Почетна / Друштво / Реаговање на нови Законик о кривичном поступку

Реаговање на нови Законик о кривичном поступку

Пишу др Милан Шкулић и др Горан Илић

Поводом текста Угљеше Мрдића о новом Законику о кривичном поступку, објављеном у прошлом броју „Печата“

Поштовани господине Вучелићу,
Веома нам је драго што се „Печат“ текстом вашег новинара Угљеше Мрдића, под насловом „Борбом против правде без истине у кривичном поступку“ (број 223, од 29. јуна, стр. 7), укључио у „рат“ против новог Законика о кривичном поступку Србије. За тај законски текст је карактеристично, да не само што је заснован на потпуно наопакој концепцији, конструишући суђење на чисто страначким основама и уз максималну пасивизацију суда, којег више не обавезује начело истине, већ он садржи и читав низ бројних и врло грубих правно-техничких грешака. Тај својеврсни „рат“ смо ми својим јавно изговореним речима и својим „пером“ већ одавно започели, од појаве првих радних верзија нацрта из којих је потом произашао такав текст новог Законика о кривичном поступку. Своју борбу смо наставили и када је тај нацрт усвојен. О нашем ангажовању сведоче текстови које смо писали, не у последњих неколико месеци, већ последњих неколико година, као и бројне изјаве за штампу и дати интервјуи. Свако се у то може веома лако уверити ако посети сајт Удружења јавних тужилаца Србије (http://www.uts.org.rs/) или баци поглед у архиву наше дневне штампе.
Већ наслови низа текстова које је професор Шкулић објавио у „Политици“ (рубрика „Погледи“ – http://www.politika.rs/pogledi/Milan-SHkulic/index.1.sr.html), сами по себи, све говоре. Ту на пример, спадају следећи текстови: „Закон у гарантном року“, „Злочин, казна и судијске уши“, „Тужилац сам, тим се дичим“, „Страх од пороте“, „Споразум о признању кривице“ итд. Професор Шкулић је против новог Законика говорио на скуповима адвокатских комора Београда и Србије, објавио више стручних и научних радова, те у своју рубрику на сајту Правног факултета у Београду уврстио и неколико радова којима се критикује тај веома лош Законик. Наслов дела текста који је у заједничкој књизи написао др Горан Илић је и више него илустративан – „Тужилаштво совјетско, поступак амерички“. Др Горан Илић је у неколико својих интервјуа и јавних дуела, жестоко критиковао нови концепт кривичног поступка, што је на пример, посебно упадљиво у рубрици „Политике“ – „Србија разговара“, када се аргументовано супротставио неким ставовима једног заменика тужиоца за ратне злочине.
Наше је ангажовање кулминирало књигом коју смо недавно објавили – „Нови законик о кривичном поступку Србије – реформа у стилу један корак напред, два корака назад“, о којој је у прошлом броју писао и „Печат“. Тираж од 500 примерака је практично плануо, а цео текст књиге у ПДФ-у је без икаквих ограничења, тј. бесплатно доступан на сајту Удружења јавних тужилаца Србије (http://www.uts.org.rs/). Сада припремамо и нову допуњену верзију те књиге, а ускоро ћемо покренути поступак за оцену уставности неких кључних одредби новог Законика о кривичном поступку. Чини нам се да у  земљи у којој је већ деценијама скоро заборављен демократски облик интелектуалне полемике типа – „књигом на књигу“ и у којој се политички и други неистомишљеници често доживљавају као „крвни непријатељи“, није мала ствар, када се реагује у стилу –  „књигом на закон“. Када у злосрећно време реизбора судија и јавних тужилаца, то заједно учине један носилац јавно-тужилачке функције, и један професор позитивне гране права, такав гест ипак не заслужује речцу „тек“, која имплицира на „закаснелу реакцију“ или некакву „накнадну памет“. Сасвим је обрнуто.
Коначно, књига се не пише за неколико дана или неколико месеци, и када се то зна, уз обраћање пажње на наша бројна и жестока јавна реаговања на аномалије у реформи правосуђа и оштре јавне критике новог Законика о кривичном поступку, односно нацрта из којег је он произишао (а оне почињу већ са првом верзијом нацрта), онда ми свакако не спадамо у оне који поступају по логици – „Лако је мртвом вуку реп мерити.“ Зато изражавамо своје жаљење што из текста уваженог Угљеше Мрдића, недовољно упућени читалац вашег недељника, супротно ономе што је ваш леп мото – „Ко чита ‘Печат’ зна“, може извући сасвим погрешан закључак, да и ми спадамо у „добар део стручне јавности“ који је „ћутао годинама“.
Нити смо се ми огласили „тек прошле недеље“, нити смо уопште, било кад ћутали, ни о неким веома лошим ефектима реформе правосуђа, нити о новом Законику о кривичном поступку. Напротив, оглашавали смо се јавно много пута и објективно учинили много више него што би се то реално могло очекивати, у складу са познатом мишљу нашег великог песника – „мало руках, малена и снага“.

У Београду, 2. јула 2012. године

С поштовањем,
др Милан Шкулић,
редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду и председник Удружења правника Србије
др Горан Илић,
заменик Републичког јавног тужиоца и председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије

2 коментара

  1. Pošto i sama sada već spadam u svet pravnika (doduše, bez doktorskog zvanja), malo bolje poznajem situaciju, zakone, autore raznih članaka, kao i razloge zašto neko ovako dosledno koristi svaku priliku da ocrni i omalovaži neki zakon kao dr. Škulić. Njegovo prilično skromno poznavanje suštine pravne nauke godinama je predmet sprdanja studenata, a kamoli malo upućenijih ljudi. Kao autor jednog od najviše kritikovanih zakona (Zakonik iz 2006. godine), dr. Škulić očigledno svoj neuspeh i sramotu pokušava da umanji na ovaj način. Već postaje dosadno čitati njegove tekstove, jer su od početka do kraja isti, i ta potreba da omalovažava druge zakone govori sama za sebe.




    0



    0
  2. Bravo Branka! Najzad da se oglasi neko ko poznaje pravo stanje stvari. Opšte je poznato da je ZKP čiji je autor bio prof. Škulić bio skandalozno loš i zbog toga je, bez dana primene, stavljen van snage.
    Skribomanski pokušaji prof. Škulića da konstantnim prepisivanjem jednog te istog teksta u nizu novina, časopisa i zbornika, uvredi, oblati i omalovaži autore novog ZKP-a, plod su najnižih pobuda vezanih za ličnu i profesionalnu netrpeljivost koju pomenuti gaji prema kolegi sa predmeta koji je ujedno i sudija Ustavnog suda Srbije.
    Teže je preboleti tuđi uspeh od svog neuspeha.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *