Сребреничка поља лажи

Пише Миодраг Зарковић

Анализа квазидокументарног „РТС“-овог филма о „геноциду“ у Сребреници

Поред силних спорних, сумњивих и неразјашњених питања везаних за догађања око Сребренице из јула 1995, руководство Јавног сервиса успело је да наметне још једно: ко је Слађана Зарић?
Особа тог имена наведена је као аутор документарног филма „Сребреничка поља смрти“ из јула 2010. године, а приказаног протекле среде на Другом програму „РТС“-а. Али, као таква је наведена једино у најави програма, не и у самом филму, где се ни не спомиње, чак ни на одјавној шпици, где су набројани сви који су „помогли“ у изради филма, а сву одговорност – или, ако ћемо цинично, све „заслуге“ – преузео Информативни програм „РТС“-а.
Мада, после гледања „Сребреничких поља смрти“, непостојаност Слађане Зарић је далеко разумљивија. Ко би се, макар и био потписан у најавама, уопште па хвалио таквим делом, огрезлим у кривотворења, приземне манипулације, простачку распродају бола и јефтину антисрпску пропаганду?! Ко, изузев Информативног програма „РТС“-а и, самим тим, његовог уредника Ненада Љ. Стефановића, чији утицај и није тешко уочити?

УСКРАЋЕНА ПАТЊА

[restrictedarea]

То је филм натопљен сузама. С обзиром на описане ратне страхоте, не би толике сузе биле чудне, а неке су и аутентичне, искрене, потресне. Али, ниједна суза није српска. Што би па била? Па, можда зато што се аутори у самом филму размећу властитом непристрасношћу, користећи се патетичним и бљутавим написима на тамном екрану, ударајући у сваком од тих написа на хуманистичке циљеве, којима, ни у написима, ни изван њих, нимало нису дорасли.
Ко год у сребреничке трагедије улази са надменим ореолом објективности и професионалности, морао би барем једном да окрене камеру ка српским сузама, ка српским мајкама и синовима којима су најмилији поклани. Али, у дотичном филму нема српских мајки, ни српских синова. Српски страдалници се једва и помињу, а и тада без икога да их оплаче. На другој страни, муслиманске сузе приказују се изблиза, а јецаји муслиманских мајки се не дочаравају, већ се пуштају у изворном облику, нескраћени, уз загробну тишину која их окружује.
Како неко сме да се позива на равноправност жртава, да призива надвременску једнакост страдалника, да громко захтева правду – а да онда, дрским прећуткивањем, једном од два унесрећена народа ускрати право на патњу и сећање? Изгледа да сме. Ако му одобри Ненад Љ. Стефановић.
Стефановићев благослов је, по свој прилици, пречица до свакојаких ауторских обести, виђених у „Сребреничким пољима смрти“. У тим се обестима не преза ни од свирепог изругивања чињеницама, у шта спада позивање на вајне хашке пресуде, пречесто поменуте у филму од сат времена. Тако у филму гледамо и делове отужног сведочења Дражена Ердемовића, вероватно најпротивречнијег сведока у историји правосуђа. О сведочењима Ердемовића, иначе хрватског плаћеника који је са Хашким тужилаштвом склопио срамотну нагодбу, бугарско-немачки новинар Жерминал Чивиков написао је изванредну књигу „Крунски сведок“, логично побијајући Ердемовићеве небулозе. Али, Слађани Зарић није пало на памет да, када већ пушта Ердемовића, интервјуише и Чивикова.

ПИТАЈ „БРАТА“ ЛАЖОВА
Слађани Зарић није пало на памет ни да Хакију Мехољића, ратног заповедника сребреничке полиције, упита штогод о његовој чувеној изјави да је, уочи сребреничких догађаја, њему и другим активистима СДА Алија Изетбеговић признао да му Бил Клинтон тражи да инсценира погибију најмање 5.000 муслимана, како би НАТО имао оправдање за дејства против српске војске. Мехољић навелико и надугачко прича о ратним дејствима, али се Изетбеговићев разговор са Клинтоном и не помиње!
Као што се и не помиње да је Момир Николић, официр Војске РС, у Хашком трибуналу признао да је у неком од ранијих сведочења лагао. Слађана Зарић је уврстила спорна Николићева сведочења, у којима он наводно признаје „геноцид“, али је сасвим занемарила да је тај исти човек пред тим истим „судом“ касније признао да је лагао!
Помиње Слађана Зарић фантомске „сателитске снимке“, али „заборавља“ да наведе да те снимке нико осим Медлин Олбрајт није видео, и да их неће видети барем још 50 година, колико званични Вашингтон по закону штити поверљива документа. Као што је „прескочила“ да помене да је Карл Билт у својим мемоарима изнео да је у пробијању ка Тузли страдало чак 4.000 муслиманских војника, које муслимански званичници воде као жртве „геноцида“; да је високи представник УН Филип Корвин – иначе, жив у време снимања филма – све време тврдио да број стрељаних у јулу око Сребренице није прелазио седам стотина; да је високи амерички обавештајац Џон Шиндлер такође вишеструко оспоравао званичну сребреничку „истину“; да појасни откуд онолико оружје у наводно демилитаризованој зони…
Од кључних догађаја и података које су Слађана Зарић и Ненад Љ. Стефановић прикрили или кривотворили, могао би се направити засебан филм, и садржајнији и истинитији од „Сребреничких поља смрти“. То, истини за вољу, и није претерано тежак задатак, пошто је неупоредиво садржајнији и истинитији чак и норвешки „Издани град“ (који је руководство „РТС“-а најзад премијерно приказало у време штампања овог броја „Печата“, у четвртак 12. јула, иако је права на њега откупило још претпрошле године). У норвешком филму, поређења ради, поменути Хакија Мехољић прича о свему ономе што је Слађани Зарић прећутао, вероватно зато што га није ни питала.
Ваљало би зато коначно упитати Јавни сервис: за чије бабе здравље плаћамо Ненада Љ. Стефановића и његове мистериозне сараднике попут Слађане Зарић, који само понављају оно што су већ осмислили лажови у Вашингтону, Загребу или Сарајеву?

[/restrictedarea]

4 коментара

  1. … sinoc i danas (reprizno) RTV je prikala Klintonov ‘profil’ ?! Pa kada su ga, teskom mukom, uhvatili u lazi, navodno, postajuci ‘onemocao’ na ‘domacoj’ sceni – okrenuo se (zajedno sa T. Blerom) stvaranju ‘nasledja’ ( legacy) na Balkanu ?! T.j. protiv Srba u jednom ‘starijem’ “projektu” rasturanja SFRJ – i stvaranju ‘paradigme’ za novo osvajanje sveta ?! A da je neko u SAD, bar 10% napora ( od onih u poznatim Klintonovim ‘aferama’) ulozio u istrazivanje svih prevara i obmana od tog ‘nasledja’ (legacy) – lako bi ustanovio, da su njegove ‘domace’ lazi – samo ‘decja igracka’ u odnosu na ono, sto je cinjeno na ovom prostoru !? I tako, u savremeno vreme ITC, koje ne tolerisu ni najmanju gresku (lazni podatak, obracun, program itd.) – ceo ‘EA’ svet krece za jednom – opasno ‘falicnom’ “paradigmom” ?! E pa: “we are challenging !” – kao prvo, nepristajanjem na lazi !?

  2. Интересантно како су се ове буле пренебрегнуле изнад зелених ковчега ,чак су имале и новца да их у зелено фарбају, наравно јер многи се по шведској шећкаре и осталим северним земљама примају социјалку и то позамашну па могу и да шаљу коџарама које ће тамо на гудурама Босанским и да кукају и лелечу управо за тима који су по северу Европе, јер они су и живи а богами и врло здрави ! Поздрав с Балкана блесавим Нордијцима (северњацима) ал их алијанчероси зајебавају!

  3. Наставак – ако сте добро погледали буле су обучене у свилу и кадифу а и ГУЧИ ташне не хвале а и сваки сандук је обучен у зелени паризер само да би било као једно унитарно и јединствено , питам се јел сваки десети попуњен са лешином а девет празно да би слика била љепша за бели свет кад то види и оргиналнија , убедљивија!!! Опла зеленбаћи посташе црводаћи !!!

  4. Време је да Република Српска отвори по Европи конзиларна представништва достојна људи и поштења , квалитете и правог сервиса јер ова конзуларна представништва БиХ су све друго само не то што би требала да су !!! Рво кад уђете не одздравља се него те попријеко погледаји као да си дошао да им шта отмеш а не да добијеш докуменат пасош или већ шта и да оставиш валуту на каси те куће . Прво се издеру као ненормални па те наруже гдје ти је то и то па ово ти невриједи јер датум је застарио на родном листу и већ не вриједи као да се рађам сваких шест мјесеци изнова па мора да буде нов , бирократији нигдје краја па онда те врате да све то прибавиш као да ништа у животу ти немаш паметније него ” дођи опет” и тако изгубиш дан а и дневницу јер морао си да узмеш дан неплаћен да би шта обавио а на крају ништа ниси обавио а ако си покушао да то све сазнаш шта је потребно за то и то .… прије него се упутиш на тај пут од неколико стотина км. нико да телефон барем дигне па га барем спусти било би нешто ама ни то се не деси . Тако дође дан да још једном дођеш па још један дан изгубиш чекајући или није тај ту он је на пути ли неком другом незгодом није доступан а ако су и ту онда је већ нешто друго припремљено као напримјер ” систем не ради компјутер ерор већ недељу дана а то ти прије дана није ни речено , е па наздравље бетери и да кажеш ” је……………овакву дражаву ! Е па било би вријеме да Република Српска брзо размисли па да она своје пословнице отвори . Нек су то мали бирови са свим потребним услугама за нас из дијаспоре , нек су мале и ренатабилне а неморају то да буду старе виле велике и скупе и на нај-видиковцима него те које већ рекох!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *