Почетна / Други пишу / НЕБОЈША КАТИЋ: ГУВЕРНЕРОВ ОБРАЧУН СА ЊИМА ИЛИ ЗАШТО ШОШКИЋ НЕ ПОМИЊЕ ПОЛИТИЧАРЕ И СТРАНЦЕ

НЕБОЈША КАТИЋ: ГУВЕРНЕРОВ ОБРАЧУН СА ЊИМА ИЛИ ЗАШТО ШОШКИЋ НЕ ПОМИЊЕ ПОЛИТИЧАРЕ И СТРАНЦЕ

Дејан Шошкић, гувернер Народне банке Србије (НБС), објавио је у „Политици“ од 13. јула 2012. ауторски текст под насловом „Економске последице корупције“. Било би боље да је гувернер над текстом преноћио и да такав текст није објавио. (1)

Недељама уназад гувернер је био изложен неквалитетној, неконзистентној и пристрасној критици генерисаној понајвише у центрима моћи који би радо наставили да социјализују своје губитке кроз буџет Србије и биланс НБС – ако је могуће, још агресивније него до сада. Без обзира на интензитет ове кампање, гувернер централне банке себи не сме дозволити гнев нити осветничке текстове, поготово не текстове са снажном демагошком нотом.

Шошкић се у тексту свом силином обрушио на корупцију, проглашавајући је кривом за сва зла под капом небеском. Колико год да деструктивни социјални, политички и економски потенцијал корупције није споран, гувернерова анализа корупције иде предалеко, амнестирајући тиме лошу економску политику која се у Србији води већ више од једне деценије.

Корупција је глобално зло, али је велики број држава које упркос системској корупцији функционишу сасвим добро у економском смислу – далеко боље од Србије (Далеки Исток, неке државе Латинске Америке, неки делови Европе итд.).

Чини се и да је критика корупције озбиљно закаснела. Гувернер је имао безброј прилика да о томе говори и пише. Идеалан тренутак за то је био сам почетак његовог мандата. Тешко је поверовати да се гувернер са корупцијом суочио тек пре пар дана, баш онда када су се појавиле најаве о његовој смени.

Као главне профитере корупције гувернер је идентификовао „рентијерске привреднике“. Та теза није спорна, али збуњује непомињање друге, чак и важније стране корупцијске медаље – о српским политичарима и носиоцима разних јавних функција у тексту нема ни слова. Да политичари из корупције не профитирају и да нису креирали идеалан амбијент који је храни, корупције не би ни било – бар не у овој мери. Узгред, гувернер је веома пазио и да у корупцијски амбијент не укључи странце јер они у Србији ваљда раде чисто.

Грађани су сити и пресити корупције, па је разумљиво да Шошкић управо на тој страни тражи подршку. Гувернеру балканске државе се може прогледати кроз прсте што на непринципијелне нападе одговора демагошким и осветничким текстом увијеним у економску обланду. Проблем је што се професору економије Дејану Шошкићу не сме гледати кроз прсте када све промашаје економске и монетарне политике покушава да свали на рабош корупције.

Према гувернеру, корупција одбија стране инвеститоре. Ова теза нема јако упориште у стварности. Међународни капитал оперише сасвим добро и у државама које су корумпираније чак и од Србије. Гувернеру је зачудо промакло да је домаћи банкарски сектор доминантно у страним рукама. Корупција ништа није сметала страним банкама да у такав систем уђу и да у њему пливају као риба у води. Што кроз пореске олакшице, што кроз монетарну политику НБС, финансијски систем је обликован у складу са интересима банака, а на штету привреде, грађана и буџета Србије.

Не знам да ли је или колико је корупције било у време изградње домаћег финансијског система, али слутим да се данас са мало пара и/или обећањем добре синекуре (када се са јавне функције сиђе) може много урадити. Слутим да се могу купити системске одлуке и повољни закони, да се могу купити тржишне привилегије и да се могу остварити профити који далеко превазилазе корупцијско улагање.

Та „фина“ симбиоза домаћих мангупа и иностраних инвеститора изванредно хармонично функционише у највећем броју пропалих држава. Страни капитал има огромне искуство и разрађене механизме за функционисање у амбијенту корупције. Не треба бити у заблуди – страни капитал, управо онај највећи, воли пропале државе, јер само њиховим тржишним простором може потпуно господарити.

Гувернер с правом указује да је домаћа пословна елита пре свега научила да профит прави на увозу и на свом монополском положају. То је апсолутно тачно, али је погодностима таквог пословања у највећој мери допринела управо институција на чијем челу је гувернер.

Нереални прецењени курс динара какав је у Србији већ више од десет година створио је амбијент у коме се увозом може најбоље зарадити. Монетарна политика НБС и највеће камате у Европи уништиле су мале домаће предузетнике и систематски уништавају сваку помисао о инвестирању у индустрију. Трагично је да Шошкић то не види, али то уједно објашњава и зашто се таква политика наставља и данас.

Шошкић се обрушио и на цене јавних предузећа, али не и на цене банкарских услуга, на пример, дакле на сектор за који је он директно одговоран. Неће бити да грађани Србије (у поређењу са другим грађанима Европе) релативно више плаћају струју, грејање, превоз, телефон, него што плаћају банкарске услуге. Јавна предузећа су лака демагошка мета. (2)

Порука Шошкића је мање или више директна – у корупционашком амбијенту какав је српски не може се водити ефикасна борба против инфлације. Дакле, ни НБС нити он лично нису криви за константни неуспех антиинфлационе политике – криви су корупција, тајкуни и јавна предузећа. То може бити вешта демагогија, али је лоша економија.

Све и да је тако, а није, гувернер који држи до свог интегритета морао је сазвати конференцију за штампу, на пример пре годину дана, обавестити јавност о нерешивим системским дефектима са којима је суочен, а затим је морао поднети оставку. Ефекат таквог чина и тако образложене оставке имао би далеко више смисла и одјека од посланица о корупцији коју је гувернер написао. (3)

Опасна је илузија да ће се борбом против корупције све решити. То је само један од корака. Србија неће изаћи из беде док не буде стратешки и континуирано градила развојну политику, док финансијским системом не буду доминирале домаће банке, док држава не уведе драстичну капиталну контролу и штедњу девиза, док…

Све док држава и њени грађани буду живели на ивици егзистенције, у сиромаштву и без наде, корупција ће бити судбина Србије без обзира на жеље или политичке декларације.

Нема те интелектуалне еквилибристике, нема тог економског жонглераја који може амнестирати НБС од деценијске кривице за саучесништво у разарању домаће економије.

Извор: http://www.standard.rs

Један коментар

  1. Komentar je na mestu i mogu samo da komentarisem da je Soskic bio neobavesten i kao clan nadzornog odbora u Energoprojektu cetiri godine, nisu mu smetali propusti koje je morao da sugerise UO, zato i nemozete videti u da se ponosi da je bio clan NO u EP, jer akcionari nisu bili zadovoljni njegovim radom.Isti gospodin je 2008 godine na celoj stranici Novosti komentarisao da nas nece zahvatiti kriza i tako se preporucio zutima za mesto guvrnera i da ce slusati i nece videti krizu.Neverovatno.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *