Почетна / Економија / Цветковићеви дугови остају новој влади

Цветковићеви дугови остају новој влади

Пише Угљеша Мрдић

Србија се приближава опасној граници задужености и неопходно је предузети низ мера како би се избегла криза јавног дуга

Одлазећа Влада Србије на челу са Мирком Цветковићем, поред свих лоших економских и привредних показатеља, о чему је „Печат“ писао, оставила је и велики јавни дуг грађанима Србије.
О неодрживости јавног дуга проговорио је Фискални савет после избора, а то је прекасно за тело којем је благовремено упозоравање у опису посла. Морамо да подсетимо да Влада Србије није ни уважавала Фискални савет када су је упозоравали да се њеним предлозима и мерама рупа у јавним финансијама претвара у провалију.
Примера ради, Немачка, са привредом која зарађује и остварује профит, што значи да може и да враћа дугове, увела је у свој Устав решење које се зове „кочница дугова“, а у Србији су још актуелна спорења око методологије приказивања или скривања дугова.

ИЗБЕГАВАЊЕ КРИЗЕ
Подсетимо да је Фискални савет упозорио да Србији прети криза јавног дуга који је крајем 2011. премашио законску границу од 45 одсто бруто домаћег производа (БДП). Тренутно је јавни дуг преко 50 одсто БДП и наставиће да расте.
Главни покретач раста јавног дуга је фискални дефицит који ће, како је истакнуто, у 2012. години бити знатно већи од планираних 152 милијарде динара, јер је већ у првом кварталу границу премашио за око 30 милијарди динара.
Процена Фискалног савета је да ће, ако се ништа не предузме, до краја године фискални дефицит бити већи од дозвољеног за око 50 до 60 милијарди динара, тако да би на крају 2012. износио 200 милијарди динара. Буџетски дефицит би у том случају уместо 4,25 износио 6,2 одсто БДП-а, а јавни дуг на крају године 55 одсто БДП-а.
Неповољна околност је то што ће уместо планираног раста БДП-а у Србији од 1,5 одсто у 2012. највероватније доћи до стагнације, а у случају продубљивања кризе у Европској унији и до пада БДП-а, указао је Фискални савет. Нова влада ће морати да спроведе оштре мере за смањење дефицита у 2012, као и у 2013. години.
Оцена Фискалног савета је да је за краткорочну одрживост јавних финансија и избегавање кризе јавног дуга неопходно да се садашњи фискални дефицит у 2013. години смањи са 6,2 на три одсто БДП-а, односно за око милијарду
евра.
Иначе, у најновијем економском извештају „Светске банке“ за југоисточну Европу, Србија је на крају 2011. године заузела треће место по нивоу задужености са јавним дугом од 45,8 одсто БДП-а, одмах иза Албаније (58,4 одсто) и Црне Горе (56,9 одсто). Србија ће ове године морати да врати милијарду евра страним кредиторима, што је 60 одсто више него претходне, а упола мање него 2013, када Србији стиже за наплату чак једна и по милијарда евра.
Према подацима о јавним дуговима држава у региону, Србија је сада скочила на прво место с учешћем од 51,1 одсто у бруто друштвеном производу, а следе Црна Гора са 48,1 одсто БДП-а, Словенија – 47,4 одсто, Хрватска – 43,9 одсто, БиХ – 34 одсто и Македонија са 32,7 одсто. Јавни дуг Србије је на крају првог тромесечја 2012. године износио 14,6 милијарди евра, а учешће јавног дуга у БДП-у повећано је на 51,1 одсто. Укупан спољни дуг Србије је на крају марта 2012. године износио 24,1 милијарде евра.
Примера ради, јавни дуг Словеније је 2011. порастао на 47,4 одсто бруто БДП-а или 16,8 милијарди евра. У 2007. години јавни дуг Словеније је, међутим, износио само 23,4 одсто БДП-а или 8,1 милијарди евра.
Хрватска је у 2012. годину ушла с дугом већим од 27,03 милијарди евра или 43,9 одсто БДП-а. Јавни дуг Хрватске је упркос високом расту у протеклих неколико година још увек испод ЕУ критеријума, по којима тај дуг не сме да премаши 60 одсто вредности БДП-а.
Државни дуг Црне Горе на крају априла износио је 1,64 милијарду евра или 48,1 одсто процењеног БДП-а. Јавни дуг у Македонији, закључно с 31. мајем ове године, износи 32,7 одсто БДП-а или 2,2 милијарде евра, и по том критеријуму земља је у групи ниско задужених држава у Европи.
Уколико се посматрају апсолутни износи јавног дуга, прва је, међу државама насталим на простору бивше Југославије, Хрватска са 27,03 милијарди евра, друга Словенија са 16,8 милијарди, а следе Србија са 14,6 милијарди, БиХ са око пет милијарди, Македонија са 2,2 милијарде евра и Црна Гора са око 1,64 милијардом евра.
Услов одрживости јавног дуга је да реалне каматне стопе буду ниже или барем једнаке стопи привредног раста. У Србији то није случај, јер се задужујемо по све вишим каматним стопама, чак и преко осам одсто више од потенцијалне стопе привредног раста, која ће ове године да буде у стагнацији или благом расту од 0,5 одсто. Свакако је неопходно да се у Србији хитно спроведу мере штедње, те би било пожељно да такав пакет мера буде усвојен у овом месецу, како би позитивни ефекти њихове примене могли да се осете, у најбољем случају, крајем 2012. године.

ПРЕКРШЕНА ФИСКАЛНА ПРАВИЛА

[restrictedarea]

Иначе, одлазећа Влада Србије је у прошлој години буџет пробила за пет милијарди динара, потрошила више него што је смела, и задужила нас више него што је требало, и на тај начин влада је прекршила два главна фискална правила која ограничавају висину дуга државе и мањка у државној каси.
Буџетом за ову годину то није исправила, па је ситуација таква да би већ у 2015. јавни дуг могао да пребаци критичну границу од 60 одсто БДП-а, што би нас довело у групу високо задужених земаља, као што су Грчка, Италија и друге проблематичне државе.
Све ово може се закључити из саопштења Фискалног савета који поново апелује на владу да што пре донесе план мера којим би зауставио тренд раста задужености. Они подсећају да је влада прошле године приштедела на капиталним инвестицијама око четири милијарде динара, али је зато толика сума преко мере утрошена на плате.
Још седам милијарди динара мимо плана отишло је за куповину робе и услуга, док се држава у току 2011. задужила и 700 милиона евра емитовањем еврообвезница, иако то није било неопходно и на шта плаћамо камату од 7,25 одсто.
Осим тога, нереално су планирани приходи од акциза, па су они подбацили за чак девет милијарди динара. Више се очекивало да ће стићи од дивиденди јавних предузећа (помињано је да ће ЕПС бити у плусу), али се на крају године испоставило да су државне фирме у буџет уплатиле мање него што је влада желела.
Фискални савет истиче да је Влада Србије прекршила фискална правила – и о висини дефицита буџета и о висини јавног дуга. Зато пожурује владу констатацијом да већ сада мора да се ради на ребалансу буџета за 2012, јер би, ако се настави с оваквом политиком, дефицит на крају године био већи за 350 милиона евра или 35 милијарди динара.
Само у прошлој години држава је повећала задуженост за 2,3 милијарде евра, па Фискални савет закључује да је дуг сада 46,4 одсто БДП-а. Уз констатацију да би до краја 2012. могао да буде 51 одсто, Савет додаје да је реч о благо оптимистичном предвиђању, односно да је могуће да буде и 55 одсто.
Ситуацију поготово може да поквари кретање курса, као и узимање свих кредита који су планирани. То ће, закључује Фискални савет, захтевати велико кресање буџета у 2013. и 2014. години. Када на наплату дође и реституција, дуг ће 2015. пребацити 60 одсто БДП-а, што је граница за високу задуженост.

ВЛАДА – НАЈВЕЋИ КРИВАЦ
Влада Републике Србије сноси највећу кривицу за увећавање јавног дуга у Србији. Влада Србије узима новац, а проблеме оставља некој следећој влади. Власт је грађане задужила због предизборне кампање, док су ребалансом буџета средства за капиталне инвестиције, које би требало да носе развој Србије, смањена за више од осам милијарди динара.
Подсетимо да је 2008. године укупан јавни дуг био 8,7 милијарди евра, то јест око шест милијарди евра мање. Тако је Цветковићева влада успела Србију да задужује милијарду и по евра годишње, што свакако спада у светске рекорде.
Ова влада је очигледно била способна само да троши новац наше будућности, а да ништа не уради.
Због задуживања Србија више неће добијати повољне кредите. Само у првом кварталу 2012. године, због задуживања, односно стизања кредита и обвезница на наплату, Законом о буџетском систему јавни дуг Србије ограничен је на 45 одсто БДП-а.
Подсетимо на историјат јавног дуга у протекле четири године.
Укупне директне обавезе Србије на крају августа износиле су око 11,67 милијарди евра, при чему је унутрашњи дуг био око 5,57 милијарди евра, а спољни дуг 6,11 милијарди евра. Укупне индиректне обавезе на крају августа биле су 2,13 милијарди евра.
На крају јула, јавни дуг Србије био је око 13,56 милијарди евра, што значи да је током претходног месеца повећан за око 238 милиона евра.
Јавни дуг је на крају прошле године достигао 12,16 милијарди евра, тј. 42,9 одсто БДП-а.
На крају 2009. године јавни дуг био је 9,85 милијарди евра, односно 34,8 одсто БДП-а, што значи да је током прошле године повећан за око 2,3 милијарде евра.
На крају 2008. године јавни дуг Србије износио је 8,78 милијарди евра или 29,2 одсто БДП-а.
При том је скандалозно ново задуживање Србије са милијарду долара, односно емитовање еврообвезница на међународном финансијском тржишту.
Србија је држава која је задужена већ близу 80 одсто БДП-а и стога не сме више да се задужује уколико не жели сценарио који има Грчка или нека друга земља.
Влада Србије очигледно није имала никакву политику, нити стратегију, што се види и на примеру задуживања, али и на одговорности за превисоке цене енергије и енергената, пре свега нафте и њених деривата који су пре неки дан поново поскупели. Рафинерије нису модернизоване, гориво је најскупље у региону, а квалитет најлошији, и то би требало мењати.
Да би се дефицит буџета смањио на испод један одсто БДП-а или чак довео на нулу биће потребно четири до пет година, уз поштовање фискалних правила, а неопходна је и пореска реформа, и то је један од услова да би инвеститори поверовали да Србија има стабилну фискалну политику.
Италија и Француска већ најављују да ће уградити фискална правила у законске оквире, да би уверили потенцијалне инвеститоре да ће дефицити њихових буџета бити на нули.
Иначе, уочи закључења овог броја „Печата“, председник Међународног монетарног фонда Богдан Лисоволик је саопштио да се Србија приближава опасној граници задужености и неопходно је предузети низ мера како би се избегла криза јавног дуга.
„Да би смањила ризик од кризе јавног дуга, Србија би требало одмах да усвоји план мера уз помоћ којих ће, на средњи рок, јавни дуг вратити испод законског лимита (од 45 одсто БДП), али и да се уверљиво придржава тог плана. Важно је да се усвоји реалистичан и штедљив ребаланс буџета, али и средњорочан план за смањење јавног дуга, као и план корака које би требало предузети за постављање темеља за здрав економски раст“, рекао је Лисоволик, који је додао да је коришћење резерви „Народне банке Србије“ (НБС) за подршку економском расту опасно по финансијску стабилност и одвраћа пажњу политичара од мера које заиста могу да утичу на стимулацију економског раста.
Иначе, просечна задуженост грађана Србије је око 1.000 евра или неколико просечних плата.
На крају можемо да закључимо да постоји опасност од немогућности отплате јавног дуга, али да ће влада имати проблеме да позајми новац да отплати све кредите који ће доспети, да ће каматне стопе бити високе, и да ће то за следећу годину бити проблем за буџет. Држава ће морати да стара задуживања отплаћује новим, која ће узимати по неповољнијим условима. Стручњаци упозоравају да Србија на кратак рок тешко може да смањи укупан дуг и да је то могуће на рок од пет до седам година, уколико се води паметна фискална политика…

_____________

Јавни дуг држава у региону

51,1 %
Србија
48,1 %
Црна Гора
47,4 %
Словенија
43,9 %
Хрватска
34 %
Босна и Херцеговина
32,7 %
Македонија

_____________

Јавни дуг Србије (крај 2011)

12, 16
милијарди евра
1.000
евра по становнику

_____________

Структура јавног дуга

5,57
милијарди евра износи унутрашњи дуг
6,11
милијарди евра износи спољни дуг

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ko je pročitao najnovini Tabloid, list protiv mafije, mogao je da vidi o čemu se tu sve radi, da neće biti hapšenja i da će narod glupi ukoliko ne uzme usrane motek i izadje na ulici vraćati dugovre od bivših i sadašnjih lopova…




    0



    0
  2. Ne može se sve završiti samo na analizi i verbalnoj osudi. Cvetković nas je zadužio. Ali trebala bi da se vlada pozabavi i njegovom aktivom. Koliko ima? Hoće li mu, ako je pravde, išta od toga ostati? Kakva je razlika između sticanja mafijaškog klana u Surčinu i žutog klana? Kada se sve oduzme upropastiteljima zemlje naredni premijer će, ako nista drugo, barem dobro razmisliti. Neka se vrati narodu oteto. Možda je motka prethodno pomenuta i dobra, ali nije dovoljna. Dok se glave ne zakotrljaju. Reči su teške ali je i vreme teško. Zbilja, koliko takvi tipovi imaju? I čega?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

error: Садржај је заштићен !!