Под 40 степени (у хладу)

Пише Васа Павковић

Некада су књижевни фестивали  имали питома, помало кабаста  имена. Непривлачна, вероватно и досадна онима које књижевност не занима или који о књижевности врло мало знају.  Данас неки од тих праве фестивале. Требало би очекивати да се ускоро појаве и фестивали попут Хијене, Твора или Звечарке. Што да не? – зашто би неке животиње биле  мање  равноправне од других?  

1.

Глобално загревање

Ових дана када државни метеоролози тврде да је 37-38 степени на сунцу, а на аутотермометру стоји 40, помишљам како теоретичари (и практичари) тзв. глобалног загревања можда и говоре истину. Током других годишњих доба, поготово у позну јесен, током целе зиме и у рано пролеће, не верујем им ни реч – али сада се учини  као да њихове приче нису само последица дебелих партиципација диљем разноразних богатих фондова…

2.

Кошарка и избори

У време највећих преговора и пауза у преговорима између српских политичких странака око формирања нове владе, стигла је невероватна вест да се донедавни председник и несуђени премијер повредио на кошарци. И то упркос кукњави целокупне штампе због спорости преговора и не тако давне повреде ноге (опет због кошарке) шефа ДС-а. Видите ли некакву везу између пораза демократа, две повреде шефа ДС-а, отезања преговора и коначног  настанка нове коалиције која ће, очигледно, водити Србију у скорој будућности? Ако не видите, очито сте имали лоше спинере у изборном штабу!

3.

Порукај се

[restrictedarea]

Управо тако гласи најновија рекламна порука једне од свеприсутних компанија које се баве мобилним телефонима. Питате се шта овај глагол значи?
Ако узмете било који речник српског језика (али и хрватског), односно бошњачког и црногорског – ако су на брзину таква два речника већ сачињена, нећете пронаћи ову реч. Она би, по као бајаги духовитим творцима рекламе, требало да значи: размењујте поруке!
Ово драстично скрнављење нашег језика, вештачко и недуховито, доказ је колико творци новоговора у ствари презиру класични људски језик као систем комуницирања. Они верују да је тај језик конзервативан и да би га требало мењати било како и било кад, е да би се потрошачи подстакли на што више брбљања… Отуд силне скраћенице, отуд емотикони… И уверење  да је свако маркетиншко бенављење добро, пожељно и корисно (за њих).

4. 

Подилажење очекивањима

У суботњем „Данасу“, на крају разговора о Крлежи, Борка Павићевић каже: „Крлеже нема ни у уџбеницима у Србији, али нема ни других великих писаца. Нема Десанке Максимовић. Нема Јове Јовановића Змаја, нема ни Андрића. Док смо делили те писце, па нисмо знали да ли је Андрић Хрват или Србин, превладала је логика – најбоље је да то прескочимо. Док смо измишљали ове наше језике, изгнали смо писце.“
Једноставним погледом у читанке, односно списак лектире наших ђака, видећемо да су и Змај, и Десанка, и Андрић у лектири српских ученика. А ту су и Ћопић, и Меша Селимовић, и Душко Радовић, као и многи други великани.
Како тумачити ову тврдњу лишену било какве истинитости, бар што се Србије и српских школа тиче? Да ли је реч о некој врсти „солидарног“ подилажења колегама из других бивших република и задовољавању њихових стереотипних очекивања или гђа Павићевић  говори о лектирама и читанкама управо тих ђака, из Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе? Али их као бајаги брани нечим што је лична заблуда?

5.

Крокодили долазе

Некада су књижевни фестивали  имали питома, помало кабаста  имена. Непривлачна, вероватно и досадна онима које књижевност не занима или који о књижевности врло мало знају.  Данас неки од тих праве фестивале. Један је уз лепу медијску пажњу одржан трећи пут под „феноменалним“ именом Крокодил. Ако је он успешан, како тврде његови организатори, требало би очекивати да се ускоро појаве и фестивали попут Хијене, Твора или Звечарке. Што да не? – зашто би неке животиње биле  мање  равноправне од других?

6.

Осветници у Србији

– Ја сам председавао на претходном састанку! На кога је сада ред?
– Лично сматрам да је глупо немати сталног вођу!
– Можда је глупо, али је демократски!
Ово није цитат из записника српске Скупштине, већ из осме епизоде стрипа Осветници, чијих се 24 есенцијалних епизода  појавило пре неког времена у Београду. Реч је о славном Марвеловом серијалу, старом скоро пола века, који је покренула „Чаробна књига“. Тако је издавач, познат  по интересантним белетристичким издањима, ушао на велика врата у свет девете уметности. Мада су „Осветници“ одавно одсутни с нашег тржишта, и мада никад нису постигли славу „Конана“, „Сребрног летача“ или „Спајдермена“, сјајно је што ће  сада бити доступни и читаоцима из југорегиона, као лепа допуна разгранате Бонелијеве ергеле.

7.

Италија: Шпанија

Холанђани су највише разочарали, Руси за нијансу мање, Хрвати нису имали среће, и све тако укруг – али, на неки начин: ипак је све на свом месту. Шпанија је и даље за нијансу макар  боља од Португалије, а они који су били сигурни да ће немачки Панцери одувати Италијане, заборавили су да ови најбоље играју полуфинала и финала (ако се пробију до њих, уз помоћ нерешених резултата и продужетака). И тако сам неколико  сати пре полуфинала  на ФБ-у објавио да Италија побеђује – што се убрзо обистинило.
У финалу су Шпанци доказали да и даље немају премца на планети фудбала (Земљи).

8.

Генадиј Ајги, маг

У Вршцу, у издању КОВ-а појавила се збирка песама Генадија Ајгија Наклон – певању. Ајги је љубитељима поезије у Србији познат више од четврт века захваљујући преводима Николе Вујчића, једног од наших најбољих савремених песника. Вујчић је превео и ову малу, али изванредну књигу, у којој је Ајги, припадник малог чувашког народа из Сибира, у три циклуса начинио  100  кратких варијација на теме чувашких, татарских, маријских и удмурдских народних песама. Сасвим необична и инспиративна књига чисте поезије. Ево једне од магичних минијатура:
„Уместо српа мени намењеног
искујте  кваку за врата –
радујте се, отварајући их,
затварајући, замислите се.“

9.

Да је неко…?

Да је неко, било ко рекао да ће ово лето бити врело – свако би му веровао.
А да је неко пре месец дана тврдио како ће демократе постати „конструктивна опозиција“ – нико му не би поверовао, ни дао нацртану овцу на чување. Чак ни резолутно оштра Александра Јерков, која је 29. јуна изјавила да Чанкова Лига ни под каквим условима неће са СПС-ом у новосадску власт, а 30. јуна прихватила баш то решење, постајући председница новосадске Скупштине! Вазда принципијелна!
А да ће бити врело – верујте, биће!

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. … a ja mislim, da je sve to o ‘tropskim vrucinama’ – samo – propaganda ( da nam ne bi bilo toliko dosadno) ?! Ovde “tropskih + 37 C’ -a u Teheranu “prijatnih” + 48 C !? Ranije, dok nije bilo TV i termometara, znalo se – il’ je toplo , pa ‘zdravo’ toplo – itd. /! A sta je ono, ranije odgovorio portugalski diktator, na depesu njegovih trupa iz Afrike ( ” Ovde je nepodnosljivo, temperatura u hladu + 40 C ” – “Teraj vojsku iz ‘lada !” – kratko im je ‘porucio’ !?)…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *