Почетна / Интервју / Томислав Николић: Нећу издати, продати, предати…

Томислав Николић: Нећу издати, продати, предати…

Разговарали Угљеша Мрдић и Љиљана Богдановић
Фотографије Милорад Миланковић

Ако кажу да је независност Косова услов за пријем у ЕУ, е онда да им кажемо: Извините, ми имамо пут и на другој страни. Имамо и на другим странама света пријатеље који нам не траже ништа као услов

 

Прошла су тачно два месеца од дана када је објављено да  је „Србија изабрала“ и да је Томислав Николић, кандидат СНС-а, победивши у другом кругу председничких избора, изабран за председника Србије. Медији су пренели речи које је у тој драматичној мајској ноћи, непосредно по објављивању изборних резултата, изговорио новоизабрани председник: „Ово је Божја правда!… Ово је највећа победа у мом животу! Желим свима да се захвалим и да поручим да више нисам председник странке, већ председник свих грађана.“
У времену које је потом уследило, догађаји и коментари на усталасаној и хаотичној друштвеној и политичкој сцени у земљи  и  свету  показали су да поменута „Божја правда“ подразумева пут непрекидног суочавања са притисцима и ударима не само од стране политичких неистомишљеника. У овом разговору са председником  Томиславом Николићем – иначе првом већем интервјуу који је са председничке функције дао неком листу,  настојали смо да откријемо колико је тачна оцена аналитичара који тврде како је његов избор за председника  „изменио равнотежу политичких снага у Србији и објективно створио базу за промену унутрашње и спољнополитичке парадигме развоја земље“.  Желели смо  такође да сазнамо – да ли и после неких новијих искушења и проблема са којима се сада суочава, иступа са истом оном убеђеношћу са којом је, у подужем интервјуу датом „Печату“ непосредно уочи другог изборног круга, готово лаконски рекао: „Ако ја победим, спречићемо пропаст државе.“

Како доживљавате оцену да сте „еврофанатик”. Јесте ли заиста толико привржени Европској унији?

[restrictedarea]

Мене је изненадила та изјава. Шта значи „еврофанатик“? Та сама реч значи да неко не влада превише ни емоцијама. Нисам фанатик ни у чему, већ сам заговорник идеје да Србија буде чланица ЕУ и да испуни услове који је сврставају у нормалну државу. Да буде уређена као Немачка и да имплементира све европске вредности. Фанатизам подразумева долазак до циља по сваку цену. Нисам за то да Србија по сваку цену приступи чланству ЕУ. Разуман сам човек и знам шта нам је потребно, и шта можемо, а шта не. Мислим да је господин Ивица Дачић хтео да одбаци сумње да ја уопште не желим да Србија буде у ЕУ, па је ишао корак даље, па ме је назвао „еврофанатиком“. Не, ја нисам еврофанатик.

Хоћете ли Ви бити српски или – као  Ваш претходник, „просрпски“председник? Шта бисте означили као најбитнију разлику између ова два придева? Очекујете ли, у том смислу, и од ове владе – да буде такође српска (или просрпска)?
Знате, када се пежоративно изјашњавате о председнику Републике, морате да имате на уму да потцењујете већину бирача у Србији, тако да бирам речи када говорим о бившем председнику. Ипак су за њега гласали грађани Србије и у првом кругу је имао више гласова од мене, и то увек имам на уму када га критикујем да не бих пао у замку да критикујем људе који су гласали за њега и да им се супротстављам. Свако кога грађани изаберу на изборима је председник Србије. Не може председник Србије да буде просрпски, већ само српски. Може да има на уму или само Србију, или да га оптерећују неки други интереси, па да заборави шта му је највећи интерес. Мене никада сем интереса Србије не може више ништа да интересује, нити да оптерети, па да заборавим шта је српски интерес. Моја основна замерка Борису Тадићу је како је читав мандат посвећивао томе да победи на следећим изборима. Нису му на првом месту били резултати које је требало да оствари. Пре свега нећу да водим Владу Србије као што је водио Борис Тадић, пошто покушавам да се сетим колико је у последње две године одржано седница те исте владе или су све биле телефонске, што значи да Мирко Цветковић није уопште ни водио владу него је телефоном добијао налоге. Не могу да кажем за човека да није био српски председник, али се заиста примећивало да је понекад Борис Тадић више водио рачуна о спољним факторима и како ће да прођу он и његова Демократска странка на следећим изборима, него о томе шта се у Србији дешава. Зато се и десило да Србија пада све ниже, а корупција и криминал су се пели на прво место. Борис Тадић је изгубио копчу са реалношћу и са народом. И пропустио је прилику да буде поново изабран зато што су грађани Србије желели да се Србијом влада другачије и да другачије живе у својој држави, и да стигну до истине, правде, посла и безбедности, а да криминалци иду у затвор и да се утврди шта се дешава са српском земљом, фабрикама, територијом. Осам година је био довољно дуг период да Тадић реши све те проблеме, али нажалост ситуација је далеко гора него пре осам година.

Изјавили сте уочи избора: „Посебно ћу тражити од министарстава полиције и правде да утврде шта се дешавало у Србији протеклих десет година“!Према Вашем увиду и сазнањима, хоће ли нова влада поднети извештај и предочити податке о затеченом „стању нације“, о многим важним и не увек транспарентним чињеницама које  карактеришу друштво, у чијем склопу чак ни празна каса не мора да буде „најлошија вест“?
Свака нова влада дугује грађанима да утврди шта се дешавало раније. Ми морамо да знамо од чега је почела влада са радом. Морамо да знамо где је темељ, а где прва плоча рада нове Владе Србије. Очекујемо да сва министарстава дају краће или опширније стање које су затекли без обзира на то да ли је реч о министрима који су остали на истој функцији. Они то дугују Скупштини и грађанима. Инсистираћу на томе да се „пресече“ стање од оног дана када је министар дошао или поново ступио на исту дужност у односу на прошли период. Најважније је у том случају испитати реформе правосуђа и спорне криминалне приватизације и организовани криминал у земљи, који је достигао врхунац и око чега не би требало да се споримо. Морамо да искоренимо криминал и корупцију. Од свих министарстава, а нарочито од Тужилаштва очекујемо да ради по закону и да да пресек стања да би видели да ли су моћници заустављали истраге и да ли су подаци били недовољни. Неки људи су године провели у притвору, а да процеси нису били ни завршени. Народ оправдано сумња у политичка хапшења и конкурената из привреде. Нисам у кампањи говорио оно што мислим да може да донесе победу на изборима, већ сам говорио оно што мислим да радим.

Недавне одлуке Уставног суда, посебно оне које се тиче војвођанског Статута, усталасале су јавно мњење, а политичку сцену довеле до кључања. Како коментаришете овај догађај?
Баш тако као што сте и рекли. Мислим да је овога пута слобода Уставног суда била мало злоупотребљена. Слобода у погледу рока. Уставни суд у којем су добри правници би требало да размишља о томе која неуставност има лоших последица по Србију, а која не. У овом случају Уставни суд је како неки  кажу покушао да буде прихватљив за нову власт, па је донео одлуку којом се поништавају одлуке коју је донела већина из претходног сазива Скупштине Србије. С друге стране, ситуација која је изазвана више говори о томе да је уздрмана нова власт када је донета неблаговремена одлука Уставног суда. Никада нисам оспоравао, критиковао или процењивао одлуке Уставног суда, чак и када сам сматрао да је њихова одлука политичка, а не заснована на Уставу. Мислим да је посебно недозвољено политичарима да коментаришу одлуке Уставног суда. Мора да одговара политичар који не прихвата одлуке Уставног суда. Шта би било са човеком који је аутомобилом прошао кроз црвено светло,  суд донесе одлуку, донесе се правоснажна пресуда и онда грађанин каже да не признаје пресуду и чини све да је оспори. Уставни суд је изабран вољом Бориса Тадића. Устав је тако конципиран да имамо 15 судија Уставног суда, пет судија бира Скупштина на предлог Бориса Тадића, а пет бира председник, у овом случају опет је то бирао Борис Тадић на предлог Скупштине где је имао већину. Тако је када нема кохабитације и када исту већину чине председник и већина у Скупштини, то јест десет судија изабраних вољом председника Србије. Још пет судија је изабрано из правосуђа, које је изабрала већина у Скупштини. То значи, да не кажем свих 15, али једно 13 судија је изабрано вољом већине у Скупштине оног часа када је Тадић имао већину. Е, сада шта ћемо када се промени власт. Судијска функција је стална и незаменљива. Они не би требало да доносе одлуку за коју мисле да одговара новој власти. Њихов посао је да доносе одлуке у складу са Уставом Србије. На политичарима је да то прихвате и да се даље баве политиком или да не прихвате и да оду из политике. Онима који не поштују одлуке Уставног суда требало би забранити да се баве политиком. Неуставне су надлежности Статута Војводине и камо среће да је Уставни суд одмах донео ту одлуку. Требало би видети стенограме са седнице Народне скупштине када је расправљано о Статуту. Сваки члан који је Уставни суд прогласио неуставним ми смо оспорили на седници. Било је довољно да судије Уставног суда одмах после 15 дана од скупштинске расправе закажу седницу и да донесу одлуку. Не, они су чекали да се Аутономној покрајини Војводини дају атрибути државе и када се она у то уживела и када је то одрадила – две, три године, онда је тешко рећи: Е, да сада то више не важи! Људи су се осетили угроженим, јер су себе већ видели као државу у држави. Питао сам Бориса Тадића:„Какав главни град Војводине и покрајински министри?“ Али, под притиском партија из Војводине којима није могао да се одупре, он је донео одлуку. Не дај боже да је тако требало да очекујемо одлуку о још некој аутономији. Имали бисмо неколико квазидржава на територији Србије. Не можемо да имамо квазидржаве у оквиру Србије. Ово је сада велики испит за ДС, која мора да заустави своје челнике из Војводине, који говоре против Устава, највишег правног акта једне државе. ДС мора да зна да не могу тек тако да обарају одлуке Уставног суда када и ако поново буду на власти. Нова власт би требало да се формира што пре и не либим се да позовем на одговорност по закону сваког политичара, па барем ми то био и некадашњи најближи партијски сарадник ако не поштује Устав и ако се супростави одлукама Уставног суда. Онда тај политичар не зна ни шта је Устав, ни на основу чега је његова партија конституисана. Ако не поштујеш одлуке Уставног суда, онда не поштујеш ни државу у којој живиш.

Какав је Ваш став поводом предлога за промену Устава? Заклели сте се над тим Уставом, са Војиславом Коштуницом потписали сте Споразум да се питање промене Устава неће покретати и да ће бити подржано без сагласности обе странке (које ће и у Скупштини Србије водити усаглашену политику поводом овог питања). Да ли ћете, дакле, бранити Устав? Колико је битна контролна функција Вас као председника Републике?
Председник Србије требало би да буде први уставобранитељ. Сваки предлог закона и одлуке које Скупштина доноси долазе на разматрање код председника Републике. Председник има дискреционо право да каже да нешто није у складу са Уставом. Скупштина о томе поново гласа и ако поново изгласа онда нека председник пише Уставном суду који је виши суд од њега. Први који би требало да брани Устав је председник Републике и то је моја света дужност као председника. Нисам се заклео на књигу коју нећу да поштујем. То што смо као председници странака потписали Војислав Коштуница и ја обавезује ме за сва времена. Нисам човек са два лица и то што сам радио у опозицији није другачије од онога како мислим сада да радим, немам разлога да се мењам сада када сам победио на изборима. Не знам о којим променама Устава говорите. Устав је предвиђен да се мења. Нека поглавља Устава може да мења Скупштина двотрећинском већином, а нека могу да буду промењена искључиво референдумом. Дакле, Устав је нешто што се мења, али мора да буде промењено начином на који је то предвиђено Уставом. Против тога не могу да имам ништа ако би грађани  Србије на референдуму променили Устав. Нећу да бежим од тога ако Скупштина изгласа довољну већину за неку уставну промену. Без обзира на то да ли је или не по мојој вољи, мораћу да поштујем одлуку на референдуму. Ја сам тај који јесте или није по вољи народа, а не поставља се питање да ли је народ по мојој вољи или не. Ако мислите на промене Устава у вези са питањем промене статуса Косова и Метохије, то не долази у обзир. Што се мене тиче народ је себи даривао овај Устав, па ако хоће себи да дарује неки други Устав, нека дарује. Ако хоће моје мишљење добиће га. Србија у свом саставу има Косово и Метохију. Друга ствар је што држава Србија безмало 12 година не постоји на Косову и Метохији. Оно што морам да кажем је да као председник Србије немам никаквих ингеренција у Приштини и да ако се овако стање настави нећу их никада ни имати. Као опозиционар нисам могао да ступим на Косово и Метохију док ми то нису дозволили представници УНМИК-а и привремене администрације у Приштини. Постоје и неке промене Устава које бих подржао,  на пример смањивање броја посланика, што би могло да утиче на смањење  трошкова. Док не промене Устав, морам да га браним. Ако народ промени Устав, положићу заклетву на нови Устав и да га опет браним.

Да ли су поједина реаговања на одлуке Уставног суда заправо својеврсно рушење  правне државе, уставног поретка и владавине права? Казали сте: „Ако победим, спречићемо пропаст државе“. Чини се да ова клима иде у другом правцу!?
То су покушаји рушења. Државу нико не може да руши на тај начин. То би требало спречити и санкционисати. Да ли је држава у стању да казни политичаре који се противуставно понашају, не знам, али постоји веома танка линија која раздваја слободу говора од противуставног понашања. О томе сам увек водио рачуна. Дешавало се да ових година чујем посланике који се понашају противуставно и који кажу да би требало признати нелегалну државу Косово, па сам опет отћутао и рекао да је то неуставно, али да свако има право на своје мишљење. Државни органи требало би да размисле о томе да ли би неко требало да одговара за такво понашање или не. Када неко у Војводини каже да је нека одлука Уставног суда политичка и да то неће да прихвати, тужилац је тај који би требало да процени да ли ту има незаконитог понашања или је реч о слободи говора. Нећу да дозволим да грађани који ме увреде буду прогањани, ако већ нису политичари. Има народна пословица која каже: „Што приличи Богу не приличи волу“.

Најављује се поново разматрање у усвајање Статута. Да ли бисте га као председник потписали?
Потписао бих само оно што је у складу са Уставом Србије и све док би трајала та расправа разматрао бих сваку тачку и запету тог предлога закона. Све бих упоређивао са Уставом и консултовао професоре Уставног права да ли сам у праву или не. Оног часа када би Скупштина изгласала закон, имали би сте од мене мишљење да ли је закон у складу са Уставом или не. Могао бих исте ноћи да потпишем закон ако је у складу са Уставом или да га исте ноћи вратим Скупштини. Читаћу амандмане посланика, јер сам то као посланик и радио претходних 20 година, и то ми није тешко.

Реформа правосуђа у Србији доживела је „тотални фијаско“. Потребно је све почети испочетка, тврде многи. Како ћете се ангажовати у том правцу? Познато је иначе и да имате високо компетентног саветника, односно  правног експерта у свом тиму, проф. др Оливера Антића. Верујете ли и да Вам то може бити од помоћи?
Поново имамо одлуку Уставног суда, која није могла да буде бржа зато што је Скупштина избегавала да да одговор. Власт је знала да ће бити оштетних захтева, па је хтела да их смањи тако што је редовно исплаћивала принадлежности судијама. Многе од тих судија су морале да преживе, па су почели да се баве адвокатуром и другим пословима. О томе да ли је неки судија смењен или неизабран у складу са законом, или не одлучивале су изабране судије по истом том закону, тако да је око 1.100 судија неизабрано по начину који није у складу са Уставом. Мислим да смо имали каубојску сечу судија и нажалост од 2000. године, па до данас свака власт је променом закона о судијама, судовима и тужилаштвима, тужиоцима вршила реизбор судија и ти закони нису доношени да би се извршила реформа правосуђа, већ да би се промениле судије. Тако да смо дошли у позицију да власт јури правнике који би прихватили формалним чланством да поставе судије. Растеран је велики број искусних судија и тужилаца. Све то је довело правосуђе у ситуацију да не може готово да се реши ниједан случај и да је народ изгубио веру у правду. Грађани су знали да је – када је процес у питању – судија гледао да ли је једна од странака у процесу члан неке владајуће партије, криминалац или јак бизнисмен. Ми морамо да извршимо реформу правосуђа, имамо извештај о томе и Европског парламента, Европске комисије, као и наш Уставни суд. Шта нам је још требало да схватимо да је потребно да мењамо ситуацију у правосуђу? А ови тзв. реформатори правосуђа су људи који су били у потпуности партијски људи.
Још сам као шеф посланичке групе СРС 2004. године одбио да изаберем двојицу судија Уставног суда као представник једне странке. Против тога сам да странке предлажу судије. То мени није потребно, јер немам као неки потребу да имам своје судије да би заштитио криминалце у свом окружењу, нити имам око себе људе који дају новац да не би били кажњени, нити имам фирму која би зарадила новац тако што бих се неуставно понашао. Бавио сам се политиком поштено колико је то у свету могуће када се човек бави политиком. Понекад се зажмури када су у питању неки виши интереси и зато што већина тако мисли, али политичар не сме да се понаша као криминалац.

Хоћете ли се као председник залагати за достојно обележавање годишњице Балканских ратова? Мислите ли да је витешко-борбени дух славног поздрава „Догодине у Призрену“ у овом времену добродошао и пожељан  или само национални романтичарски занос, и „дисонатна и збуњујућа“ порука?
Ја сам председник Србије и знам које су наше границе, али исто тако знам да у Призрену немате то коме да кажете. Можда имате десетак монахиња, колико их сада има у Призрену. Доведени смо у неко сурово стање које многи називају реалност. Знате, реалност је оно са чиме се суочите и што хоћете да прихватите. То не могу да прихватим. За мене није реалност то што нема Срба на Космету, али то постоји као стање на терену. Када су Јевреји говорили „Догодине у Јерусалиму“, увек је постојала шанса да се то деси и они су то урадили. Ако ми кажемо „Догодине у Призрену“ или „Догодине у Приштини“, шта то значи? Да следеће године са војском освојимо Приштину? Мислим да смо ми нажалост прекинули тај рат 1999. године када га нисмо изгубили, а представили смо као велику победу. Да бисмо ове године били у Приштини, требало је тада да издржимо. Први високи представник који је дошао на Космет, мислим да је био Кушнер, први је кренуо у борбу за независност Косова, а ми смо се правили да то не видимо. И данас када под борбом за Косово и Метохију многи виде северно Косово, запостављају потпуно и све што је јужно од Ибра. Данас човек који је искрен мора да каже шта смо ми то радили ових 13 година и колико смо побегли и од Резолуције 1244 и правог стања на Космету. Можемо сви да вичемо „Догодине у Призрену“, али ако би због тога падале бомбе на Србију, не бих се усудио тако да говорим. Постоји много тога о чему би требало да се разговара са Албанцима, али читајући резултате преговора о Космету нисам закључио да је Србија ишта тражила. Видим само да је Србија одбила по неки захтев Албанаца, али нигде нисам нашао да је Србија ишта тражила у тим својим односима са привременим институцијама у Приштини. Моје је да се у складу са Уставом изборим за бољу ситуацију него што је била када сам дошао на функцију. Желим да у преговоре о судбини Космета укључим УН, јер чини ми се да је у досадашњим преговорима Србија против себе имала два гласа, представника ЕУ и Албанаца. Чини ми се да је представник ЕУ био промотер независности Косова и чак учвршћивач независности Косова, и да је увек  био на страни оних који представљају привремене институције Косова. Тражићу да преговарач буде неко ко носи одговорност, а не неки Петар Петровић, који ће једног дана само да нестане. Зато што знам да тај Петровић није сам ни одлучивао, него је звао неког у Србији. Изаћи ћу у јавност са анализом свих преговора о Космету, а онда ћу изаћи са захтевом пред Владу Србије, за коју једва чекам да се формира да би дефинисали начин на који ће да се разговара о Косову и Метохији. Да видимо кога ће влада да овласти, ко ће да преговора о Космету, ја или неко други, пошто влада води унутрашњу и спољну политику. А онда бих позвао све представнике политичких странака, СПЦ, САНУ, бизнисмене, да видимо шта нам је чинити за Косово и Метохију, и да ли можемо да донесемо заједничку платформу? Од које више нико неће да одустане. Због тога ми је жао што још није формирана Влада Србије, јер су грађани на измаку стрпљења.

Ваша идеја је да се проблем Косова решава консензусом. Консензусом би могла да се решавају и друга за нацију стратешка питања. Потреба за таквим приступом о  одлучивању о судбинским проблемима , дакле консензусом , је евидентна. Шта би све могао да буде садржај тог консензуса?
Консензусом можемо о томе, све док можемо да толеришемо управљање територијом од стране привремених институција у Приштини, да зауставимо процес учвршћивања независности Космета, да потпуно јасно међународној заједници кажемо на шта смо спремни, а на шта не. Видите, једна од тачки спорења је та фуснота за коју нас представници Србије убеђују да је договорено да то пише обавезно на таблици где се појаве представници Косова. То значи да су представници Србије до сада били сагласни да се они појављују, али само да на таблици пише фуснота. А са представницима ЕУ и Албанаца је договорено да ту пише та звездица или фуснота, а да њено објашњење пише у документима. Сада размишљам на шта је тај који је представљао Србију мислио. Ако би требало доле да пише нешто, што ће онда та фуснота? Требало да пише да је у складу са Резолуцијом 1244. Пошто скупове организују углавном они који подржавају независност Косова, на њиховим скуповима се Албанци појављују сами и могу да говоре шта хоће, а представници Србије се нису појављивали због одлуке Владе да се бојкутују представници Косова, и тобоже они су учинили патриотски чин. Шта ли смо ми тиме добили? Мислим да смо нажалост имали најакутнију фазу разговора и то у време пред изборе, и мислим да су наши свашта прихватали не би ли добили статус кандидата и ушли у изборе као победничка сила. Представљали су се да имају најбоље могуће односе са Албанцима на Косову, Хрватском и ЕУ.
Ипак мислим да је то посао за Владу око питања решавања судбине Космета, али пошто је у питању велико питање за Србију не желим да побегнем од горућег проблема. Желим да се укључим у све ово, јер ми није стало до тога да бројим своје мандате, већ да Србија крене напред и да реши своје проблеме. Није ме народ изабрао да седим овде и да пишем своје књиге, већ да помогнем да се реше проблеми. Нећу да бежим од проблема и хоћу да сарађујем са сваком владом Србије. Имам контакте широм света, које сам правио и као представник опозиције.

У интервјуу који сте дали „Печату“, уочи другог круга председничких избора, најавили сте да ћете „преиспитати и противуставне преговоре о судбини Космета које је водио Борко Стефановић“. Да ли сте их преиспитали, да ли сте закључили да нису противуставни и противни интересима Србије?
Постоје неколико спорних питања. Када преговарате са Албанцима одмах ризикујете да је то неуставно. Народ зна да је то можда једини начин да се проблем реши. Наша администрација никада није оно што је договорено дала на ратификацију у Скупштину и онда то подлеже оцени уставности. Ко ће да оцењује уставност некаквих папира Борка Стефановића? А одједном видите да се држава понаша у складу са тим папирима. Никада то није ратификовано да би Уставни суд ступио на снагу. Нигде ништа није потписано. Исте сам папире добио из Брисела и из нашег Министарства спољних послова, и свако их тумачи на свој начин. Едита Тахири их тумачи на свој начин и оде у Приштину и каже да су добили независност, а Борко дође у Београд и каже да смо одбранили Косово и Метохију. Има неколико ствари које морам да рашчистим заједно са грађанима Србије. Представници српских општина су ми рекли да су били на састанку код бившег председника и поручили му још тада да неће да прихвате косовске таблице, а Стефановић је рекао тадашњем председнику да се те таблице не односе на северно Косово. Да би добили те таблице, Срби на Космету требало би да изваде уверење о држављанству Косова у којем пише „Косовар“. Ко је то могао да договори? Што се то крило од нас? Када да сазнамо? Када запуцају пушке и добијемо нове барикаде. Бог свети зна шта им значи интегрисано управљање граничним прелазима? Све то би требало испитати и разрадити. Морамо да решимо те проблеме. Зато чекам да се формира Влада. О свему томе наша влада је доносила одлуке на некаквим телефонским седницама. Они се готово и нису састајали две године. Када сам био у Влади, републичкој и савезној, 1998. и 1999. године, ми смо се једном недељно састајали. Ако не могу чланови Владе да седе четвртком од 12 до 14 сати на седници владе, каква је то онда влада? Изаћи ћемо ускоро са тим материјалом из Председништва. Материјал желим прво да представимо новој влади и Скупштини. За разлику од неких других, поштујем Скупштину Србије, у којој сам провео 20 година као посланик. Све мора Скупштина да ратификује, а Уставни суд да оцени. Ако је нешто неуставно, онда би то требало да каже Уставни суд, а ја онда да ћутим.

Најавили сте потребу за постизањем консензуса о тешком питању Космета. На коју врсту консензуса мислите? О консензусу да би требало поштовати Устав Србије, који недвосмислено дефинише Космет као саставни део Србије или би  требало  постићи нови консензус, да са Косовом изградимо добросуседске односе, како то од нас траже и Брисел и Вашингтон?
Е, ја мислим на нешто треће. Прво мени није потребан консензус да бих поштовао Устав. Нећу да учествујем у нечему што није у складу са Уставом и што је везано за проглашење независности Косова. Залагаћу се за односе на Косову и Метохији који би могли да буду прихватљиви и за Србе и за Албанце, и за Србију и за ову самопроглашену државу Косово. На Космету имате део територије где су Албанци у већини и где нема српских енклава, имате територију где су Албанци у већини, а постоје српске енклаве, имате територију у којима су Срби у већини, а Албанци у мањини, и имате територију у којој су Срби у потпуној већини, што је случај у четири општине на северу Космета, и плус имате Српску православну цркву са својим земљиштем. Е ту би требало наћи компромис за решење и односе свих тих територија, као и статуса СПЦ на Космету. Требало би наћи решење за све те делове Космета и уклопити у неко решење које би било у складу са Уставом Србије и са интересима грађана који живе на Космету.  Нисам онај који ће да дозволи себи да га памте као човека који је издао, предао, продао српску територију. Ја сам човек који је за председника Србије  изабран у право време, односно у право лично и животно доба. Имам 60 година и завршетком једног или два мандата  завршавам политичку каријеру, и нећу да понижавам функцију председника Републике тако што ћу после функције председника да будем нешто друго. Могу касније, као бивши председник, да учиним нешто за државу, али нећу да будем министар или директор јавног предузећа. При крају сам и лепих година живота и правим себи споменик по којем ће Србија да ме поштује. То ми је мотив. Немам економске мотиве. Лепо живим и богат сам. Имам највећу плату и имаћу највећу пензију. Мени није потребно ништа, али морам да помогнем грађанима Србије и хоћу да ме људи памте по добру, док ме памте . Морам да урадим нешто много добро за Србију да би ме људи упамтили. Да помогнем да се реши судбина Космета, да помогнем Влади да се подигне економски ниво грађана, да направимо нешто добро.

Да ли ће, и које тачно, институције државе Србије остати на Космету? Зна се да ЕУ и САД траже укидање „паралелних институција“; да ли се тај њихов захтев односи на све наше институције  или су из тога изузети здравство и просвета?
Мислим да у том случају Европа следи једну државу која је то истакла као захтев. Мислим да је тај захтев у ствари корак ка потпуној независности Косова и Метохије. Србија не може то да испуни тако лако. А и зашто би? Народ те четири општине на северу Космета не да оно што је његово. Србија им то неће отети, а Албанци не могу. Европа не сме силом да намеће независност Косова. Да се одлазећа влада мало више бавила овим питањем, могла је да састави списак онога што Србија није ни тражила, ни добила у складу са Резолуцијом 1244, као и онога што Албанци јесу или нису добили. Ми никада нисмо имали ниједан захтев, већ само да ли нешто прихватамо или не. Никада нисмо тражили да се оствари све у складу са Резолуцијом 1244, као што је повратак до хиљаду српских војника и полицајаца на Космет, па контрола над ваздушним простором на Космету и контрола граница. Србији не дозвољавају да подигне радарско постројење на Копаонику, већ се користе радари других земаља. Сами ми својим понашањем поништавамо Резолуцију 1244.

Жан Аселборн, министар спољних послова Луксембурга, и јавно је, у „Вечерњим новостима“, рекао: „Србија ће у једном тренутку морати да призна Косово ако хоће у ЕУ.“ У светлу ових чињеница, како је, уопште, Србији могуће да настави свој пут ка ЕУ,  а да мисли да ће задржати Космет?
Не заборавите да је за мене пут као ЕУ нешто сасвим друго. То је за мене уређење државе. Ми немамо за углед друге државе осим оних које су прављене по моделу ЕУ. Требало би да се угледамо на Немачку, Француску… Ако кажу да је независност Косова услов за пријем у ЕУ, е онда да им кажемо: „Извините, ми имамо пут и на другој страни. Имамо пријатеље и на другим странама света, који нам не траже ништа као услов. Довиђења, али хвала Вам што смо имплентирали све што сте нам тражили и хвала Вам за новац који сте дали да се уредимо и за пројекте у које сте улагали.  Сарађиваћемо и даље са Вама. Наша привреда је отворена и за ваше тржиште. Али не можемо под вашим условима да будемо члан ЕУ“. Ако је услов пријема у ЕУ, с Косова, прекидамо преговоре о уласку у ЕУ. Не волим када неко каже: „Нећу у ЕУ“. Нећеш. Шта нећеш? Ако је то зато што нам отимају Косово и Метохију. Е, онда нећу ни ја.

У интервјуу „РТС“-у Филип Гордон, помоћник америчке државне секретарке, изјавио је: „Верујем да је председник одлучан да обезбеди да Србија буде пуноправни члан евроатлантских институција и Европске уније, што је циљ и Сједињених Америчких Држава.“ Траже ли то Сједињене Државе да Србија уђе у НАТО?
Мени је то била мало чудно. Гордон је био и отишао. Никада ни са ким нисам разговарао о атлантским интеграцијама. Није моје мишљење да би Србија икада требало да буде у НАТО-у. Србија је војно неутрална држава и моје мишљење је да би тако требало да остане. Србија има свој пут као ЕУ, али не и према НАТО-у. Из неколико разлога. Прихватам да идемо у мировне мисије УН. Ми имамо великог савезника у СБ УН – Руску Федерацију, која је једна од највећих светских сила. Зашто би се ми супротстављали Русији? Не смемо наљутити Русију која нам не поставља никакве услове. ЕУ је нешто друго. Русија сарађује са ЕУ и то највише са Немачком. Ако неке чланице, а има их пет, нису признале независност Косова и даље су остале чланице ЕУ, онда и неке земље могу постати чланице ЕУ, а да никада не признају независност Косова. ЕУ ће имати велику муку ако независност Косова постави као услов. Прво, ми ћемо то да одбијемо. Не можете ви некој земљи да постављате услове која она испуњава, а онда је на крају сачекате са условом за који она није знала. Тако да не очекујем тај услов, али могу да врше притисак.
Данас већина грађана не прихвата независност Косова, сем оних који се боре за цензус и јавна предузећа. Али такви су реткост.

Иако сте поднели оставку на место председника СНС-а, како оцењујете одлуку ове странке да и не понуди, макар не јавно, постизборну сарадњу Демократској странци Србије, будући да је то једина партија која је, уз коалицију око СНС-а, подржала вашу председничку кандидатуру? Има ли истине у тврдњама да је Запад „одобрио“ била какву Владу Србије, само ако у њој нема ДСС-а?
О томе не знам превише. Знам да нису разговарали са ДСС-ом и знам да ДСС не би ушла у Владу која жели да Србију води у ЕУ. Нема другог спорења између странака које су ушле у коалицију и ДСС-а. У ДСС-у су многи моји пријатељи и мислим да ми у вези са 99, а можда и 100 одсто ствари мислимо исто, само што нисам за сва јавна испољавања неких ставова. Мислим да ће ДСС и да гласа за неке законе које ће предложити Влада, јер ће бити реч о државној политици.

С друге стране, колико истине има у супротним тврдњама, које су додуше унеколико утихнуле, да се у састављање владајуће коалиције умешала Москва?
Не верујем да се ико овде умешао у састављање владе. Ако кажете да ДСС није био по вољи ЕУ, онда Динкић и УРС сигурно нису били по вољи Русије. Требало је реализовати вољу грађана да дође до промена, то јест да ДС не буде више на власти. Све ово лоше што се догађа је углавном последица рада ДС-а и тако је влада морала другачије да буде промењена. Нисам члан ниједне политичке странке, а волео бих да странка – СНС, чији сам био председник, увек води рачуна шта ради, да брине о Србији и да никада не угрози државни и национални интерес. Имам контакте са Александром Вучићем, али и са другим политичарима из СНС-а и других странака. ДС мора да сноси последица пораза, да буде у опозицији и да покуша да победи поново.

Уочи другог круга председничких избора најављивали сте да ће бити истражене и ваше оптужбе о крађи ђурђевданских избора? Хоће ли бити истражене, и како? Да ли ће ту истрагу омести то што је СНС ушао у савез са СПС-ом и УРС-ом?
Ништа не сме да омете истрагу. Добио сам једно писмо од „Двери“ у којем траже пријем у Председништво Србије да би донели доказе о изборној крађи. Биће примљени. Зато чекам да се формира влада, па да се све то испита. Један ће морати да се бави изборним крађама. Први круг председничких избора и парламентарни избори су покрадени и изнео сам доказе о томе. Могуће је да никада не бих победио у другом кругу да нисам упозорио на крађе и то је мотивисало наше људе и заплашило оне који су крали. Имали смо ерозију морала.
Сада размишљам и како сам изгубио на председничким изборима 2004. и 2008. године. Требало би можда увести електронски систем гласања. Јесте скуп, али је тешко да буде крађе.

Најстарији дневни лист на Балкану, управо је, кришом и преко ноћи, променио власника. Коалициони споразум нове власти обавезује да се „у потпуности обезбеди јавност и транспарентност власничке структуре у медијима“.  Овај догађај је несумњиво ударац таквој намери.
Видите да функционери ДС-а купују медије. Пазите, фантомска фирма регистрована у Москви за 10.000 долара купује „Политику“. А где је Србија ту? Данас богаташ и једна странка отеше „Политику“ и скоро сви ћуте. „Политика“ годинама улази у моју кућу, иако последњих четири, пет година нисам задовољан уређивачком политиком тог листа. Они који дугују по 300 милиона евра имају новац да купују „Политику“ или „Новости“. „Политика“ је традиција као и „Новости“. Што Душан Петровић не купи „Политику“ и готова ствар. Што Драган Ђилас не купи „Прес“ и готова ствар, и што не кажу да „Б92“ није у власништву Грка. Хоће и највеће спортске клубове да купе. Имају јасан план да све медије ставе под контролу. Погледајте пример „Курира“. Ухапсише власника што није платио порез, а онда новина може да настави да излази, али под условом да промени уређивачку политику. Овај што је сада купио „Политику“ за, чини ми се, 10 милиона евра, дугује 300 милиона евра. Шта се дешава у овој држави? Али – да медији одлучују, никада не бих био председник Србије. Није све само у медијима, народ то трпи само до одређене мере и онда више ништа не верује.

Шта би могла бити Ваша најважнија порука грађанима Србије у овом неспорно тешком тренутку , када се земља, како сте јуче и сами казали, „налази у бездану из којег је ваља извући“?    
Мислим да је потпуно оправдано стрпљење грађана на измаку. Народ је ових двадесетак година свашта издржао и изгубио је сигурност и поверење. Мислим да је формирана влада која ће о томе највише да води рачуна и која ће имати пријатеље на свим странама света. У томе ћу свесно да им помогнем. Мислим да је формирана влада која ће да оживи Србију. Приоритети Србије су пре свега наталитет, запосленост, борба против криминала, да буде мирна и безбедна земља, да буде у ЕУ, али да никада не заборави своје велике пријатеље, да буде кућа са двоја врата. Србија дугује својим грађанима да живе барем мало боље него до сада. Србију чека решавање судбине Косова и Метохије…

[/restrictedarea]

7 коментара

  1. Господине председниче, по резолуцији 1244 статус АП Косово и Метохија су суверени део Републике Србије, што значи да нема преговора о статусу. Са друге стране није нормално да се брљотине ових жолаћа аминују ако су противзаконите, што доказује празан кабинет у који сте ступили на дужност. Разумем ја ону ко тебе каменом ти њега хлебом али такав свет више не постоји као онда кад је текст настао. Некад смо примали путника намерника као род рођени угостили, дали најбоље што имамо и најбољи кревет да преноћи и спремили му за успут врата улазна нисмо закључавали. А сад смо стигли да лаж буде истина а врлина мана етика глупавост. Постарајте се се да се све школе по ходницима, учионицама и кабинетима стоје текстови пословица, поука, лепих и важних изрека, таблице множења, образаца из рачуских операција и физичких закона, важни датуми прошлости, кратке биграфије знаменитих људи, науке, спорта и сл. то бар није скупо. Раније смо добијали рачуне за телефон без коверте, онда се неко прикачио и прави коверте које неслуже ничему осим увећања гомле ђубрета има лепу сису и сиса ли сиса. овај пример наводим као баналан али само на први поглед стави те то на папир па видите колико је то а делује ситно. Неко је већ рекао да ћеш се најлакше обогатити ако измислиш нешто мало али да је множина и да се одмах после назови употребе баца. Тако сечењем посредника и поштовањем и подржавањем стваралаца али стварно и променом климе на јавном сервосу можда ће нам и Свевишњи помоћи. Милош Милојевић наш прећутани историчар остави нам је песму из Суводања негде изнад Ваљева где се помиње седам година суше али у старој постојбини Инђији али не овој у Срему него испод Хималаја где је суша трајала седам година да је се народ искварио и да није имао ни за свету литурђију. Бојим се да нисмо доспели у велики грех не поштујући прво себе па онада и друге, жене су се распустиле а људи имамо ли људи. Окрени мо се себи и својим људима којих још има и омогућимо да дођемо себи. Онда се можемо надати и божијој помоћи. А ви господо владике и попови окрените се Богу и молитви за спас нашег рода. Велики је грех говорити да ће нам неки странци донети благостање захваљујући нашом јефтином радном снагом. Од тога нема ништа и објасните народу да се неможемо изборити са штампарима лажног новца. Бог Вас веселио.




    0



    0
  2. Gospodine Predsedniče imam Pravo da Vam to kažem.!! Prvi ste
    Predsednik koji je rekao istinu ne što narod želi čuti nego šta
    nas čeka posle ove KARTELOVE vlasti i izdaje.Vi gos. Predsedniče imate narod srpski i građane Srbije koji su glasali za promene
    za izlazak iz tunela koji su Srbiji nametnuli ŽUTI KARTELOVCI.
    Dva puta sam pročitao Vaš intervju i stanem i razmišljam pa
    GLASNO IZGOVORIM FALATI GOSPODE ZA OVAJ DAR IZ ŠUMADJE. Čekamo
    dalje postupke po Vašem što ste izneli za srpsku javnost jer mora
    se brzo raditi na svim nivoima vlasti i rada SREĆAN NAM POČETAK
    NAKON DUGOG ČEKANJA KOsmet Zaledite to je Srbija i ništa više.
    Šiptarska manjina ima pravo na kulturnu autonomiju u SRBIJI.




    0



    0
  3. Василим

    Сумњам у честите намере Николића, до сада је са својим изјавама показао да је један опортуниста, мекушац, фолирант.
    Нема ту државника ни из авиона, живи били па видели….

    додатак:
    *Печат би већ од јесени требао да се мало критичкије односи према новим властима и Николићу, јер видимо да је деструктор Динкић и пола еспеоваца и осталих фантома ушло преко малих врата у режим, а и ова Делевићка( боже нас сачувај)….
    Народ је гладан, незадовољан, треба бити уз народ а не уз рењжим, и овај такође!
    Ћириица да буде строго званично писмо и тачка – нека се покаже нови културњак Вулин Еуропејац( који воли по сто пута да каже „еуро“) нека заштити наше писмо ,…ушао је Вулин у власт са Динкићем деструктором и другим фантомима!

    Не знам шта ће бити али неће бити…

    Догодине у царском Призрену!




    0



    0
  4. GOSPODO PROČITAJTE INTERVJU PA ČEKAJMO REZULTATE POKRENUTE U TOM
    ITERVJU.




    0



    0
  5. „A K O kazu da je nezavisnost Kosova uslov za prijem u E U , e onda im mi kazemo…………………“!!! A K O……AKO……AKO…..pa gospodine predsjednice AKO to do sada niste shvatili…………..pa glavni europski igraci su priznali fantom drzavu,upravo taj uslov su kazali bar 1000 puta na 1000 nacina, pa cak i da to ne bude uslov za prijem, nacin na koji E U tretiraju SRBIJU kojoj ste Vi sada predsjednik ,jeste takav da im treba odmah „OKRENUTI LEDJA“.




    0



    0
  6. Gos, Zorane samo jedinstveni možemo i moramo okrenuti leđa onima iz NATO OKUPATORA ali i ovima školarcima Mićunovića ima ih
    na broju dosta.VIDELISMO borbu u početku rada novog parlamenta. Mićun krenuo protiv mladi risova .Dajmo šansu novoj
    vladi da oćisti prljavštinu Žutog Kartela.




    0



    0
  7. Ako je Mongomeri bio a verovatno da je jos uvek ,savetnik Nikolicu i Vucicu,gde su vam oci braco Srbi cemu se nadate,pa ko sa djavolom kolo igra zna se koja je cena i kakva kamata.A sta je sa obecanjem u vezi izborne kradje,Kostunica ga je podrzao a on forsira Dinkica .Drustvo je prodano i zombirano.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *