Цензура „Сребренице“ као истрајавање у фалсификату

Како се догодило да  књига „Сребреница: фалсификовање историје“, коју је у сарадњи са нашом кућом издала НВО „Историјски пројекат Сребреница“, у прошли петак не стигне само на новинске киоске у Босни и Херцеговини, и да ли је овој својеврсној дискриминацији (јединој у региону ) тамошњих читалаца нашег листа кумовала незванична, али ригидна цензура јавне и писане речи у Федерацији БиХ

Читаоци „Печата“ у Босни и Херцеговини очекивали су прошлог петка поклон књигу „Сребреница: фалсификовање историје“, која је била најављена у наша два претходна броја, када смо јавност обавестили да ће куповином броја 223 „Печата“  који излази у петак, 29. јуна 2012. године, као поклон добити и ово наше ново издање, припремљено у сарадњи са НВО „Историјски пројекат Сребреница“. Када је, међутим, у петак, 29. јуна „Печат“ освануо на киосцима у БиХ, уз број новине књиге није било, тако да смо, накнадном провером,  могли само  да констатујемо да наш дистрибутер није био у могућности да читаоцима нама суседне државе, уз нови број испоручи и обећану поклон књигу. Правила поштована и однегована у атмосфери својеврсне строге, не само медијске контроле и индуковања пожељног мишљења и коментарисања у сложеној сфери јавног дискурса БиХ Федерације, онемогућила су наиме да књига оваквог садржаја доспе на киоске и до читалаца. Подсетимо – књига „Сребреница: фалсификовање историје“ је зборник критичких есеја поводом „Масакра у Сребреници“, студије америчког професора Едварда Хермана и групе страних аутора. Ово ново издање, односно књига два издавача – „Историјског пројекта Сребреница“ и „Печата“ – чине есеји десет страних и домаћих аутора који критички и документовано разматрају догађаје у Сребреници у јулу 1995. године. Као важну напомену наводимо и чињеницу да је књига  легално штиво научног карактера, које не крши ниједан законски пропис на нивоу Босне и Херцеговине, а поготово не на европском нивоу.
Управо због ових несумњивих и јасних чињеница, Стефан Каргановић, председник „Историјског  пројекта Сребреница“, већ дан потом, дакле у суботу, 30. јуна 2012, организовао је у Прес центру хотела „Босна“ у Бањалуци конференцију за новинаре са темом: „Противправна забрана књиге о Сребреници“.
У овом разговору за медије, речено је између осталог и да „Забрана или постављање било какве препреке читаоцима да по свом слободном избору набаве и прочитају књигу ‘Сребреница: фалсификовање историје’ представља грубо кршење релевантних одредаба Устава БиХ који се односе на слободу савести и штампе, као и Европске повеље о основним правима, специфично члана 10, који се односи на слободу мисли и члана 11, који се односи на слободу средстава јавног информисања. У члану 11, став 1 гарантује слободу изражавања, а став 2 изричито гарантује ‘слободу и плурализам медија’, што је овим бесправним актом Федерације Босне и Херцеговине најгрубље прекршено“.
Са одговарајућом аргументацијом, позивајући се и на чињенице поменуте на конференцији, истог дана – у суботу, 30. јуна, Стефан Каргановић је упутио и Отворено писмо Валентину Инцку, високом представнику у БиХ. У писму Каргановић каже: „Редакција листа ‘Печат’ добила је обавештење да књига ‘Сребреница: фалсификовање историје’ није по вољи комисији на нивоу БиХ која се бави штампом . Не знам каква је то ‘комисија’ и ко је у њеном саставу, нити ми је то битно. Мени је довољна чињеница да Устав Босне и Херцеговине (чију сте правилну примену ви, између осталог постављени да надгледате) и Европска повеља о основним правима (чланови 10 и 11) децидирано одбацују могућност забране овакве врсте. И – подразумева се – то се односи и на свако застрашивање лица која би желела да користе своја законска права у домену мишљења и слободног информисања, а које би могло имати исти ефекат као формална забрана.“
У обраћању високом представнику, апелује се да он  свој ауторитет заложи да се ова ситуација озбиљног кршења уставних одредаба, и права грађана Босне и Херцеговине да слободно и без противправних препрека бирају материјал за читање, без одлагања врати у законске оквире. Каргановић дословно пише: „Уколико вам овај део описа вашег посла није јасан, подсетићу вас: слобода штампе је европска вредност;слобода јавног изражавања је европска вредност; слобода испољавања сумње у званично прописане ‘истине’ је европска вредност. Зато од вас очекујем да без одлагања упозорите надлежне факторе у Федерацији Босне и Херцеговине да је ограничавање ових слобода неприхватљиво и да ваша канцеларија то неће толерисати. Наша невладина организација и наши партнери из издавачке куће ‘Печат’ у Београду одлучни смо у намери да предузмемо све потребне мере да грађанима  Босне и Херцеговине обезбедимо безусловно право да имају доступ литератури по свом избору.“
Теме цензуре, забрана и неслободе, са којима су на овако груб начин били  прошле недеље у БиХ суочени „Печатови“ и несуђени читаоци књиге посвећене Сребреници и са њом повезаним историјским и другим тумачењима, поготово оним која значе брутално фалсификовање и прекрајање историје, надахнуле су још једно Отворено писмо које је, два дана касније, Стефан Каргановић упутио. Упућено је Соњи Бисерко, председници Хелсиншког одбора за људска права, а завршава се важним питањем : „Какав је ваш став у вези са забраном распарчавања на територији Босне и Херцеговине наше књиге ‘Сребреница: фалсификовање историје’? Са сваким даном који пролази, госпођо Бисерко, јавно испољавање вашег става и става ваше организације поводом забране књиге ‘Сребреница: фалсификовање историје’ очекује се са све већим нестрпљењем. Ако забрана књиге у суседној држави, чија вас је космополитска престоница недавно прогласила за ‘почасну грађанку’, не привлачи вашу пажњу и ако вас то не испуњава праведничком ревношћу да се ангажујете на реализацији описа посла ‘Хелсиншког одбора за људска права у Србији’, чија сте председница, онда заиста не знам коме другом да се обратим.“
Одговор из поменуте институције није, међутим, још увек стигао. Уместо закључка, у насталој немилој и непријатној ситуацији, како за издаваче, тако и за читаоце којима су озбиљно нарушена нека важна људска права, самим тим што им је ускраћена прилика да се упознају са критичким и научним разматрањем теме од огромне важности за живот и будућност региона у којем живе, наведимо мишљење, извесно охрабрујуће, једног од актера упућених у „драму најновије цензуре“ књиге о Сребреници: „Услед забране,  књига је у центру пажње јавности и, супротно од очекивања цензора, она ће сада доспети у много више руку.“

_______________

Саопштење „Печата“

Наша најава из претходних бројева да ћемо уз сваки купљени примерак недељника „Печат“ поклонити књигу „Сребреница – фалсификовање историје“, када је о  киосцима нама суседне државе Босне и Херцеговине реч, није се обистинила. Из познатих разлога који се тичу тумачења овог догађаја од стране Федерације БиХ, дистрибуција књиге из Србије у Републику Српску била је онемогућена. Како би наши читаоци из Босне и Херцеговине били у прилици да, уз неки од наредних бројева „Печата“, добију свој примерак књиге, позивамо заинтересоване дистрибутере из Босне и Херцеговине да контактирају издаваче („Историјски пројекат Сребреница“ и „Печат“) и омогуће одговарајући пласман књиге „Сребреница – фалсификовање историје“.

_________________

Пише Стефан Каргановић

И хвала и danke, цензуро!

Stefan Karganović

Када сам пре три године пошао на освајање пропагандне тврђаве која се зове Сребреница, рекли су ми да сам Дон Кихот и да се борим са ветрењачама. После забране, на захтев из Федерације Босне и Херцеговине, наше књиге „Сребреница: фалсификовање историје“, коју смо издали у сарадњи са „Печатом“, дошао сам до потпуно различитог закључка. Уколико се на ветрењаче односи, то није тачно. Борим се против волова.
И најтупавија ветрењача схвата да је у данашњем свету цензура не само недостижна и неизводљива, већ и да се по својим рекламним последицама ни сувим златом не може платити. Свака ветрењача просечне интелигенције зна да је једини учинак цензуре скретање пажње на нешто што желимо да прође што неприметније. Једино воловима то није јасно.
Пре неколико месеци, трапави волови нису могли да се обуздају када је у Норвешкој био приказан документарни филм „Сребреница: издани град“. Када је на реду било приказивање у Шведској, уместо да ћуте дали су се у урнебесно рикање. Приказивање филма, који је могао да прође једва примећен као егзотичан куриозитет, захваљујући четвороножним рогатим балканским цензорима преко ноћи се претворило у питање професионалне независности „Шведске државне телевизије“ и достојанства шведске гледалачке публике. Не само да је, упркос рикању, филм ревносно одгледала читава Шведска, већ га је одмах затим затражила и суседна Данска. Максималистички острашћени репати цензори, пошто нису овладали уметношћу „контролисања штете“, па су зато неспособни да процене где се може ићи у напад, а где би требало стати, нанели су себи катастрофалну штету.
Ми смо ове године одлучили да делујемо проактивно и да лажни део приче о Сребреници изведемо начистац. Време, место и начин, то се подразумева, бирамо ми, и за то никоме не полажемо рачуне. Жућкаста Србија још увек нам је terra misiones за нашу поруку истине и мира. У  условима опште престрашености српских медија и одбијања да се дотакну Сребренице на начин који се не своди на бљутаво понављање шаблонских фраза у које нико више искрено не верује, одлучили смо се на један креативан потез. Обратили смо се „Печату“,  јединој преосталој слободној медијској кући у овој земљи цветајуће и набујале демократије. Предложили смо им да то питање, које се искључиво површно и шарлатански третира, али је од прворазредног друштвеног значаја, обрадимо на објективан и научни начин у облику књиге и да примерак издања поклонимо сваком читаоцу „Печата“.
Резултат је био успешан преко наших најсмелијих очекивања.
Десетине хиљада читалаца у Србији и свуда где „Печат“ допире (осим у европској Босни и Херцеговини) сада имају у рукама критичку и убојиту анализу свих основних питања која су везана за Сребреницу.
Први пут, и то баш у сезони када је супротна страна навикла да широку јавност мрцвари приказивањем својих пропагандних трикова, они се најзад суочавају не само са истином, него са нечим што им још теже пада.   Суочавају се са губитком монопола на јавни дискурс о Сребреници. Ако желите да тоталитарце сурово казните, не постоји болнији начин него да им одузмете део њихових отетих микрофона.
Најзад, довели смо их у положај да изгубе самоконтролу и да се urbi et orbi представе у правом светлу. Из њихове реакције очитује се потпуна неспособност да се упусте у одговорну академску расправу и да се аргументовано супротставе нашим тезама. У Босни и Херцеговини, као што приличи Тамном вилајету они су одреаговали пустахијски и бахато; у Србији мало дискретније, режећи и шкргућући зубима. Општи биланс је исти. Када је реч о Сребреници, то је дебата у којој ни на једној, ни на другој страни Дрине ми немамо адекватне партнере.
Њихово средство за убеђивање је тољага, наше је – аргуменат.
Ако супротна страна, са својим огромним интелектуалним потенцијалом – који се простире од чика Мићуна, па преко тетка Наташе, до ученог Чеде Јовановића – нема убедљивог одговора на књигу „Сребреница: фалсификовање историје“, политичко бреме које су они наметнули Србији мора се одбацити. Пре свега, то је Декларација о Сребреници од 2010. године. Користећи лажна образложења, потпомогнути претњама страних амбасада и притиском корумпираних глобалних медија, цинично злоупотребљавајући општу необавештеност која у Србији због њих влада,  кроз ошамућену Народну Скупштину прогурали су акт који је по садржини у тоталном раскораку са чињеницама. Међутим, тај акт српски народ и државу морално и политички најтеже компромитује.
Ако је труст мозгова иза Декларације о Сребреници неспособан да изађе на крај са нашом књигом „Сребреница: фалсификовање историје“, ако немају чиме да бране своје тезе када су зналачки и разумно оспорене, то води само једном логичном закључку. Време је да нови сазив Народне скупштине Србије Декларацију о Сребреници  – њихов срамни данак страним наредбодавцима – хитно и без церемоније одбаци и стави ван снаге.
Укидање Декларације о Сребреници која је под лажним изговорима била усвојена 2010. године и отварање у Народној скупштини Србије нове,  свестране и одговорне јавне расправе у вези са овим питањем, један је од задатака који „Историјски пројекат Сребреница“ себи поставља. Позивамо све грађане Србије и народне посланике који су прочитали књигу о Сребреници и прате наш рад на расветљавању истине, и којима је стало до репутације њихове земље, да нам се придруже.

5 коментара

  1. Sulucaj “SREBRENICA” nije samo potvrdio pravo lice Cede Jovanovica, Sonje Biserko, Natalije Kandic i ostalih sitnih riba. Tu se vidjelo, prije svega i prije svih pravo lice ex predsjednika BORISA TADICA ,ali i SRPSKOG PARLAMENTA tj. njegove prarlamentarne vecine. I to je prica koju svi znamo. Sada cemo vidjeti PRAVO LICE novog predsjednika TOMISLAVA NIKOLICA i novog sastava PRARLAMENTA. Da li su VELIKI GAZDE samo zamjenile ofucane i otrcane politicare ( BORISA TADICA i njegove PARLAMENTARCE) novim i svjezim ali u sustini istim, ili je doslo do STVARNE I REALNE PROMJENE U SRPSKOJ POLITICI.”Srebrenica kao lakmus papir”?

  2. Nisam bila u mogucnosti da nabavim knjigu u Beogradu, pa vas pitam da li ce biti neki reprint ili nova akcija za nas koji nismo uzeli ovu knjigu uz vas casopis? Hvala.

  3. Gos, Zorane mnogo cenzura je bilo pre Srebrenice da spomenem
    neke mnpgo bolne za Srbe: Jasenovac,Jadovno Golubnjača,Nova Srara
    Gradiška i nove Bratunac,Skelane,Bljesak i 5 Avgust sa kolonom
    izbeglica koje DOSOVSKI PRIJATELJI BOMBARDUJU.Sve te cenzure nad
    nama prevarenim Srbima čine Komunisti i njihovi naslednici do
    današnjeg dana.Tomislav Nikolić ima samo obavezu prema narodu
    srpskom dali se nalazi u krnjoj Srbiji ili Republici Srpskoj a
    EMIGRACIJA ČEKA DALI JE SRBIJA DOBILA ŽELJENOG RODOLJUBA ILI
    IZDAJICU O TOME ĆEMO BRZO MOĆI DONETI SUD!!!

  4. Na Balkanu svi siroti narodi zlocin pocinjen nad drugima,pravdaju zlocinom koji je pocinjen nad njima.I tako u zacarani krug mrznje i zlocina.I svi su zrtve,i niko nije dzelat.Svi govore svoju istinu,a ne vide tudju istinu.Ovo moje vidjenje nema veze ni sa jednom idejom,ideologijom,niti organizacijom.This is fucking real life!

    • Сузана Коризма

      Немојте ми, молим вас, упоређивати Јасеновац, Јадовно и остала стратишта са злочинима које су починили Срби! Да се разумемо, не оправдавам ни један злочин и обесила бих сваког Србина који је починио злочин на сред Теразија, за пример, јер то нема везе са чојством и јунаштвом по чему су Срби познати! Препоручујем вам да погледате филм Црна књига и биће вам јасно ко је жртва, а ко џелат!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *