Јована Вукотић, Тимофеј Алексејев: Фантомска фирма из Москве купила „српски драгуљ штампаног новинарства“?

Синоћ се по електронским медијама у Србији појавила вест да најстарији лист на Балкану „Политика“ има новог власника, односно да 50 одсто компаније не припада више немачком ВАЦ-у, већ руској фирми „ООО Ист Медиа Груп“. Јавност је овим поводом бурно реаговала, посебно имајући у виду чињеницу да је потпуно нејасно ко заправо стоји иза ове, наводно руске фирме.

Оно што се такође појавило по сајтовима и порталима је и име одређеног Уроша Стефановића, на чије је име регистрована фирма која је купила „Политику“. Дотични Стефановић је наводно сарадник господина Богићевића, власника фирме Фармаком МБ….

Бившу главну и одговорну уредницу листа „Политика“ и председницу Удружења новинара Србије Љиљану Смајловић, замолили смо за мишљење:

Ми у Удружењу новинара Србије мислимо да је овде бивша власт кришом, преко ноћи, продала лист свом тајкуну. Они су хтели да избегну да јавност о томе зна, они су хтели да избегну да се о томе води дијалог, с обзиром да је „Политика“ не само најстарији лист на Балкану, него драгуљ у круни српског штампаног новинарства. Они су хтели да Демократска странка и њени пословни људи дођу у посед веома важног медијског ресурса и хтели су да то ураде у тишини. Прилика им се указала када је ВАЦ одлучио да прода своју имовину у Србији и ми смо огорчени због тога што се власт претвара да не зна ко је купио „Политику“. Знате, у Србији је могуће сакрити ко је прави власник неке компаније, у Србији није обезбеђена транспарентност власништва медијских кућа и власт која сада одлази се сада претвара да они немају појма ни ко је шта ни ко је коме продао. Међутим, трансакција ове врсте, то је вероватно између 10 и 15 милиона евра, не би могла да прође без да Антимонополска комисија то провери, да Управа за спречавање прања новца то провери. Ако су ове институције то проверавале, они то крију од јавности. У сваком случају, Удружење новинара Србије захтева од власти у Србији да се испита ко је и на који начин постао власник половине листа „Политика“ .

Шта Ви мислите о такозваном „руском трагу“ ове продаје?

Мој је утисак да ту не постоји никакав „руски траг“, већ да је то српски траг. Изабрана је Москва, да би људи које је још увек могуће преварити у Србији, да би они помислили да су то купили Руси. Ако читате сајтове наших новина и интернет портала, онда ћете видети јако много коментара читалаца који су поверовали да је нека руска компанија то купила. То је просто навођење на криви траг, па се јавност дели на оне који воле да Руси купе неке новине и оне који ће да кажу „аха, сад ће удовица Слободана Милошевића да управља Политиком“. И једно и друго је потпуна глупост, овде се само крију отисци прстију Демократске странке. Иза ове куповине стоје неки Срби, који се крију иза адресе у Москви…

Међутим, господин Богићевић који се по медијима наводи као купац, демантује да стоји иза куповине….

У Демократској странци, они су имали потпредседника владе Србије, господина Божидара Ђелића, који је био власник листа „Економист“, а ми то никада нисмо званично знали. Влада Србије се такође претварала да не зна да је Божидар Ђелић заправо власник једног магазина у Србији. Тек када је магазин пропао, тек када је господин Ђелић престао да даје плате својим запосленима, тада су они проговорили, тада се испоставило да је он био власник. Тако да, ја не бих очекивала да тако нешто сазнамо од господина Богићевића, који се очигледно потрудио да сакрије свој капитал. А људи који су тамо, на тој адреси у Москви су колико читам у београдским новинама били запослени у фирмама господина Богићевића.

Заиста, остаје нејасно ко заправо седи у канцеларијама фирме „Ист медиа груп“ која је регистрована на адреси Архангелски переулок број 9\1, канцеларија 6. Односно нејасно је да ли је фирма српка или руска. С обзиром да на телефонски број фирме, који је указан на сајту привредног регистра нико није одговарао, морали смо да проверимо информације на лицу места. Када смо, након што смо из прве руке добили контакт телефон, први пут назвали седиште фирме – љубазни женски глас је потврдио да смо заиста добили „Ист медиа груп“ али да нико не може да да коментар на ову тему. На позив нашег другог новинара, одговорио је одлучни, готово љутити женски глас који је пак рекао да то није седиште дотичне компаније и да не разуме зашто зовемо.

Остаје да се види о стоји иза куповине „драгуља штампаног новинарства“ у Србији.

Извор: Глас Русије