Почетна / Уводник / Недостојни покушај транзиције

Недостојни покушај транзиције

Пише Милорад Вучелић

Конституисана је нова Народна Скупштина Србије. Изабрани су председник, потпредседници, одбори и делегације. До краја ове недеље биће изабрана и нова Влада Србије. Нема сумње да су то централни политички догађаји који и привлаче највећу пажњу, побуђују озбиљна очекивања и буде наду.
У сенци тих дешавања одиграва се један веома занимљив процес. Реч је о мучном процесу транзиције жутог картела у парламентарну опозициону групу посланика. Основно полазиште одлазећег режима је било да ће његова власт бити временски неограничена и да ће, попут османлијске, трајати вековима. Чак се с  правом може рећи да је турска власт у Србији у самом почетку била знатно обазривија од ове која се у последње четири године успоставила као прави картел са свим својим правилима и органима који су грађени у потпуној супротности са правном државом. Самовоља је зацарила, брутално се и без прикривања пљачкао државни буџет, правној сигурности није било ни трага, правосуђе је постало огољено средство за политичке обрачуне и кадровања, бескрајни произвољни притвори претворили су се у издржавања казне без суда и пресуде. (Прочитајте текст М. Зарковића „Непрекинута нит неправде“, у овом броју „Печата“). Жути медији су Све до 20. маја изгледало је као да ће се у Србији реализовати недосањани снови диктатора из латиноамеричких „банана-држава“ или афричких полуколонијалних државних творевина.
Очекивало се, сажето речено, да „Борис Тадић још пет година буде председник Србије“, да ДС „уз помоћ две-три-четири или колико год би требало странака поново  формира владу“, а да у „СНС-у дође до расплета у врху између Александра Вучића и Томислава Николића“. Очекивања и предвиђања очигледно су се изјаловила.
Затечени падом с власти и новом парламентарном већином највиши функционери режима обрели су се коначно у Скупштини. Огрезли у понижавање Парламента и његових одбора постали су посланици колико- толико заштићени имунитетом. Неки од њих сада гледају на Скупштину Србије као на неку врсту сигурне куће. Са приметном стрепњом оних чије злоупотребе власти извесно излазе и тек ће изаћи на видело почели су свој опозициони рад. Они који су се бахато и осионо односили према прастаром геслу да се другима не чини оно што не желиш да буде учињено теби, одједном су се сетили неких демократских обичаја у формирању скупштинских одбора које су до сада дрско и безочно кршили, мислећи да ће вечно бити на власти.
Истовремено, баш као прави картел, они покушавају да своје самовољне и незаконите учинке претворе у некакве демократске тековине. Смењивали су кога и како стигну, а запошљавали на хиљаде људи искључиво по партијској припадности, не само мимо и против закона него и против сваке памети. Створили су и измислили безброј разних агенција и напунили их својим кадровима. Сада напрасно и без икаквог стида и срама покушавају да све те партијске људе претворе у некакве експерте који су наводно запосели положаје и намештења по критеријумима стручности. Свој партијски волунтаризам и правила картела они виде као правну сигурност, док законом предвиђену могућност да се смањи администрација и неко смени са положаја покушавају да прикажу као чистку. Кад самовољно, по политичким критеријумима, запослиш неког, то је у реду, али када на основу закона можеш да га смениш онда је то политичка чистка!
Жути картел демонстрира јавно, у Народној скупштини, своје схватање департизације. Њихови партијски кадрови морају бити очувани и заштићени да би се доказало да ће се поштовати обећање о департизацији!
Одбрана неких стечених права у администрацији и агенцијама није сама себи циљ, него је то средство да се спречи откривање енормних и бруталних пљачки државног буџета од стране донова жутог картела. По сваку цену требало би очувати ту џунглу институција које су заправо пипци жутог картела. Читавих осам милијарди динара у јавних набавкама по званичним подацима је нерегуларно. Примери дрских крађа и злоупотреба власти у стицању приватног богатства свакодневно излазе на светло дана, а то је само почетак почетка. Стиче се утисак да је апсолутна већина шефова досадашњег режима оболела од клептоманије, а да та клептоманија добија манијакалне размере када се нађе у близини државног новца.
Призори покушаја транзиције челника досадашњег режима у некакву опозициону групу посланика одиста изгледају више него јадно и повремено трагикомично. Свака њихова тобож критичка реч изгледа као самоубилачки напад. Нема ниједног упоришта у рушевинама које су произвели. Лишени властодржачке охолости и важности, они изгледају као пуке љуштуре у којима ничега нема, али има  и потпуног изостајања свести о ситуацији у којој су се нашли, као и потпуног   изостајања осећања одговорности за стање у које су довели народ и државу. Има и помало страха.
Кажу да је Скот Фицџелард предлагао Хемингвеју (прочитајте текст „Хемингвејева Италија“ у овом броју „Печата“) да на крају свог романа „Збогом оружје“ напише и то „да свет рањава свакога, а касније многи ојачају тамо где су били рањени“. Али да би прича о рањавању и ојачавању била применљива мора се ипак постати и бити неко и нешто. Зато се ово навођење Фицџералдових речи превасходно мора схватити као препорука за читање поменутог текста, а никако као покушај да се недостојни часте било каквим учитавањем неког доброг значења у њихово понашање и постојање.
Нова влада је дужна да јавности у најкраћем року поднесе извештај о томе шта је затекла, ко је и политички и лично крив и одговоран за силне злоупотребе власти,за корупцију и уништавање привреде земље. Србија се нада и очекује то од нових власти, и то не само због задовољења правде. Биће то нужан и први корак ка моралном и политичком, а богами и економском оздрављењу земље.

 

6 коментара

  1. … ipak, ljudska bica, dokle god su ziva u ovoj ‘dimenziji’ – imaju tu ‘privilegiju’, da shvate svoje greske i da ih se odreknu ?! A ‘svet’ – poput revolucije, itekako ‘konzumira’ svoju ‘decu’ ?! To je tragika onih, koji po svaku cenu nastoje da ugadjaju svetu ?! ( „Ko je prijatelj svetu – neprijatelj je Bogu..“ ) ?! A nasa borba nije protiv ljudi – vec protiv zla u njima ( i u nama, samima) ?! A zlo je tim opasnije, sto je zavodljivije i prijatnije – a narocito kada je ‘vera’ u tako, obamnjivo – toboznje „dobro“ – ‘potkrepljena’ ($$$) „konkretnim“ ?! U vezi nove vlasti – imaju sansu da nesto urade… ?! “ Nije najvaznije, uvek biti u pravu, dovoljno je, biti – mudar … “ ?!




    0



    0
  2. Жути картел је функционисао по овом моделу:
    1. Прво те лепо лажу и обећавају (кад им се први пут обратиш);
    2. Онда почињу да те избегавају(ако си упоран);
    3. Па онда почну да те исмејавају (ако наставиш са упорношћу);
    4. После тога те понижавају (ако и даље не одустајеш);
    5. Напослетку те бију (ако и после свега овога не одустајеш).
    ————————————————————–
    А онда ти не остаје ништа друго него да их ПОБЕДИШ.
    Тако су урадили Тома и Вучић. Тако треба да урадимо сви ми, у Београду поготову, где је жути картел наставио да функционише по истом моделу.




    0



    0
  3. Postovani gospodine Vucelicu,mozda cu i dalje biti gladan mozda cu i umreti od gladi ali cu bar umreti zadovoljan jer fasiste (Tadica,Sutanovca……)vise necu gledati na vlasti.U ovom trenutku nemamo bolje od ove kombinacije koja je sada formirala vladu,jer je narod tako glasao i ovo je jedini nacin bio da se demontira zuto zlo.Jos kada bi se prekomponovala vlast u Novom Sadu pa da ode Canak sreca bez kraja,jer ako vec tonem da bar tonem dostojanstveno.




    0



    0
  4. Gospodinu Sole-tu
    Hvala vam na komentaru, sve ste rekli sto mi godinama pritiste dusu i ne da da disem. Zaista, kako je moguce da, definitivno i neskriveno fasisticki nastrojen prema Srbiji i Srbima, ostane na valsti u NS!!!!




    0



    0
  5. U srpskom društvu mnogo se zapatilo NEDOSTOJNIH Gos Vučeliću. Ovi
    u novoj vladi dadoše zakletvu i pravilno je da čekamo REZULTATE.
    Žuti Kartel odlazi sa scene političke ,još se koprcaju kao velika
    riba uhvećena MREŽU.Gos, Sole Srbi patriote i građani rodoljubi
    čekali su pad Brozovštine i dočekali i sad pad Žutog Kartela.
    Dočekaćemo moj Sole i napredak o naše Srbije.Dosta su Srbi ginuli
    i radili za napredak tuđih država i naroda,nebraća odoše neka im
    njihova,na prevaru stvorena država. Vreme je da MAJKA pozove
    svoju decu u krilo i da ujedini i objedini svoj životni prostor,
    u jedinstvenu državu Srbiju svih njenih građana!!! DAJ BOŽE!




    0



    0
  6. Достојанствена транзиција – креће од достојанствених медија! Ове досадашње криминалне слугерање млате празну сламу за рачун жутих мафиоза… Сад послах коментар у Б-92 да су психопате по дефиницији и да се не чуде „Џокеру“!А два дечкића из Енглеске не дођоше у Србију, боје се деца јер Србијом владају НАВИЈАЧИ!?! Не влада жута мафија,владају навијачи – данке Б-92 – Данко!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *