То кад те ухвати, не пушта

Пише Милорад Вучелић 

Када ти једном Американци направе владу, онда ће ти је правити довека. То кад те ухвати, не пушта. Једном пристао, увек пристајеш. Американци на Србију гледају као на обећану девојку са израженим мазохистичким склоностима. Џаба су ти приче о новој љубави, изборима, о демократији и вољи народа.
Да би избегли приговор да се враћамо у далеку прошлост, држаћемо се само онога што се догодило колико јуче и што се дешава данас. Наравно да смо погледа упртог (у)напред, а посебно смо, по огавној флоскули наших политичара, посвећени „будућности наше деце“. После избора 2008. Американци су нам, а не Тадић, направили владу. Неспособан да направи владу тада, показао се неспособним да је направи и сада, па Американци поново морају да се прихвате посла. Ево их како један за другим стижу (Филип Рикер и Филип Гордон уживо, а Хилари Клинтон, попут злодуха, и уживо и преко телефона) не би ли поново вратили у игру жути картел и у том се послу евентуално испомогли неким од лидера других странака или пак неке нове потенцијалне „фамилије“. А кандидата има. Поново се враћају у оптицај приче о коалицији ДС-а и СНС-а, која би се иначе пре могла звати срамном него великом. Била би то формула тзв. разгажених удобних ципела. У већ постојећу „обућу“ до танчина разрађене корупције и злоупотребе власти и разарања Србије удобно би сместио ноге још неко.
Какав ће резултат америчких посета бити, видећемо, али је сасвим извесно да је у америчком интересу да политика прихватања независности Косова доживи наставак и убрзање, а да се препречи и спречи могућа помоћ Русије у решавању наших огромних економских проблема. Ако добију гаранције да ће тај захтев бити испуњен –  ето подршке новој Влади Србије. Ни за шта друго Америка и ЕУ нису ни заинтересовани. Када прочитате анализу Момира Булатовића „Јади злочиначке приватизације“ у овом броју „Печата“, постаће вам јасно колика нам је и каква помоћ у последњој деценији стигла из земаља Запада. И то она помоћ која се као несумњив податак просто ваља нашим медијима и политичким животом.

 

Поред тога, Американци су се упели да унапред осујете сваки могући потенцијал промена до којих је дошло или пак може доћи избором Томислава Николића за председника Србије. Дачићев неуспех у састављању владе не би био само неуспех мандатара, већ и неуспех онога ко му је поверио мандат. Био би то згодан шамар једином фактичком победнику претходних избора.
Када је већ реч о формирању владе из 2008, неправично би било заборавити пословну заједницу Србије (како то невино и лепо звучи)  која је Американцима, па на тај начин пре свега Тадићу, јавно и тајно и свом снагом помогла у послу окивања Србије пипцима жутог  картела. Отуд се Тадићу и сада свуда привиђају тајкуни. Када их је било тада, што их не би било сада? Када он без њих није могао да формира владу, како би то могао неко други? Њему помоћи је у реду, али је недопустиво да они помогну неком другом. Уосталом, Тадић је селективан, он не мисли на све тајкуне, већ само на оне који нису у жутом картелу. Жути тајкуни су у реду, али ови други нису. У реду су и они жути политичари који су преко власти постали нови, и то велики, тајкуни.
Ако су неки од српских пословних људи и поред свега што се догодило у последње четири године поново спремни да активно учествују у фалсификовању или крађи изборне воље грађана, онда је више него извесно да се сами кандидују за мете могућег предстојећег народног  беса. Саде поново тикве с ђаволом, заборављајући на други део познате народне пословице. Могли би мало да одморе народ од свог европејства, американизма и вестернизације Србије. Могли би да коначно и јавно артикулишу своје заједничке пословне интересе уколико их уопште имају, и да не допусте да их повлаче по јавности као дежурне кривце уколико то стварно нису. Нисмо уверени у светачку невиност наших пословних људи, али је овога пута мање-више јасно да се њихова улога мистификује да би се оправдали тешки политички порази. Коначно, што не би данас били против Тадића када су  колико јуче били за њега.
Политичким и јавним животом Србије, поред теме тајкуна, доминира и тема звана – БИА. То је опсесивна тема наших политичара. Нико да каже шта ће му БИА и чему би она требало да послужи? Ако је реч о предстојећој борби против корупције и криминала, значи ли то да је она до сада прикривала и штитила корумпиране политичаре, па се, сходно томе, њена организација мора припремити да штити неке друге корупционаше? Или, пак, да се мора наставити са досадашњом селективном борбом против овог и других друштвених зала? Да ли неко намерава да настави са употребом поверљивих докумената ради компромитације и хапшења људи који некоме нису по политичкој вољи? Да ли се БИА уопште тиме бавила или је била посвећена неким другим задацима који се тичу безбедности државе, ако се о држави уопште више може говорити? Чиме је све та Служба протеклих година компромитована, ко је то учинио и по чијем налогу? Да ли је и ко је од оних који су добијали поверљиве информације те информације злоупотребљавао? Да ли би одиста требало сумњичити онолики број професионалаца и способних људи који раде у тако значајној институцији или је реч само о појединцима који њом полуполитички руководе? Јесу ли неки нови задаци намењени овој Служби и да ли су потребне и неопходне неке  квалификације, људске и професионалне,  за оне који би требало да је воде и који се за водећа места у њој кандидују? Коначно, која је улога БИА-е у економском преживљавању или евентуалном опоравку Србије?
И без било каквих поверљивих информација безбедносних служби види се да Србија данас изгледа као тек преживели објект после најтежих дела против државе, народа и националне економије. Јавни опис друштвених и економских последица произведених деловањем жутог картела више је опис дела из  Кривичног законика него аналитички увид у стање у држави. Зар потпуна несташица лекова за одржавање у животу није најтеже кривично дело против здравља народа? Има ли веће препоруке од ове за одржавање жутог картела на власти? Има ли уопште икога ко ће, због свих ових јавно подробно описаних неподопштина и кривичних дела, подићи бар оптужницу, ако ништа друго?
Медији и њихови уредници и сва она аналитичарска братија која иде са телевизија на телевизије такође морају да понесу велики део одговорности, и то за прикривање стварног стања и хушкања политичара на уништавање Србије. Коначно, ако се већ у контексту одговорности помињу деведесете, онда се ваља подсетити да само десетак дежурних аналитичара у протеклој деценији има већу телевизијску минутажу у пропагирању разних подухвата против националне економије и територијалног распарчавања Србије него сви новинари заједно у последњој деценији прошлог века. Но, о том – потом.
Кад смо већ код државе и безбедности, да оставимо по страни поменуту Службу и да се позабавимо неким другим проблемима у вези са избором владе. С којим и каквим ће правом новоизабрана влада понети име Владе Србије. Није никако реч о парламентарној већини и коалиционим уговорима. Ако се неко већ зове Влада Србије, онда мора имати претензије да влада Србијом, а не да се каваљерски одриче једног по једног њеног дела. У овом случају  пре би се могло говорити о влади патрљка Србије или, нежније, о  влади остатка Србије. Када је Косово у питању, јасно се види у којем правцу иде српска политика која има већину од 229 посланика. (Ах, да само нема тог ДСС-а и Војислава Коштунице и митровданског Устава Србије, како би све било идилично). Војводина је препуштена владавини Пајтића, Чанка и Пастора и већ тражи своје нове новце, да би део тог новца они увалили у своје странке, у виду кредита или сличног. Осионом Драгану Ђиласу се великодушно препушта територија Београда са све „Студиом Б“ и већином штампаних и електронских медија, као и ПКБ-ом. То је као фер! Не сме се заборавити Санџак и његова територија под управом што муфтије Зукорлића, што других политичких лидера. Што се југа Србије тиче, ништа без Ризе Халимија. Имамо и неколико градова и региона којима неприкосновено влада неколицина лидера. Са Румунијом смо у Бриселу потписали споразуме који нас обавезују у Хајдук Вељковој Крајини… И да се даље не бавимо овим тужним набрајањем, закључак изведите сами.
И поред свих ових пристајања на све и свашта, Србији се не допушта да направи чак ни просрпску, а камоли српску владу. О томе речито говори и чињеница да у свој овој халабуци и преговорима о патрљак влади или влади патрљка (Србије) нико и не помиње Демократску странку Србије, Војислава Коштуницу и политику политичке и војне неутралности. За њих овде нема места.
И нека нема.

 

10 коментара

  1. SAD (i CIA) nikad nisu verovali J.B.Titu (ni 1948-e), a Srbe -“male Ruse” nisu nikad “voleli” ni mnogo “cenili”.
    Uprkos “njihovih” Srbija se malo rastresla. Nisu mogli (a sigurno
    su ih “uspavali” “prognozeri”) da sprece poraz inace, vise nebitnog, racunajuci da ce zauzdati i novog Predsednika i njegov SNS. To sto je krenula “igranka” i jos, od “naopako” nije bitno. Planovi medija o “tajmingu” ustolicenja su samo “medijalni”.
    Svi pisu o “slavnom malom” a ex SRS, bez imalo “treperenja lampica”, da je taj “prelet” upravo na stetu SNS (propagandno).
    Svi pisu o “sukobu” u DS, bez sumnje na visestruki cilj “ujdurme”.
    A “nas” covek nam lepo rece, da je dosao u Beograd, jer je lep
    grad (kako da ne, kad je ambasador/ka navukla gumene rukavice, da
    nam ga cisti).
    Da hoce SNS-DS Vladu, ne trebaju nam vracare, ni analiticari, da
    znamo.
    Ono sto ne znamo sigurno, to je, da li sledi “djon”, metak ili
    “neka, nek trace vreme jos malo” (nek se izvijaju i uspijaju).
    Naravno, “narod” je glasao, a SAD se ne mesa u unutrasnje stvari
    sveta, a kamo li, Srbijice.
    Znaju odlicno, da u Srbiji nema nijedne snazne i prave partije,
    organizovane elite, cak ni sindikata. Takodje, znaju da smo potkupljivi (sada vec, za manje od sice), pa …
    A, za SNS-DS, imaju cist “slogan”-“tako ste krecili, 73&67, da vas podsetimo” (ispod kreca? / ko mari?).
    Srboljub Savic

  2. “Ко мене метком,ја њега топом!”-дивно је рекао један Црногорац!Тако и Ви – у борбу идите, а од изливања печала у “Печату”…Хватајте за гркљан и НЕ ПУШТАЈТЕ!!!!Бар на РТС фунцију крените…

  3. Postovani, kako nas, na 31. strani danasnjeg “Pecata” obavestavate, da saljivdzije koriste ‘prinudan odmor’ ( zbog ‘nelojalne’ konkurencije ‘radodajnih’ politicara ?!), predlozio bih ponesto: Posto nam “prijatelji” ameri ‘pomazu’ u sastavljanju vlade – valjalo bi im se i – ‘oduziti’ ?! Neka sami istraze, kolika je ogromna srpska politicka ‘velesila’ ( verovatno – najveci %, ‘per capita’ u svetu – a slicno i sa % onih koji se sluze engleskim /!…. Elem, da se obratimo Obaminom ‘timu’ ( a ne toj dosadnoj birokratiji ?!) – pa ako ‘skloni’ “Kalamiti Dzejn” ( jer ‘calamity’ znaci – ‘nesreca’ /!) – mogli bi uzeti u ‘razmatranje’ nase ‘angazovanje’
    A slicno, i kod Romnija ( ‘from Siberia’ ?!) A ‘pripravnicima’ u odnosenjima sa EA i dr. – neka pokusaju da skupljaju korisne “slatkise’, ‘ ‘kamencice’,
    dugmice’ itd. ( dobro je, uvek imati toga u ‘dzepovima’ ) ?!
    ……. Uzgred, zar nije poznato, sta ‘sleduje’ – laznim prorocima ?!

  4. Sila nehvata ona zavrće ruke koje smo pružili za vreme Broza i
    posle.Nije Amerika djaba kreditirala Komunizam u Jugoslaviji ona
    je znala slabosti svih političkih činilaca i prema njima se odnosi kao prema kolonijalnim plemenima a ne narodima i državama.
    Dali je došlo ono glavno da rođeni Srbim majke Srbije kaže ono naše BRE DOSTA NISMO MI PLEME VEĆ Državo TVORNI NAROD PRE VAŠEG
    ROĐENJA. Ako to kaže TOMISLAV NIKOLIĆ i prihvati pesmu ŽANDAMERIJE Amerika će otići kao što je otišla iz VIJETNAMA.Srpski narod čeka odlučan stav svog predsednika koji
    dao zakletvu na ustav Srbije u suprotnom nismo dostojni postojanja.

    • То си рекао право Радославе , али нема више Срба колико видим има само гомили и гомиле кукавица и жута издајничка коалиција која и даље баруши послушно и даље се улизује америци! Нажалост задњи Срби и патриоти управо падају на Јарињу и околини!

  5. “Овоме нико жив ништа не може. То ће само себе да доака”. Тако је говорио мој деда за оно што се онда звало комунизам. Мој деда то није доживео, ја јесам. Пратећи политику и догађаје који се у последње време врло убрзано догађају, мени се та љегова мисао стално враћа и ја је зато записујем. Не знам само да ли чу, за разлику од мога деде, то и да доживим.

  6. Brozu,svidelo se kome ili ne,niko nije mogao da zavrce ruke.On je taj koji je imao M… da kaze NE.Tad niko nije mogao ni da pomisli a kamo li da uradi da smanji Jugoslaviju.E kad su dosli ovi VASI kapitalisti rasturise sve zivo,prvo Jugoslaviju pa onda i Srbiju.E pa sretan Vam kapitalizam,uzivajte u njemu,sto ste trazili to ste i dobili i bolje niste ni zasluzili.5% uziva – 95% gladuje,to vam je kapitalizam
    -drustveno uredjenje “snova”!

  7. Jedino resenje je opstenarodni ustanak sve ostalo su fraze i izmisljotine.Vreme je da se to vec jedanput otvoreno kaze

  8. Jeste, ali malo sutra rešenje da dignemo ustanak. Izgubićemo i to malo dece što nam je preostalo. Potreban nam je jak saveznik i velika količina unutrašnje snage i mudrosti. koliko ja vidim, mi to ne posedujemo.Za narod koji živi na ovim prostorima neophodno je da se odrekne zapadnjačkog načina razmišljanja da bi opstao, a to znači sloga, vraćanje tradicionalnim vrednostima i skromnost.Većina vas su prodane duše,jer bi zarad sitnog interesa i da ne biste izgubili ovo malo komfora što imate okrenuli glavu kada Vam komšiji vade bubrege na Vaše oči.I ove bitange to nemilice koriste, zato i jesmo tu gde smo.I ne prepucavajte se više kao strine i kurčite preko interneta već pružite Srbinu komšiji ruku i dajte mu parče hleba ako je gladan i ne okrećite glavu i to će biti spas a ne huškanje i potsrekivanje na sukobe. Već smo ratovali i dobili po nosu.

    • Слађана волим праве жене кад већ немамо мушкараца али ипак по свему што си навела је тачни али у бој се мора кренути ако не неки већи оно барем унутрашњи за чишћење државе Србије јер посао се може урадити само уз жртве надан се минималне али неминовне!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *