 14. јуна 2010. године и у цртању гигантског фалуса, преко пута зграде Федералне службе безбедности у Санкт Петерсбургу.
Тешко је и побројати све акције „Пуси риота“ и „Војне“ у последње четири године. Приметно је, ипак, да су се ове групе (а сличних има на десетине у Русији) активирале када је Путин заоштрио свој став према Западу. Било би наивно веровати да је толика фиксација руским лидером – а „Пуси риот“ га пореде са Хитлером и Стаљином – узрокована њиховим „уметничким погледима“ и борбом за, како кажу, „духовнију Русију“. Колики су њихови уметнички домети најбоље се види из наведених случајева, а о „духовности“, осим бројних сексуално изопачених активности, довољно сведочи рефрен „срање Господње“, који су певале пред олтаром у храму.
Најжешћа полемика повела се око тога да ли би чланице „Пуси риот“ требало да остану у притвору до јануара следеће године, како је одлучио Градски суд у Москви, односно да ли би их требало осудити на затворске казне, чак и до седам година, колико је предвиђено за кривично дело удруживања у хулиганству. Проблем је у томе што адвокати „Пуси риота“ одуговлаче процес, јер им је наводно потребно више времена да проуче материјале, због чега суђење не може никако да почне. А то даје аргументе ангажованим „борцима за људска права“ широм света да тврде како власт држи девојке у притвору непримерено дуго, чиме се јача њихов имиџ политичких затвореника. Судије су свакако и пред дилемом да ли да одрежу казне затвора, што би било логично с обзиром на то да условне санкције и пуштање на слободу само подстичу припаднике „Војне“ на нова хулиганства. Досадашња искуства, укључујући и она са невладиним организацијама финансираним из иностранства (које стоје иза „Пуси риота“), показала су да је власт одлучна да „уметницима револуције“ стане коначно на пут.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ovo je već viđeno, po analogiji sa timošenkovom! Da li bi neko smeo da zucne, da je su u pitanju ameri? Oni prebiše one jadnike, koji su u parku protestvovali protiv pljačke njihovih bankara i niko nije smeo ni da zucne! Toliki ljudi sa slobodarskim idejama su nestali „u mraku“ i niko nije smeo ni da pisne, jer ko jednom uđe u njihove „ćorke“ pojede ga „mrak“! MOja je preporuka da se te „umetnice egzibicionizma“ smeste tamo gde im je mesto! Ako je to 7 godina robije, onda neka bude 7 godina robije! Zna se gde su granice „ljudskih sloboda“, samo je jenki-pešadiji stalo da provocira…




    0



    0
  2. „umetnost performansa“ (‘debelo’ placenih ‘predstava’) dostize ‘zenit’ ?! Jadna ljudska stvorenja – ‘iznajmljuju’ svoja tela i duse ?! Najbolje je, gde god je moguce – ignorisati njihov ‘rad’ ?! Ovo i jeste objasnjenje, zbog cega postoje demonski prikazi – na spoljnim stranama hriscanskih hramova ( jer, „to“ ostaje – napolju – van spasonosnog ‘broda’ Crkve ?!) ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *