Одговор Никитовића Зечевићу

Пише Александар Никитовић

Овим прилогом завршавамо полемику поводом рехабилитације Драгослава Михаиловића

Председник СУБНОР-а М. Зечевић је у наставку полемике у први план истакао агресију НАТО-а на Србију 1999. године. Користећи бујицу оштрих речи, он је повезао захтев за рехабилитацију генерала Михаиловића са оправдавањем агресије из 1999. године. Самим тим, по овој погрешној логици, требало би извући закључак како је и текст о генералу Михаиловићу заправо подстакнут потребом да се оправда агресија НАТО-а на Србију.
Једини смисао ове чисте бесмислице могао би бити да се вода толико замути да више нико не зна око чега се полемика уопште води. Управо да се не би дозволило да се ствар тако обесмисли, изнећу неколико чињеница које ће показати колико је површно, конфузно и злонамерно Зечевићево повезивање текста о генералу Михаиловићу са наводним оправдањем агресије на Србију.

КО ЈЕ ЗА НАТО АГРЕСИЈУ?
Прво, и пре свега, када је НАТО напао Србију као и многи други грађани добио сам позив за мобилизацију у Војску СРЈ, на који сам се одазвао и цели рат провео под оружјем. Уверен сам да су у основи на исти начин поступили сви Срби. Поред овог личног примера који не захтева никакво додатно објашњење, навео бих један много важнији и начелнији став који има политички значај. Постоји много истакнутих српских јавних личности, који не спадају у Зечевићеве идеолошке истомишљенике, али који су НАТО агресију осудили оштрије и темељније од самог Зечевића. Рецимо председник ДСС-а Војислав Коштуница је 24. марта 1999. године, дакле на сам дан почетка рата против Србије саопштио следеће: „Између наставка преговора и агресије на суверену државу СРЈ, НАТО савез, као проширена солдатеска Клинтоновог режима, изабрао је друго. Преговарати се могло, наравно на другачијим претпоставкама него што су преговори у Паризу вођени, али Вашингтон је одабрао пут рата, а не мира… Није овде међутим реч ни о каквој бризи за мир, нити забринутости над патњама Албанаца, већ о покушају успостављања америчке хегемоније у међународној заједници. Упркос противљењима у свету, упркос упозорењима разумних Американаца да Америка не би требало да преузме улогу ‘силеџије слободног света’, човек који се на срамоту твораца Декларације независности данас налази у Белој кући одлучио је да преуређује светски поредак.“
Претпостављам да су наведене чињенице довољне М. Зечевићу да разуме праву и једину природу односа који имам према агресији из 1999. године, и да је свака даља реч о томе излишна. С друге стране, потребно је приметити да управо странке које предњаче у заговарању приступања Србије НАТО-у, а то су ЛДП и Г17, деле Зечевићеву острашћену преданост Брозовом делу. А сада да се вратимо теми и српском генералу Михаиловићу.

ЗАШТО ЈЕ ЗЕЧЕВИЋ ЗАБОРАВИО КРЦУНОВЕ РЕЧИ ДА ДРАЖА НИЈЕ КВИСЛИНГ?
Примећујем да М. Зечевић у свом реаговању није нашао за сходно да се осврне и да свој коментар на навођење речи Слободана Пенезића Крцуна да Дража Михаиловић „није био квислинг, него вођа контрареволуције“ који је Немце мрзео као и Пенезић. Ово признање дао је човек који је познат по томе што је говорио да његове руке нису крваве до лаката, него су крваве до рамена. Наравно, није он говорио о крви немачких војника, већ о просутој српској, братској  крви. И човеку коме је таква мука на души, није до лагања да је убијао своју браћу зато што су квислинзи, већ је рекао истину да их је убијао јер се борио за комунистичку револуцију.
Нажалост, нико од водећих српских комуниста који су водили рат против српског народа у име револуционарних идеала није се искрено и јавно покајао због убијања Срба. Ђилас је, рецимо, отишао на робију због обрачуна унутар комунистичке партије, али никада ниједну реч покајања није рекао због грађанског и братоубилачког рата који је водио. И како време пролази све је мање и мање наде да ће такво покајање, које би било најбољи темељ националног помирења, доћи од стране значајних српских комуниста. Велики руски писац Достојевски, који је у „Злим дусима“ описао карактере будућих комуниста, није са великим оптимизмом гледао на могућност да ће се комунисти покајати због проливене крви. Он је очигледно добро знао дубину људског срца и сву тежину подвига покајања за оне који су смишљено и намерно убијали зарад идеје комунизма. Није мала ствар то што је комунизам пропао и нестао, а проливена крв остала да вапи.
Наравно, јасно је само по себи да се лични подвиг покајања о којем је било речи не односи на председника СУБНОР-а, јер је он у време избијања рата имао десет година, па није примерено говорити о покајању. Ипак, пожељно би било да на некој другачијој основи М. Зечевић ревидира свој однос према генералу Михаиловићу и српском питању. То је можда могуће ако не на основу унутрашњег порива, а оно на основу неког јаког спољњег ауторитета или важних сазнања које би М. Зечевићу откриле праву природу комунистичке револуције. Упућујем на речи Владимира Путина који је недавно у Савету Федерације рекао да су комунисти издали Русију. Ако ове речи нису познате М. Зечевићу, он је сигурно чуо да је Танасије Младеновић говорио да су српски комунисти издали српски народ.

ЖРТВА ВОЂЕ РАВНОГОРСКОГ ПОКРЕТА НИЈЕ УЗАЛУДНА
И на крају ове полемике изнео бих следеће мишљење о генералу Михаиловићу. И поред тога што српски народ не зна где је његов гроб, Дража Михаиловић може мирно да почива јер га његов народ није заборавио и носи га дубоко у срцу. Жртва вође Равногорског покрета није узалудна, није обесмишљена и није покривена лажима које шездесет година падају на његово име. Напротив, време које је пред нама све више ће откривати прави смисао велике идеје генерала Михаиловића, да се увек на првом месту мора имати интерес свог народа, а не интернационалне идеологије великих светских сила. Не може се служити два господара, и Србија и велике силе. Лакше је савити се под скуте великих сила, али дужност и част су налагали генералу Михаиловићу да буде до краја уз свој народ. Пре пола века Михаиловић је због тога издан, презрен и погубљен. А данас су и по речима М. Зечевића српска „деца“ за генерала Михаиловића.
Шта би, дакле, могао бити закључак ове полемике. Закључак би могао бити да је Јосип Броз уз помоћ великих сила, и уз саучесништво српских комуниста, наметнуо идеологију да комунизам нема алтернативу. У тој лудачкој кошуљи више од пола века живели су Србија и српски народ. И 2008. године је уз директно мешање великих сила Србији наметнут режим „да ЕУ нема алтернативу“. А Дража? Дража се борио за слободну Србију и за слободу српског народа. Све што је имао и све што је могао дати, он је за Србију дао. Зато је име генерала Михаиловића записано тамо где је једино битно, а то је књига вечнога живота.

19 коментара

  1. Сада је сасвим очигледно да је аутор ових редова потпуно заслепљен антикомунистичком идеологијом. Због те заслепљености он није у стању да види ништа што је изван те идеологије, па чак ни то да је њен роб. Последица те заслепљености је права збрка у његовој мисли. По њему испада да је комуниста антисрбин, а антикомуниста српски родољуб. У проблемима је када треба да се одреди према данашњим антисрбима, који су у исто време и антикомунисти. Шта то он не може или неће да схвати?
    Комунизам и антикомунизам су две међусобно супротстављене идеологије; идеологија рада и идеологија профита. Опредељивање људи између њих ће трајати док траје систем заснован на профитним односима. Природно је да људи који живе од свог рада прихватају идеологију рада, али за то опредељивање је мого важније која идеологија је успешнија у придобијању следбеника. А успешнија је она која има веће могућности да утиче на људе. Чини се да је сада антикомунизам на врхунцу својих моћи у испирању људских мозгова, па је идеологију профита прихватио и велики број људи који живе од свога рада.
    Родољубље је осећање припадности роду, нацији, народу и осећање дужности да се служи роду, нацији, народу. Родољубље је и спремност да се лични интереси не супротстављају интересима рода, нације, народа. Племенитост и човекољубље су само облици испољавања родољубља. Није природно да човек своју племенитост испољава супротстављањем свом роду, нацији, народу. Служење интересима туђег рода а против интереса свога је издајство. Родољубље и издајство су, према томе супротности. За родољуба је издајство највећи грех, а издајник не може бити родољуб.
    Идеолошка заслепљеност онемогућава аутора да схвати шта се то, заправо дешавало у току Другог светског рата. Данас, антикомунистичка идеологија изједначава фашизам и комунизам. Тако није било у току тог рата. Главна опасност за човечанство био је фашизам, па су се комунисти и антикомунисти привремено ујединили у антифашистички блок. Где смо били ми Срби у тој борби?
    Били смо издељени и међусобно супротстављени. Једни су били за борбу против окупатора и све време се сукобљавали са њим. Други су такође били за ту борбу, али су већ крајем 1941. године одустали од ње да би се ангажовали у борби против првих. Трећи су отворено сарађивали са окупатором у борби против оних првих. Ко су били родољуби, а ко издајници?
    Слобода је за човека и за народ највиша вредност. Борба за ослобођење се увек сматрала родољубивим чином, а сарадња са окупатором издајством. Данас, као да више није тако. Антикомунисти би да нас убеде да је ослободилачка борба била погрешна. Непотребно смо гинули. Као, мање жртава би било да није било те борбе за ослобођење. Али. Срби су стварно више изгинули као беспомоћни цивили него у борбама са окупатором и у међусобним сукобима. Многи су успели да се спасу тек када су се латили оружја.
    Други светски рат јесте био сукоб великих сила за прерасподелу тржишта. Да ли је у њему требало да учествујемо? Није, али ко нас је то питао? Увучени смо у сукоб, па смо морали да се определимо између фашизма и антифашизма. И у једном и у другом случају то се може оценити као служење великим силама. Ипак, није тако, јер слобода нашег народа је и наш интерес. Победа антифашистичких снага је био и наш интерес.
    Своју острашћеност антикомунизмом аутор најдиректније показује у следећој реченици: “Нажалост, нико од водећих српских комуниста који су водили рат против српског народа у име револуционарних идеала није се искрено и јавно покајао због убијања Срба.” Због те острашћености он вероватно и не схвата шта је тиме рекао и дa ли то има везе са стварношћу.
    Прво, комунисти су у партизанима представљали убедљиву мањину. Већину су чинили родољуби који су били спремни да се и лично жртвују у борби са окупатором. Многи од њих су у борбу ушли да би спасили голи живот. Велики број четника вођених родољубљем прилазио је ослободилачком покрету током целог рата, а посебно у лето 1944. године када је Петар Други Карађорђевић наредио Д. Михајловићу да се стави под Брозову команду. То наређење, као што је познато он није хтео да изврши.
    Друго, тврдња да су партизани водили рат против српског народа је бесрамна лаж коју може да изрекне само острашћени антикомуниста. Дакле, нису Немци били непријатељи српског народа већ партизани, а Немци су ангажовали значајне снаге, које су им биле потребне на другој страни, да би заштитили српски народ од партизана. Заиста нечувено.
    Треће, Срби су се у току Другог светског рата изделили и међусобно заратили. У тим српским сукобима жртве су били Срби. Јер, гинули су Срби који су као полиција или жандармерија служили непријатељу. Срби су били и љотићевци који су служили окупатору из убеђења да је фашизам прави поредак за Србију. Недићевци су такође гинули као Срби у служби окупатора. Партизани и четници су се међусобно убијали из идеолошких разлога. Сви су они и гинули као Срби и убијали Србе. Зашто би само партизани требало да се покају искрено и јавно? Ваљда зато што су убијали оне који су служили непријатељу српског народа. Посебно данас када је служење непријатељима српског народа понову у моди.
    Четврто, од краја 1941. године четници су успешно избегавали сукобе са Немцима. Сукобе са партизанима, као што је познато, нису избегавали. У партизанским редовима Срби су били најбројнији. У њиховим сукобима најбројније жртве били су Срби. Јесу ли за то искључиво криви Срби партизани или део кривице сносе и Срби четници? Али, одговор на то питање не треба очекивати од човека који од антикомунизма не може да види ништа друго.

  2. Kod odrođenih Srba ima žalopojke za našim ubicama u delima koje
    sprodila Komunistička Partija Jugoslavije.Dobro je za srpski narod što je Draža ponovo među Srbima.Ovo iznosim sa punim pravom
    posle razgovora sa gos, Zvonkom Vučkovićem u mojoj kući u Los
    Anđelosu 1987 godine samo pohvale na račun Draže je imao komandant prvog korpusa na Ravnoj Gori.I čovek koji je organizovao izgradnju aerodroma u Pranjanima.On je tvrdio o poštenju Dražinom.Komunistička propaganda je nadjačala nacionalnu
    odbranu koju je vodio i zbog nje su ga komunisti ubili.Ali evo
    Draža je ponovo među svojima Srbima zauvek a komunisti mrtvi za
    navjek vjekova.

  3. Čitajući počemoku o Draži Mihajloviću i njegovoj odbrani srpstva, malo me čudi na koji je to način radio. Naime kaoko je Desa Davidović, Čačanka partizanka, zarobljena od strane četnika završila u Dahau-u. Zar se odbrana srpskog naroda branila na Neretvi i Sutjesci zajedno sa Nemcima, zar se branio narod u okupiranom Beogradu zajedno sa Nemcima ili ustašama u Blajburgu?
    Mogao bi gosp. Nikitović da skokne do sela Vranić, nije daleko od Beograda, da se malo raspita o borbi za očuvanje srpskog naroda.
    I na kraju da ne dužim više su italijanske okupacione vlasti spasile Srba po Dalmaciji i Hercegovini od popa i vojvode Đujića.

  4. Зато је име генерала Михаиловића записано тамо где је једино битно, а то је књига вечнога живота.
    Probudi se Srbijo, Car Dusan, Knez Lazar, Karadjordje, Kralj Petar, Srpski Vojskovodje (vecna im slava), pa cak i Sloba Milosevic i Kostunicace biti upisani u knjizi vecnoga zivota. Rankovic i Djilas su izdali Srbiju, Krcun (on je bio Hazar ili Madjar isto kao i Ribar familija a i Gavrilo Princip , sta ste mogli da ocekujete od njih? U zdravlje.

  5. Autorove teze su veoma nestabilne. One sadrže mnoštvo grešaka, logičkih, ali i činjeničkih. Samim tim i zaključci nisu bolji. Blago rečeno, to su opšta mesta, takođe ideologizovana. To je desna realpolitika i agitprop, da se paradoksalno, poslužimo terminologijom komunista…
    Recimo, autor nije vodio računa o toma da su Srbi ipak i više nego dobrovoljno prihvatili taj komunizam. Šta vama govori podatak o dva miliona članova partije? O autohtonom samoupravljanju? O mnoštvu dokaza da je, pored otpora komunizmu bilo i mnogo više euforičnog prihvatanja, oportuniteta i masovne lukrativne kombinatorike…
    Još nije došlo vreme za objektivno sagledavanje te problematike ne samo zbog levih ekstremnih gledišta koja slabe, već pre svega zbog onih suprotnih koji sada dobijaju krila.

  6. Antikomunizam,bez ikakvog argumenta,je isto sto i fasizam.Puno bi imao primedbi na sistem u kom smo ziveli do 90-ih.Sve primedbe bi bile NISTA u poredjenju sa ovim sto sad prozivljavamo.Kad vidim “argumente’i zaslepljenost i mrznju sa kojom se pokusava odbraniti nespretni i nesposobni gen.Mihajlovic jasno mi je kakav je bio njegov pokret.Gubimo vreme sa gubitnicima.CETNICI SU IZGUBILI RAT I TO JE TO.Pobedom partizana smo sledecih 40-ak godina ziveli u sigurnoj,socijalno odgovornoj,postovanoj i medjunarodno postovanoj zemlji.Sad vidimo kako nam je.Da nisu komunistyi krivi za ovo sto nam se dogadja sada.

  7. Odlazak generala Mihailovca u sumu je imao samo jednu svrhu i cilj, otpocinjanje otpora i ustanka protiv okupatora. Kako se on kasnije snalazio u vihoru rata je drugo pitanje . General i njegov pokret su u selu Ba organizovali i sabor svejugoslovenske prirode koji je jasno usvojio zakljucke da ce se posle rata odlucivati o politickom izgledu zemlje ali su se zakleli na vernost monarhiji i na antifasisticku borbu do konacnog oslobodjenja zemlje. Kome to nije jasno onda mu nije jasno ni sta je antifasizam niti rodoljublje.

  8. када прочитам постављене коментаре не могу да верујем да још имамо толико љубитеља комунизма ,никако да сватите да је комунистичка идеологија била погубна за Србе,то се посебно доказало после рата ,штету коју су нам комунисти и комунизам нанели је неповратна ..територијално,културно ,духовно,национално… да сте прочитали текст који је пре неколико дана написао Р Дмитровић шта се све дешавало и припремало у Дрездену било би вам јасно

    • A da li, moj Dragane, uspevaš da vidiš kakvu sve štetu nam nanosi antikomunistička ideologija i njeni nosioci? Teritorijalno,kulturno, duhovno, nacionalno… Ili, zbog svog ličnog antikomunizma nisi u stawu da vidiš ništa od onoga što nam se dešava od kada su nas tvoji jednomišljenici “oslobodili” od totalitarnog samoupravljanja.

  9. У рјечнику страних ријечи – Анић,Клаић,Домовић – писаном 2002 за комунизам се каже:”комунизам(лат.communis) замишљени бескласни друштвени поредак без приватног власништва и искоришћавања људи једних од других” – стр.717-718 ! друге бројне рјечнике не бих наводио (Вујаклија,Јовановић,Клајн и други) на нашем и страном језику
    јер су много опширнији,а имају углавном исти смисао.Оно што ја препоручујем јесте да разликујемо – КОМУНИСТЕ ОД КОМУЊАРА – ја као четник од 28.06.1942 никада нисам био за КОМУЊАРЕ али сам увјек био за КОМУНИСТЕ.У нашој борби против фашизма,према Књизи
    Шеста источно босанска пролетерска бригада,која је издата у Зеници 1976 год.до 1944 године њезине партизанске јединице сачињавало је 6200 бораца,од којих су били Срби 83% или 5070.Према књигама Самарџића из Крагујевца писаним о четницима,четничке јединице до 1944 године састављене су биле
    са око 95% бораца Срба против фашизма.Према овим подацима Срби су
    били и четници и партизани и дебело платили Други свјетски рат.На челу државе Југославије био је комуњарски (а не комунистички)вођа
    Тито (Јосип Броз не знам ко је???)и све што је учињено,учињено је како је он хтјео,а не како су то КОМУНИЗАМ и комунистичка идеологија заступали.Од врховне најинтелигентније али и најнеморалније “личности” у суштини КОМУЊАРЕ,настао је пород који га је слијепо слиједио.Дража је можда био интелигентан као Тито,али у димензијама своје карактерне структуре која је формирана у српском народу под утицајем Светосавске српске православне вјере,није носио нити испољавао аморал и друге
    саблазне нељудске особине у контакту са људима,па је зато изгубио битку за своју идеологију која је настала на основу његовог васпитања у српској породици.Међутим,противници његове идеологије,МОРА да знају извитоперена,антиљудска и антидемократска КОМУЊАРСКА идеологија и понашање ЗАУВЈЕК су пропали.Дража није жив,не зна се ни гдје је сахрањен,али из
    космичке,земаљске и његове продуховљене мисли остале су поруке које ће вјечно врједити,ма колико се то заосталим КОМУЊАРСКИМ идеолозима данас и заувек не допадало.У суштини желим да КОМУНИЗМОМ И ДРАЖИНОМ ИДЕОЛОГИЈОМ заувјек надвладамо антикомунисте односно КОМУЊАРЕ и да донесемо практичну корист српском народу јер то заслужује својом борбом коју је водио и данас води против изопачених заосталих синова,кћери и унука који још и данас понегде живе и јављају се,мада им је јасно,ако имају памети да су за сва будућа времена пропали.Живео српски Народ!!!

  10. РАДОСЛАВ

    Колико знам а доста памтим човечје друштво је сталну у борби за
    опстанак. Нема једнакости у природи па самим тим и у људском роду.Комунизам је лаж наметнута сиротињи која је мислила туђом
    идејом а не својом главом.Створитељ створи човека различитог по
    изгледу није стварао једнаке,правда и право су засноване по
    ЊЕГОВИМ ДЕСЕТ ЗАПОВЕСТИ Славољубе.

  11. Да,истина је,БОГ!је створио човека по свом ЛИКУ,ОБЛИКУ И ДУХУ! У човјековом развоју настале су различитости,али то не значи да људи уз помоћ БОГА те различитости не могу контролисати на добробит ЉУДСКОГ РОДА ЧИЈЕ ТВОРАЦ БОГ!!! Комунизам имамо у нашим манастирима,наша вјера се залаже за ЉУДСКЕ НЕЈЕДНАКОСТИ У КОЈИМА ЧОВЈЕК КАО ПОТОМАК БОГА НЕЋЕ ИЗОПАЧИТИ ПОСТОЈАЊЕ РАЗЛИКА КОЈЕ НЕЋЕ ИЋИ НА ШТЕТУ ЧОВЈЕКА ПОЈЕДИНЦА!Вођа антикомунистичке идеологије
    највећи КОМУЊАРА У ИСТОРИЈИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА – ТИТО – и његови следбеници,комуњаре какав је и он био,заснивали су све своје доброчинство на ЛАЖИМА док бескрајни товари лажи нису више имали гдје да стану па су се просули и почели да гуше и уништавају чак и оне који су их у ТЕ ТОВАРЕ НАБИЈАЈУЋИ ТРПАЛИ.За вријеме рата комуњарски комесари су неуком полуписменом сељаку причали – нећеш плаћати порез,кад станеш покрај пруге а наиђе воз ти ћеш дићи руку и он ће стати да те повезе,неће бити затворених врата за сиротињу,да би били сви људи једнаки неће бити вјера,неће бити нација,неће бити богаташа итд.итд.Када смо срушили жељезничку пругу код Бегов Хана близу Зенице и похватали и поубијали Нијемце – постројени су били борци и заробљено оружје (шмајсери-аутомати,митраљези,револвери и др.)одузето је од храбрих бораца,стављено на гомилу и “праведно” дијељено комуњарским комесарима,лажовима,младим комуњарама Ској-евцима,итд.итд.Тако је почело,тако се наставило,тако се докрајчило и још докрајчава и данас када полиција јури за банкарима који су из Агробанке покупили новац – отац,па било мало,па и син,па и,и,и…..Погледајте породичну прошлост тих (не)људи,па ћете добити истините одговоре.У мојој шестој четничкој чети од око 70 бораца било је око 50 који су напустили партизане и прешли у четнике због лажи које је у Зеничком четничком одреду највише пласирао СВЕТОЗАР ВУКМАНОВИЋ – ТЕМПО,заједно са ТОШОМ ВУЈАСИНОВИЋЕМ и њиховим помоћницима.За једну ноћ у марту 1942 осудили су на смрт “непослушних” 26 (двадесет шест) бораца који су одбили да ратују против четника Цвијетина Тодића,капетана ОЗРЕНСКОГ ЧЕТНИЧКОГ ОДРЕДА – опкољеног у школи на Брезицима,недалеко од Бољанића на Озрен планини.КОМУЊАРСТВО СЕ СРУШИЛО КАО КУЛА ОД КАРАТА ИСТО ОНАКО КАКО СУ СЕ СВЕ ИДЕЈЕ СРУШИЛЕ КОЈЕ СУ НА ЛАЖИМА ПОЧИВАЛЕ!Живио српски Народ који у суштини зна како се долази до Богом даних циљева!

  12. Идеално гос, Славољубе!!!АЛИ Срби нису имали времена да се припреме да се васпитају у чистом СВЕТОСАВСКОМ ДУХУ јер нису имали своју државу Србију,имали су наметнуту краљевину Југославију којој та држава је пропагирала ЈУГОСЛОВЕНСТВО и зато
    смо неспремни дочекали КЛАНИЦУ 1941-45 год.У време те КЛАНИЦЕ
    могли су комотно да пропагирају Хрвати Фашизам-Нацизам а комунисти увијено неко ново праведно друштво пошто је за њих
    Југославија била тамница за несрбе.РАЗНИ Вукмановићи, Вујасиновићи,Ковачевићи ОЧЕ-УБИЦЕ Броз И;Т;Д.Нисмо били свесни
    пропаганде које су пропагирали Срби комунисти и зато смо добили
    1991-95 гоину поновну ратну несрећу и губитак чистих српских
    покрајина које су нам отели наши комунисти,то зло морамо истребити из српских глава мој СЛАВОЉУБЕ!!!

  13. Da li vi to gospodo objašnjavate da je kapitalizam bolji i napredniji od socijalizma? Da li stvarno mislite da je poslednji KLASNI poredak u kom nekolicina moćnih odlučuje o milionima ljudi širom planete, pošteniji od ravnopravnosti prava na rad,prava na život i socijalnu sigurnost ljudi te iste planete. To je uostalom svojevremeno jedan od najvećih naučnika pol.ekonomije K.Marx lepo objasnio u svojoj studiji “Kapital”,karakteristike, nedostatke i prolaznost poretka koji , kao što vidimo, završava imperijalizmom. Nemci ga se možda danas stide, ali jednog dana će mu napraviti kolosalni spomenik. Strašno je samo to što se, pod uticajem zap. medija, stavljaju pod lupu greške komunista u dosadašnjem periodu a njihove zločine i pljačkašku globalizaciju niko i ne spominje. Porediti komunizam i fašizam je šizofreni zločin. Kapitalistički egoizam ne zna za meru i ide toliko daleko da ti objašnjava da je za tvoje dobro da te likvidiram. I čemu toliko priče o Draži. Nepobitna je činjenica da je za njega drugi svetski rat bio gradjanski rat a za partizane /komunisti su se na prste brojali/ rat protiv okupatora i domaćih izdajnika. Pa to su i saveznici priznali. E sad što pričaju neku drugu priču i to je jasno zbog čega. Možda će, ako bude trebalo, i Hitlera proglasiti za mirotvorca.

  14. РАДОСЛАВ

    Дикусија се одвојила од главне теме: Дали Дража треба бити
    рехабитован ТРЕБА ЗБОГ СРПСКОГ ЈЕДИНСТВА!!! Оно што знамо о
    комунизму и што смо препатили и изгубили то многе следеће герације тешком муком и радом ће надокнадити.За моје схватање
    комунизма у нашој држави је ништа друго до дивљачки комунистички
    поредак без поштовања различитости у сваком погледу,памети ,раду и штедњи. Дали ће Немци подићи споменик оцу комунистичке теорије
    или творцу Нацизма незнам. Али знам да је Немачки империјализам
    послао комунизам у Русију, где није било праве радничке класе
    ПРОЛЕТЕРА већ кметовско друштво Царске Русије. Вође револуције
    у Русији у 95% нису били прави Руси већ комунистички идеолози из
    народа Царске Русије. Да је комунистичка идеолошка мисао била
    државна власт код једно смерног Немачког народа комунизам би
    победио у Европи оног времена. ДОКАЗ једно смерних Немаца у
    обнови за време НАЦИЗМА. Немци као народ рада и штедње показали
    су други народима да се може победити економска криза. Толико не
    навијам за Немце већ за рад и штедњу.

  15. ZALOSTAN ZAKLJUCAK prepiske izmedju NIKITOVICA i ZECEVICA jeste da pripadnici srpskog naroda i nacije koji su igrom sudbine i historiskog vrtloga 1941/45 bili u ratu na suprotnim stranama, poslije toliko vremena nemaju, hrabrosti,skromnostui, znanja i dalekovicnosti da bi se pomirili. Ovim zakljuckom nikako ne zelim da podjelim krivicu na dvije jednake polovine, tim prije sto smo se i mi komentatori tekstova zestoko podjelili.Ne ostaje nam nista drugo, nego da se nadamo da ce buduce generacija biti ZRELIJE, PAMETNIJE , INTELIGENTNIJE, NACIONALNO OSVESTENIJE i da ce doci do pomirenja u ime nase, nasih oceva i djedova a sve za DOBROBIT CJELOKUPNOG SRPSKOG NARODA.Komplimenti belom na iscrpnom i argumentovanom tekstu!

  16. Ко су били четници, и њихов командант изволите погледајте у филму «Ужичка Република». Из тог сам краја, све је веродостојно.
    http://www.navidiku.eu/filmovi/domaci-film/uzicka-republika-video_4933fb654.html
    И онда када чујем да те злотворе и крвопије народа, гнусне гибаничаре, неко ексхумира, рехабилитује, оживљава, дође ми да само кажем исто што и у једној сцени у филму: «Славко очи моје, дај бомбе!!!»

  17. Pošto su nam ukinuli dvehiljadite “POLITIKU EKSPRES”,opredelio sam se, nevoljno, za “Večernje novosti”, novine sa tradicijom i verom u približan kvalitet. Dolaskom čuvenog Manje Vukotića iz “Blic”-a, nekada opozicionog a do nedavno režimskog informatora,Srbija je ostala do daljneg neobaveštena i poželjno servilna prema EU.Kakva ste mi i Vi promena vlasti, kad niste za 24 sata smenili rukovodeće u medijima. Dajemo vam šansu još toliko. A pošto Manjo ne može bez DRAŽE /predsedniku neće pomoći ni dva mandata da bude toliko eksponiran/, predlažem mu da njegovu sliku stavi u najromantičniji deo njegovog stana, pod uslovom da nema hacijendu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *