Мађарска: Земља која скрива убице

Пише Властимир Вујић

Захваљујући британском новинару у Будимпешти је 18. јула ове године ухапшен један од највећих мађарских нациста и злочинаца Ласло Чатари

 

Иако је јерусалимски Центар за хватање нациста „Симон Визентал“ Врховном суду Мађарске 2006. доставио комплетне доказе, а у септембру прошле године и тачну будимпештанску адресу најтраженијег ратног злочинца са своје листе, политичка воља да се Ласло Чатари (97) у Мађарској прогласи осумњиченим и нађе пред судом – није постојала. Штавише, влада премијера Виктора Орбана (која тек што је истрпела жестоке осуде светске јавности због ослобађајуће пресуде претходном мађарском фашисти из Другог светског рата Шандору Кепиру) одлучила се за – маневар. Намерни! Није предузимала ништа пуних десет месеци, полагала је наду да ће Чатари једноставно – „нестати“.

НОВИНАРСКА ИСТРАГА
И заиста, према првим назнакама, Ласло Чатари више се нигде није појављивао, а променио је и адресу становања. Побегао је због процесуирања одговорности – исто као и после рата. И онда, посао тужиоца урадили су – новинари (претходно, „Визенталов“ центар исплатио је једном информатору 25 хиљада долара, колико је била предвиђена награда за откривање тачне адресе Чатаријевог боравка у Будимпешти).
Репортер британског листа „Сан“ најтраженијег нацисту пронашао је у елитном будимском 12. кварту, у Ђери улици. На интерфону зграде у којој је становао писало је само – Смит, а на поштанском сандучету у ходнику у улазу – Смит-Л. Чатари. Лондонски новинар успео је у неколико наврата да размени неколико речи са Чатаријем, који му је отворио врата у будимпештанском стану. Чатари је тада, пре него што је залупио вратима, енглески, али са канадским нагласком нервозно и врло повишеним тоном рекао: „Нисам учинио злочин, одлазите одавде“!
Ухапшен је 18. јула у раним јутарњим часовима. Изјаснио се да није крив према оптужницама које га терете да је (као високи официр мађарске полиције) имао кључну улогу у екстрадицији око 300 Јевреја из словачког града Кошице (који је тада био под мађарском управом) у логор „Каменец-Подолск“ у Украјини, где су готово сви побијени у лето 1941. године, али и депортовању 15.700 Јевреја из логора „Каша“ (чији је заповедник био) у „Аушвиц“, у пролеће 1944. године.
С обзиром на озбиљност чињеница, али и потребу да се испоштује претпоставка о Чатаријевој невиности и због његове старости, судија му је одредио меру кућног притвора до 30 дана, а полиција му је одузела пасош… Но, у његовом случају неизбежно се поставља питање: „Зашто будимпештанско Централно тужилаштво (које тврди да је знало за Чатаријев боравак у мађарској престоници пре него што су новинари ту вест објавили), упркос доказима које им је Ефраим Зуроф доставио, до сада није ни покушало да саслуша (а потом и оптужи) мађарског ратног злочинца“?
„Истрага би требало да се бави случајем који је далек и у времену, али и када је реч о месту. Десио се пре 68 година, и то у области која сада потпада под јурисдикцију друге земље. Ту се, с обзиром на важеће међународне конвенције, у овом тренутку јављају проблеми. Чак њих више од десет. И истражних, и правних“ – навело је у саопштењу мађарско Тужилаштво, додајући да би у поменутим околностима сама истрага изгубила целисходност јер би потрајала годинама, пошто је обезбеђивање изјава сведока врло тежак задатак, а према информацијама сви они живе у иностранству и није их могуће ничим обавезати да допутују у Мађарску (да ли су у Тужилаштву Мађарске заборавили да у оквиру међународног захтева и правне помоћи постоји начин да се прибаве изјаве сведока и без њиховог директног присуства на саслушању?)

ЗЛОЧИНАЦ У ДОЊЕМ ВЕШУ

[restrictedarea]

Чатарију, међутим, и Орбанов нови Устав Мађарске (који је ступио на снагу 1. јануара 2012. године) и те како иде у прилог. Аутоматски му брише другу оптужницу. Наиме, уграђивањем у Устав начела да је Мађарска 19. марта 1944. године (када су је Немци заузели) изгубила своју политичку самосталност (тиме и војну!) и да ју је тек 2. маја 1990. године вратила (одржани први вишестраначки парламентарни избори), апсолутно владајући Фидес (који је и писао Основни закон) – институционално је, као и фашистичког регента Миклоша Хортија за почињене злочине после тог периода (и екстрадицију 400.000 мађарских Јевреја у концентрационе логоре смрти), амнестирао и Ласла Чатарија за депортовање 15.700 Јевреја у „Аушвиц“ 16. априла 1944. године.
И док многи у Мађарској тврде да Чатари неће бити проглашен кривим ни по првој оптужници (као ни Кепиро за погром 2.000 Срба, Јевреја и Рома у новосадској „Рацији“ 1942. године), јавност у Мађарској врло је подељеног мишљења у вези начина приказивања и представљања у медијима овог 97-годишњака. Чак је много више оних који су се успротивили хапшењу Ласла Чатарија.
„Цела прича је срамотна!? Неки британски новинари долазе у мађарску метрополу и у њој на вратима стана фотографишу старца од 97 година у доњем вешу, представљајући га касније као великог ратног злочинца који се годинама скривао. Хоће ли после овог Мађарска постати и земља која скрива убице – и ако је споменути Чатари деценијама мирно живео у Канади“, запитао се мађарски публициста Миклош Габор из лево-либералног листа „Непсабадшаг“.
Чак ни историчар Ласло Карзаји, стручњак за овај део историје, није задовољан сликом Чатарија у медијима. „Током Другог светског рата, око 200.000 мађарских војника, жандара и полицајаца су починили слична дела као и Чатари. Суделовали су у депортацијама и уништењу Јевреја, али и Срба и Рома! Представљање овог старца као траженог ратног злочинца једноставно је врло погрешно и нетачно“, изјавио је за медије у Мађарској Карзаји.
Да ли је после овога потребан било какав други коментар?

_____________

Исти доктор Менгеле

Према сећањима преживелих Чатари је био познат по бруталности. Тукао је и на сваком кораку обезвређивао Јевреје затворене у гето. Окарактерисали су га као „стреласти“ садиста који је у смрт слао и људе који нису били на списковима за хапшење. Један преживели је рекао и то, како је Чатари у гету све које је затекао шибао корбачем за псе, док је било и ситуација у којим је захтевао од жена да голим рукама копају замрзнуту земљу – што је у логору запањујуће деловало и присутним немачким СС војницима. Други преживели изјавио је да је Чатари био „исти доктор Менгеле“: „Циничан осмех и – бич“. А пред судом за своја недела није одговарао ни када му је Народни суд у Каши, тадашњој Чехословачкој, 1948. године, изрекао смртну казну. Тада је већ био у бекству. Настанио се у Канади, где је готово пола века неометано радио као трговац! Све дотле док се није открила његова прошлост. Словачка је 1995. године поново „отворила“ његов досије (али на томе даље није радила), да би му Канада 1997. узела држављанство и протерала га из земље. Онда му се опет изгубио сваки траг – све док Центар „Симон Визентал“ прошле године на јесен није открио тачну адресу на којој је пуну деценију и по живео у Будимпешти.

_____________

Визел вратио орден

Добитник „Нобелове награде за мир“ 1986. године, амерички писац румунско-мађарског порекла Ели Визел (83), који је преживео холокауст, управо је вратио орден влади Виктора Орбана због рехабилитације некадашњих мађарских нациста. Визел је изјавио да је шокиран учешћем председника Парламента Мађарске Ласла Кевера (члана двотрећински владајућег Фидеса) на недавној свечаности враћања у родни град у Трансилванију (Румунија) посмртних остатака некадашњег мађарског пронацистичког писца и великог антисемиту Јожефа Њира, иначе члана последњег парламентарног сазива „њилашеваца“ (злогласних „Стреластих крстова“) и до пред сам крај Другог светског рата члана владе фашисте Ференца Салашија.

[/restrictedarea]