Почетна / Свет / Генетски модификоване бебе

Генетски модификоване бебе

Пише Мара Кнежевић Керн

Мењање генетског ефекта по принципу слагања слагалице, представља још један франкенштајновски покушај крпљења основе која чини нашу врсту, тврде генетичари, а познаваоци закона либералног тржишта очекују да ће ускоро уследити испорука „робе“ према специјалним наруџбинама. Из Удружења бораца за заштиту нерођене деце стиже апел да се одмах зауставе експерименти који третирају децу као објекат на производној линији…

Медији су објавили вест о успешно изведеном експерименту научног тима из Института за репродуктивну медицину „Ст. Барнабас“ из Њу Џерсија, који је после трогодишњег поигравања са генетским материјалом „произвео“ прву групу генетски модификованих беба.
Убацивањем екстрагена женског донатора у јајну ћелију будуће „мајке“, пре него што ће бити оплођена, изведен је ритуал стварања новог живота – по мери повампиреног култа еугенике, а поступак је, кажу, једноставан: „Уз помоћ танке игле исиса се унутрашња супстанца јајне ћелије донатора, да би ‘здравим митохондријама’ побољшали квалитет новог људског бића, које ће овај микс гена пренети на потомство.“
Мењање генетског ефекта по принципу слагања слагалице, представља још један франкенштајновски покушај крпљења основе која чини нашу врсту, тврде генетичари, а познаваоци закона либералног тржишта очекују да ће ускоро уследити испорука „робе“ према специјалним наруџбинама. Из Удружења бораца за заштиту нерођене деце стиже апел да се одмах зауставе експерименти који третирају децу као објекат на производној линији, али би требало преиспитати и мотиве „власница“ материца, изнајмљених за подухват који – према признању контроверзног научника Жака Кохена – представља корак ка „успешном клонирању деце“.

ПРОЈЕКАТ „СПАЈАЛИЦА“
Књига Едвина Блека (Edwin Black) „Рат против слабих: еугеника и америчка кампања за стварање супериорне расе“, представља сажет приказ 150 година од увођења еугеничких закона и у њој су, први пут, обзнањене неке истине с којима Американци не желе да се суоче. Блек доказује да је америчка научна, политичка и финансијска елита далеко пре Хитлера заговарала идеју о стварању „супериорне нордијске расе“, да би 1909. прешла на практичну реализацију. „Расно чишћење“ је започело стерилизацијом шездесет хиљада сиромашних људи и жена, претежно црнаца, уз доношење Закона о забрани мешовитих бракова (спроведено у 27 држава). Овај „пројекат“ су финансирали „филантропи“ из Института „Карнеџи“, Фондације „Рокфелер“,  Компаније „Хариман“, уз свесрдну помоћ унајмљених научника са угледних универзитета: „Станфорд“, „Јејл“, „Харвард“ и „Принстон“. Са „Станфорда“ је 1902. објављена посланица „о раси и крви“, Дејвида Стар Џордана, под називом „Крв једног народа“, праћена отварањем лабораторијског комплекса на Лонг Ајланду (1904). Ту су формиране архиве са подацима о милионима Американаца стављених на „програм“ протеривања, одвајања од породице, стерилизације, изолације… уз асистенцију Имиграционог бироа из Њујорка, плаћеног да трага за јеврејским, италијанским и осталим досељеницима – будућим жртвама еугеничке хистерије.
Настанак еугенике повезује се са Викторијанским добом, и објављивањем теорије Франциса Галтона о значају укрштања партнера с повољним особинама, као и открићима зачетника генетике Грегора Мендела, везаним за биљне хибриде. Почетком XIX века амерички научници преузимају идеју о насилном деловању на природни ток репродукције, фасцинирани могућношћу изолације „дефектних гена“, што је охрабрило заговорнике теорије о супериорној раси на све гласнија и агресивнија иступања у јавности. Иза паравана медицинске науке започело се са масовном пропагандном кампањом, а у извештају Одбора еугеничке секције (American Breeder’s Association) из 1911. налазе се предлози за елиминацију „дефектних“ гена, међу којима је и еутаназија. Као најекономичнији начин за елиминацију несавршених представника људске врсте предложена је „комора смрти“ (lethal chamber), популарно названа „гасна комора“, о чему говори и др Попеное – коаутор чувеног уџбеника „Примењена еугеника“ („Applied Eugenics“: „Са историјске тачке гледишта, најповољнија метода је егзекуција… њене предности у циљу одржавања стандарда расе не би требало  потцењивати… елиминације се могу спровести путем негативних карактеристика животне средине, као што су екстремна хладноћа, бактерије…“ У првих десет година у Калифорнији је стерилисано преко 9.000 особа, претежно жена, са дијагнозом „лоша девојка“, уз спровођење еутаназије над хиљадама људи.
Хитлер је помно студирао амерички Закон о еугеници, да би 1924. у „Мајн кампфу“ одао признање америчкој расној политици: „Постоји данас једна земља у којој се бар примећују наговештаји бољег разумевања проблема (имиграције)“, а књигу Мадисона Гранта „The Passing of the Great Race“ сматрао је својом библијом. Симпатије су биле обостране: амерички еугенички гуру Ц.М. Гете био је одушевљен темпом којим се спроводила стерилизација у Немачкој (5.000 месечно), да би по повратку у Америку, 1934, поднео извештај колегама: „Биће вам драго да сазнате у којој мери ваш рад подржава група интелектуалаца око Хитлера, и како напредује спровођење овог епохалног програма у Немачкој. На сваком месту се осећа утицај наше научне мисли, и желим, драги пријатељи, да носите то сазнање до краја живота и да будете поносни што сте покренули на акцију велику владу која управља са 60 милиона људи.“ Ни Французи нису заостајали са „чишћењем“ националне државе; финансијски подржани од Фондације „Рокфелер“, 1932. су најавили почетак еугеничких експеримената са близанцима, које је у Аушвицу наставио др Менгеле, некадашњи протеже Фондације „Рокфелер“.
Нацисти су у Нирнбергу, правдајући своје злочине, цитирали управо америчке еугенетичаре, да би убрзо непопуларни термин „еугеника“ био замењен термином „хумана генетика“, а истраживања су настављена у америчким лабораторијама уз кооптирање нацистичких експерата акцијом „спајалица“.

„ЕПИЗОДА 731“
О јапанској реплици Аушвица шира јавност је сазнала тек после објављивања књиге професора Шелдона Хариса „Фабрике смрти“ („Factories of Death“), у којој су обелодањене тајне везане за злочине јединице Империјалне јапанске армије – 731. Смештене у манџуријској џунгли, ове психопате у белим мантилима преузимају улогу Свевишњег, вршећи експерименте над логорашима и развијајући програм биолошког рата,  после чега је дошло до масовног засипања кинеских градова биолошким оружјем. У самом логору вршене су операције без анестезије над кинеским логорашима зараженим кугом. Распорили би живог човека да виде како куга делује на унутрашње органе… То су радили и са трудним женама. Током повлачења дела јединице 731, намерно су пуштени лабораторијски пацови заражени кугом, што је довело до десетковања локалног становништва.
„Њујорк тајмс“ је „епизоду 731“ обелоданио тек 1995. не спомињући детаље о инспиративном путовању јапанског мајора Тарунобо Хасебеа по Америци и Немачкој (1918), не би ли „сиромашном Јапану пренео знања о ефикасном и економичном биолошком оружју“. После његовог повратка у Јапан, у области Шикоку је избила „мистериозна“ епидемија менингитиса, коју је он зауставио уз помоћ специјално дизајнираног филтера за воду.
Иако су међу жртвама експеримената пронађена и тела Американаца, Енглеза, Француза… Американци су прикрили постојање овог логора, амнестирали злочинце и укључили их у тимове на америчким институтима, прикључивши им нацистичке експерте. Повезани у глобалну корпорацију, они убрзаним темпом настављају пројекат истребљења, медијски промовисан под слоганом „Има нас превише, контролишимо рађање“. Савремена коалиција за супериорну расу користи „суптилније“ методе, злоупотребљавајући откриће структуре ДНК др Џејмса Ватсона (објављено 1953). Ватсон упозорава да је настављање са овим експериментима „лудост“ и подсећа на епизоду из 1953. кад га је мађарски физичар Лео Чилар, проналазач нуклеарне ланчане реакције, питао да ли ће патентирати структуру. „То наравно није долазило у обзир. Важност ДНК је у њеној способности да кодира и преноси упутства за креирање људи. Таква упутства не смеју да буду контролисана од стране законских монопола, створених из хира конгресмена и судова.“ Да се ради о реалној опасности говори судски поступак против фирме „Миријад генетикс“, чији је покушај патентирања гена тренутно осујећен.
Генетски рулет се убрзава, британски и кинески научници „укрштају“ људске гене са животињским, док Друштво за заштиту нерођене деце интензивира активности, упозоравајући да се генетска модификација спроводи и путем генетски модификоване хране. Научници са Универзитета „Шербрук“ у Квебеку открили су у крви трудних жена и њихових нерођених беба присуство пестицида, а трагови су пронађени и у пупчаној врпци. Ту су и фармацеутски генотоксични производи који такође могу да изазову генетске мутације, а нанотехнологија се све чешће налази у козметичким препаратима, иако су истраживања показала да наночестице у контакту са кожом, храном или удисањем могу да продру у крвоток и пређу баријеру постељице, а свака таква честица може доспети до језгра ћелије и деловати на ДНК.
Гасне коморе и експериментални логори представљају пионирске подухвате елита, да би демографски хаос настао почетком XX века навео успаничене елитисте утописте, такозване прогресивце, да своје класне страхове споје са жељом да се направи бољи свет. И тако је еугеника, препакована и брендирана у складу са захтевима потрошача, кренула у освајање глобалног тржишта.

2 коментара

  1. Ako ovo nije naucna fantastika onda je to ta demokratija koja se namece Svetu. Ispadao sam smesan kada sam pre 15 godina tvrdio da je hitlerov rezim bio dzentlmenski u odnosu na savremenu demokratiju, posebno aglosksonsku. Evo zbog cega „zuta kuca“, tajni zatvori i laboratorije po svim delovima sveta, razni sukobi ogranicenog inteziteta i sl.




    0



    0
  2. Без жеље да коментаршем, само желим да укажем да је овај експеримент изведен 2001 године, дакле пре 11 година.




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!