Плес прљавих милијарди

Пише Дејан Лукић

Суђење руским милијардерима у Лондону могло би да осветли призоре из тамне постсовјетске драме богате физичким ликвидацијама, рекетирањима и спрегом високе политике и крупног криминалног бизниса

Да није Олимпијских игара, ово лето на британском Острву припало би играма милијарди прљавих долара, евра и фунти, из тамне постсовјетске драме са  призорима физичких ликвидација, рекетирања и спреге високе политике и крупног криминалног бизниса. А све то на отвореној судској арени и у обрачуну  милијардера из бившег Совјетског Савеза, тешких укупно више од двадесет милијарди долара.
У најновијој  епизоди дугог „алуминијског рата“, милијардер Михаил Черни, гони некадашњег компањона, милијардера, Олега Дерипаску, пред Високим судом у Лондону. За почетак, сума у игри је 2,5 милијарди долара – невелика за  тако крупне зверке, силно обогаћене у  вртлогу хаотичног распада  Совјетског Савеза.

„ЦАР АЛУМИНИЈУМА“
На „суђењу столећа“, пред судијама је сага из подземног рата за контролу  лукративне алуминијумске индустрије. Оптужени, Олег Дерипаска, „металски цар“, није репа без корена, ни у Русији, нити у Лондону. Непосредно пред избијање светске финансијске кризе, био је уважени гост чајних салона светске политичке елите, мегабанкара и  крупног бизниса. За  исход процеса који је прошле седмице кренуо пред судом у Лондону, нису без значаја његова ћаскања на приватној јахти усидреној крај Крфа. Ту су „под крупним звездама медитеранских вечери“, рујно вино испијали примерци какав је садашњи шеф британске државне касе (Трезора) Џорџ Осборн, својевремени комесар Европске уније за трговину, лорд Менделсон или, на пример, настављач банкарске династије Ротшилда – Нат Ротшилд.
Дерипаска је, дакле, „чврсто увезан“ („Мејл“) са британском политичком и финансијском елитом, али и са „бруталном мафијом“ у данашњој Русији. На овом плану везе са подземљем, Олег Дерипаска је имао већ „премијеру“ (2009) пред немачким судом у Штутгарту. Лондонски „Тајмс“ дошао је прошле седмице до још непознатих материјала са тог процеса. Из папира се чита како је судија у предмету прихватио као веродостојне тврдње сведока оптужбе, извесног Далола Хајдарова, крупног бизнисмена из Узбекистана, који је био изричит да је  Дерипаска „органски увезан“ са  злогласном  руском мафијашком групом „Исмаиловскаја“ – једном од  најјачих организованих криминалних гангова насталим непосредно после слома Совјетског Савеза. „Са сигурношћу се може рећи да је Дерипаска, у најмању руку, знао за ликвидације и методе оперисања руске мафије“, потврдио је Хајдаров на суду у Штутгарту.
Лондонске судије имају  сада пред собом налазе из Штутгарта, управо у моменту када Дерипаска припрема одбрану против тужбе украјинског олигарха Михаила Чернија. Овај га, пак, гони (за почетак) за релативно малу суму од близу  милијарду долара (730 милиона фунти). Некадашњи партнер, Дерипаска, га је, тврди Черни судијама, „заврнуо“ за ту „сумицу“ која представља део од 13 одсто његовог учешћа  у заједничкој, највећој светској алуминијској компанији „Русал“.
Судар Черни-Дерипаска је утолико интригантан и симболичан, што је само епизода  из „беспоштедних обрачуна источних Европљана“ („Тајмс“), у којој све врви од изнудица милиона, потплаћивања, покушаја физичких ликвидација противника и, на крају, вртоглавог богаћења дојучерашњих сиромаха.
Суђење ће, опште је очекивање, на крају бацити трачак светла на целу причу о томе  како су  Дерипаска и њему слични  изашли из „крвавих алуминијских обрачуна“ као  најбогатији људи на свету.
Са своје 44 године „цар алуминијума“ је, по оцени лондонског „Мејла“, најбоље котирани совјетски олигарх у центрима политичког одлучивања – у Москви код Кремља, у Британији на политичком врху.
Дерипаска је базиран у Москви, али поседује 20 луксузних кућа и палата широм света, укључујући и ону од 80 милиона фунти у ексклузивном кварту Белгрејв, у „сувом центру“ Лондона. Светска економска криза мало је опрљила његове милијарде – не зна се за колико, али му се рејтинг и даље држи.

„АЛУМИНИЈУМСКИ ОБРАЧУН“

[restrictedarea]

Процес у Лондону почео је тврдњом Дерипаске да Черни, заправо, није никада ни био његов пословни партнер у „Русалу“. Ако му није био пословни партнер, како то да је пред судом управо потврдио навод оптужбе да је Черном исплатио 250 милиона долара – прву траншу за тих наводних 13 одсто Чернијевих деоница у „Русолу“? И зашто је на суду и сам потврдио чак детаљ  да је договор о исплати суме  пао на њиховом тајном састанку  у  четири ока, у лондонском хотелу „Лејнсборо“?
Зато што је то била „кришка“, објашњава Дерипаска. А „кришка“ је, како је  објаснио, „исплата рекета (под суровом претњом) организованој криминалној групи коју је предводио Черни“. Уз ово, Дерипаска поверава суду и да је Чернију почео да исплаћује рекет у мањим траншама, одмах пошто је његов пословни партнер и пријатељ, извесни Валериј Токарев, једва преживео (тешко рањен) атентат.
Тужитељ, Черни, одговара да са атентатом на Токарева нема никакве везе, а оптужбу против Дерипаске темељи на два документа, „црно на бело“. Један је тај договор потписан од стране обојице у хотелу „Лејнсборо“, у којем стоји јасно написано да Чернију припада, не тринаест него 20 одсто капитала у „Русалу“ и да ће Дерипаска тај део његових деоница водити у „Русалу“ на име Черног. Други документ – анекс првом – садржи чак и детаље о томе како ће деонице бити наплаћиване (продаване).
То каже Черни. А, Дерипаска на то саопштава судијама да је први папир – уговор, ништа друго него договорена димна завеса како би се сакрила „кришка“. Уз ово, тврди да се као претећа сила иза „кришке“ налазила „Исмаиловскаја“ коју је у то време  водио „страшни“ Антон Малевски. „Исмаиловскаја“ је у досијеима британских обавештајних служби записана као „најјачи московски криминални ганг“ и дуго је била предмет истинске фасцинације америчког ФБИ и британске контраобавештајне службе МИ6. Сам Малевски који је, узгред, помињан и на процесу у Штутгарту, својевремено је био истакнути члан руских специјалних јединица.
Примарна делатност „Исмаиловскаје“ биле су изнудице новца, оружана заштита „клијената“ и утеривање дугова, а у нешто каснијој фази – растурање дроге, проституција и продаја оружја.
Суд у Штутгарту прихватио је као веродостојну тврдњу једног сведока да је „Исмаиловскаја“ била „оружано крило“, управо, Михаила Чернија у време „алуминијских обрачуна“. Сам Малевски је виђан у канцеларијама обојице олигарха – Дерипаске и Чернија. Пример изнесен на суђењу у Штутгарту: када је 1995. године директор једне електричне централе на Уралу дошао у сукоб са деоничарима, затражио је од Черног да му помогне. Већ сутрадан, Малевски је послао на Урал својих педесет до зуба наоружаних људи и ред је брзо успостављен.
„Исмаиловскаја“ или не, око Чернога се већ годинама плету приче о дружењу његових милијарди са криминалом. У Лондону имају евиденцију да је био под истрагом у неколико земаља, укључујући Израел, Русију, Бугарску и Швајцарску, али, интересантно, нигде није још судски гоњен – „money talk“ – говор новца.
Током 2005. године шпанске власти покренуле су против њега истрагу због сумњи да  „Исмаиловскаја“, путем куповине некретнина на Иберијском полуострву, пере прљави новац. Истрага у Мадриду темељила се на подацима наведеним у депешама Викиликса. И Черни је овог момента „импутадо“ – осумњичен, за њим је од 2009. године на снази Интерполова потерница.
Шпанци су на исту тему испитивали и активности Дерипаске и цео његов досије послали у Москву, где  и данас „мирује“.
У мају 2009. шпанска полиција је упутила у Лондон налог за хапшење Черног, после сазнања да ће тамо допутовати из Израела где тренутно живи. Черни је чест гост Лондона, у којем има серију кућа, укључујући и једну у елитном кварту Челси, вредну осам милиона фунти. Пре потернице, слободно је путовао у и из Лондона, већином приватним авионом пријатеља по милијардама Бориса Березовског. Са њим дели, уједно, и непријатељство према Владимиру Путину и режиму у Кремљу.
Березовски, пак, од како је са својим прљавим милијардама побегао из Москве, живи неометан у Лондону, харангира против Путина (на  задовољство британског врха) и сада је сведок оптужбе  у процесу Черног против Дерипаске.

КОНТАМИНИРАНЕ МИЛИЈАРДЕ
Целу ову слику наставка беспоштедног алуминијског рата, али овај пут на тлу Британије, комплетира, тако, улазак у игру новог тандема милијардера, Романа Абрамовича, власника  фудбалског прволигаша „Челси“ и Чернијевог пријатеља, поменутог Бориса Березовског. Абрамович ће се појавити на суду као сведок у корист Дерипаске.
Березовски и Абрамович који, узгред, ужива прећутну наклоност Кремља, већ су и сами у судској парници, само што је сума у овом случају далеко већа. Березовски гони Абрамовича за шест милијарди долара; пресуда пред судом у Лондону очекује се  тек крајем године.
Двобој Черни-Дерипаска ће испунити, нема сумње, лондонску „блесаву сезону“, како се на Острву назива медијска суша уобичајена за летње месеце. Очекују се нове сензације.
На јавној сцени  тренутно су у сукобу два милијардера у дуелу вредном два и по прљавих милијарди, али уз асистенцију друга два мултимилијардера – Березовског и Абрамовича, чији ће судски епилог бити још занимљивији, будући да је у игри шест милијарди и да Абрамович ужива подршку Москве, а Березовски Лондона.
Черни (60) је тежак најмање две милијарде долара. Живи (избегао) у суперлуксузном делу Тел Авива. Породица му је у палати, која се налази у лондонском Челсију. Док води рат са Дерипаском, омиљена забава му је приватна играчка у виду фудбалског клуба „Левски“ у Софији – играчка за разбибригу каква је за Абрамовича фудбалски клуб „Челси“ у Лондону.
Дерипаска је, пак, тежак, брат брату, девет милијарди долара и живи у Москви са богатством развученим у 20 земаља света. Његова играчка је 72 метра дуга јахта „Квин К“, она иста јахта на чијој је палуби, уз виски, игру, даме и музику, шармирао  Менделсона, Осборна и Ротшилда…
На суду у Лондону, Дерипаска је, као прећутни миљеник Кремља, у нешто  нелагоднијој позицији од Черног, али проблем тужитеља је тај што не може да се физички појави пред судом, а да не буде ухапшен већ на аеродрому због шпанске потернице. Ухапсили би га пре него што истера од Дерипаске макар неколико стотина милиончића које није успео да истера помоћу „утеривача“ рекета из  „Исмаиловскаје“.
Черни ће се на суду појављивати путем видео линка из Израела; и поред тога што као антипутиновац ужива симпатије у Лондону, британска полиција је, ипак, приморана да га изручи Шпанији.
Како ће се на крају играти овај плес контаминираних милијарди и ко ће кога  „ојадити“, и за колико милијарди, готово да је споредан „шоу“. Права посластица би требало да буду нова открића о дубинама и ширинама везе између прљавих милијарди из постсовјетског хаоса и политичких елита, колико у Москви, толико у Лондону и другде. Афера би могла да баци трачак новог светла у тајне и обрачуне у две деценије дугом „алуминијском рату“, у који се, по метафори једног сведока на  суђењу у Штутгарту, „никада није улазило без панцирног прслука“.

[/restrictedarea]