Почетна / Друштво / Био једном један Статут

Био једном један Статут

Народна скупштина не само да је израдила неуставни Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, који јој је послужио као привид правног основа при давању сагласности на неуставни Предлог статута, већ је свесно и противзаконито одуговлачила и са поступком оцене његове уставности. После трогодишње политичке и правне борбе Демократске странке Србије, којој се придружио највећи део стручне јавности, а о чему је у више наврата писао и недељник „Печат“, Уставни суд Србије је донео одлуку о неуставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине

Статут Војводине представља најконтроверзнији правни  акт у новијој уставно-правној историји Србије. Од момента усвајања Предлога Статута Војводине (14. октобар 2008. године) до његовог формалног проглашења у Скупштини АП Војводине 14. децембра 2009. године, стручна правна јавност је гласно указивала да се ради о акту  који дубоко задире у правне темеље државе Србије.

Упозорење стручне јавности. Пре усвајања Закона о утврђивању надлежности АП Војводине,  који је послужио као  формално-правни основ за давање сагласности Народне скупштине на Предлог Статута Војводине, на Правном факултету у Београду је 1. децембра 2008. године чак одржан и велики научни скуп о  „Предлогу Статута Војводине“, највећи скуп такве врсте после чувене правне расправе о  амандманима и Уставу из  1974. године, на којем је од стране наших најпознатијих професора права, попут декана Правног факултета у Београду, проф. др Мирка Васиљевића, академика Косте Чавошког, проф. др Ратка Марковића, проф. др Владана Кутлешића, проф. др Зорана Лончара, проф. др Владана Петрова… указано да будући највиши покрајински правни акт садржи изузетно велики број противуставних одредби којима се Војводини  дају бројни елеменати државности и које би могле  да доведу до појаве  новог сепаратизма у Србији.  У изнетим стручним рефератима је оцењено да Предлог статута  омогућава да Војводина  на противуставан начин, између осталих:  самостално одређује своју територију,   федерализује  Србију, утврђује  суверенитет грађана Војводине, као   и  да поништава  српски народ као уставну  категорију,  и да га на територији Војводине претвара у националну заједницу као нову етничку категорију коју не познаје Устав Србије. Упозорено је да се свођењем српског народа,  који чини конститутивни елеменат  државности  Србије,  на  статус обичне етничке заједнице,  какав  добијају и све националне мањине које живе на територији АП Војводине,  ствара правни основ за конститутивност свих националних мањина у АП Војводини, а која би на основу Устава требало да буде саставни и неотуђиви део јединствене државне територије. Истакнуто је и да се поред бројних републичких надлежности у многим областима друштвеног живота, противуставно отима чак и имовина и део прихода од Републике Србије. Јавно је указано да у случају  ако Народна скупштина да сагласност на неизмењени текст Предлога Статута, да ће Србији бити једина држава на свету која је на својој територији и од свог народа направила нову државу.

[restrictedarea]

Политичка борба ДСС-а против неуставности Статута. Поводом усвајања коначног текста Предлога статута одржани су  крајем октобра и почетком новембра 2009. године  вишедневни протести грађана у више градова широм Војводине (Суботица, Зрењанин, Сомбор, Сремска Митровица, Кикинда,  Панчево…), као и пред Скупштином АП Војводине када је 5. новембра 2009. године изгласан коначни текст Предлога статута који је упућен у Народну скупштину ради давања сагласности.  Без обзира на то што је  на погубне последице неуставног Статута Војводине током скупштинских расправа указивало више тадашњих опозиционих странака, ДСС је била једина  странка која је гласала „против“ Статута Војводине и у покрајинској и у републичкој Скупштини (против Закона о утврђивању надлежности Војводине и одлуке о давању сагласности на Предлог статута Војводине).  СНС и СРС,  које током скупштинских расправа такође нису подржали усвајање Статута, нису учествовале у гласању ни у покрајинској, а ни у републичкој Скупштини.

Правна борба ДСС-а против неуставности Статута. Првог дана после стицања формално-правних услова за покретање поступка пред Уставним судом,  народни  посланици ДСС-а  су 24. децембра 2009. године  поднели Уставном суду Републике Србије предлог за оцену уставности  и законитости  Статута АП Војводине, као и оцену уставности Закона о утврђивања надлежности АП Војводине.  У предлозима ДСС-а је оспорена уставност и законитости укупно 48 чланова Статута АП Војводине и 26 чланова Закона о утврђивању надлежности АП Војводине.

Одуговлачење поступка пред Уставним судом. Народна скупштина не само да је израдила неуставни Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, који јој је послужио као привид правног основа при давању сагласности на неуставни Предлог статута, већ је свесно и противзаконито одуговлачила и са поступком оцене уставности  Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, за које се  Уставни суд одлучио да буде претходно правно питање за одлучивање о уставности и законитости Статута Војводине. Поводом захтева за давање одговора  на предлог за оцену уставности Закона о утврђивању надлежности у року од најкасније 45 дана,  који је Уставни суд упутио Народној скупштини 18. фебруара 2010. године, Народна скупштина је Уставном суду доставила одговор тек  20. јануара 2011. године.   Законодавном одбору Народне скупштине је требало готово пуних годину дана  да припреми одговор Уставном суду! Није наодмет подсетити да је Народна скупштина  Предлог закона о утврђивању надлежности  АП Војводине,  који јој је Влада Србије упутила на усвајање по хитној процедури 5. новембра 2009. године,  усвојила за свега два дана рада, 30. новембра 2009. године.

Поступак пред Уставним судом.  С обзиром на то да се ради о најкомплекснијем предмету са којим се у досадашњем раду суочио, Уставни суд је одлучио да најпре расправи питање уставности Закона о утврђивању надлежности АП Војводине, као претходно питање, а да затим одлучи и о питању уставности и законитости самог Статута Војводине као правног акта подзаконског карактера. У циљу разрешења свих спорних питања Уставни суд је одржао две стручне јавне расправе  (23. новембар 2011. године и 1. фебруар 2012. године), на којима су на основу позива своје ставове изнели академици Коста Чавошки и Тибор Варади, као и неколико професора правних факултета из Београда и Новог Сада, попут проф. др Стевана Лилића, проф. др Тамаша Корхеца, проф. др Зорана Лончар, проф. др Богољуба Милосављевића и проф. др Светозара Чиплића.

Одлука Уставног суда.  Поводом Предлога за оцену уставности више одредби у  26 оспорених чланова Закона о утврђивању надлежности АП Војводине,  који су поднели народни посланици ДСС-а 24. децембра 2009. године, Уставни суд је 10. јула 2012. године донео одлуку којом је прогласио неуставном (касирао) чак 22 одредбе наведеног Закона. Истовремено, Уставни суд је у свом образложењу одлуке  ограничио примену пет законских одредби, док је за свега  девет оспорених законских одредби нашао да су у сагласности са Уставом.

Неуставне одредбе.  Објављивањем одлуке  Уставног суда број ИУз – 353/2009 од 10. јула 2012. године у „Службеном гласнику Републике Србије“, из правног поретка ће аутоматски бити уклоњене бројне одредбе којима се нарушавало  јединство правног система и угрожавали темељи државности Републике Србије. Захваљујући заузетим ставовима Уставног суда постало је јасно да је АП Војводина аутономна територијална заједница у саставу јединствене државе Србије, у којој грађани остварују право на покрајинску аутономију, како је то и  одређено Уставом, а не „регија у којој се традиционално негују европски принципи и вредности“, како је било одређено касираним одредбом члана 3. став 3. неуставног Закона о утврђивању надлежности АП Војводине. Исто тако јасно је да се територија АП Војводине може уређивати једино Законом о територијалној организацији  Републике Србије, којим су изричито побројане јединице локалне самоуправе које чине територију АП Војводине, као и да Војводини не припада право на самостално уређивање сопствене територије, као што је било предвиђено касираном одредбом члана 4. став 1. Закона,  којом је било прописано да територију АП Војводине чине „географске области Бачке, Баната и Срема“. Такође, с обзиром на то да Војводина није држава у држави и да  на  основу Устава само  Београд има статус главног града у Србији,  Нови Сад више неће моћи  да буде „главни град Војводине“, како је то било предвиђено касираном одредбом члана 4. став 3. Закона о утврђивању надлежности Војводине, већ само административни центар и седиште покрајинских органа. Из истог разлога Војводина не може да „у оквиру своје надлежности оснива представништва у регионима Европе, односно Бриселу“, како је било предвиђено касираном одредбом члана 3. став 3. Закона о утврђивању надлежности Војводине.  Војводина неће моћи да при извршавању закона и других прописа своје међусобне односе са Србијом  решава  договорно,  путем „Сталне мешовите комисије састављене од представника Владе и извршног органа АП Војводине“, како је било предвиђено касираном одредбом члана 5. став 3. Закона о утврђивању надлежности Војводине. Исто тако, Војводина неће имати ни право да „привремено уреди својим актима“ извршавање закона у појединим питања из надлежности Србије,  како је било предвиђено касираном одредбом члана 9. став 3 и 4. Закона о утврђивању надлежности Војводине. Пошто је на основу Устава судска власт јединствена и представља  део државне власти која припада искључиво Републици Србији,   Војводина неће имати ни право да „утврђује мрежу судова на својој територији“, како је било предвиђено касираном одредбом члана 74. тачка 4. Закона о утврђивању надлежности Војводине. Војводина неће имати ни право да „ближе уређује службену употребу језика и писма националних мањина на територији АП Војводине“, како је то било предвиђено касираном одредбом члана 76. став 1. Закона о утврђивању надлежности Војводине, пошто се службена употреба језика и писма свих националних мањина у Србији јединствено уређује законом за читаву државну територију, као ни право да „поједине послове из своје надлежности у областима културе, просвете и јавног информисања може поверити националним саветима националних мањина“, како је било предвиђено касираном одредбом члана 74. тачка 5. Закона о утврђивању надлежности АП Војводине.
Пошто се ради о питањима која на основу Устава могу бити искључиво у надлежности Републике Србије, Војводина ће после објављивања одлуке Уставног суда остати и без појединих надлежности у многим областима друштвеног  живота, попут: енергетике, просторног планирања, заштите животне средине, пољопривреде, водопривреде, шумарства, социјалне заштите, равноправности полова, заштити мајке и детета, надзора над локалном самоуправом  (….)  које су биле предвиђене бројним касираним одредбама Закона о утврђивању надлежности Војводине,  за које је Уставни суд донео одлуку да нису у сагласности  са Уставом. С обзиром на то да је Уставни суд заузео став да према Уставу област науке и технолошког развоја спада у  искључиву надлежност државе, и да је у потпуности касирао комплетни  члан 64. Закона о утврђивању надлежности Војводине, у којем се  између осталих налази и одредба о праву Војводине да „у буџету АП Војводине обезбеђује финансијска средства за рад Војвођанске академије наука и уметности“, јасно је да је и ВАНУ која је предвиђена Статутом Војводине  постала  противуставна институција  и да као таква мора да престане са радом.

Правне последице одлуке Уставног суда. Објављивањем наведене одлуке Уставног суда у „Службеном гласнику Републике Србије“ аутоматски ће престати да важе 22 одредбе Закона о утврђивању надлежности Војводине које је Уставни суд прогласио неуставним. С обзиром на то да је Закон о утврђивању надлежности Војводине  фактички донет после израде Статута Војводине,  а да је требао да послужи да се  прикрију  бројне очигледно неуставне статутарне одредбе пре формалног давања сагласности Народне скупштине на највиши покрајински правни акт,  доношењем одлуке Уставног суда постаје сасвим јасно да није у сагласности са Уставом Србије  и  далеко највећи део самог Статута Војводине. Приликом сагледавања значаја  данашње одлуке Уставног суда требало би имати у виду и чињеницу да је ДСС од укупно 70 чланова колико садржи важећи Статут Војводине,  пред Уставним судом покренуо  поступак за утврђивање уставности за  чак  48 његових чланова, односно више од 2/3 усвојеног текста.  Ако се узме у обзир чињеница да је ДСС пред Уставним судом покренуо и поступак оцене законитости Статута Војводине, са самим Законом о утврђивању надлежности АП Војводине, и то  у чак 13 његових одредби,  као и са још неколико веома важних законских прописа, попут: Закона о територијалној организацији Републике Србије (две одредбе), Закона о Влади (четири одредбе), Закона о државној управи (четири одредбе), Закона о локалној самоуправи (четири одредбе), Закона о заштитнику грађана (две одредбе), Закона о заштити права и слобода националних мањина (три одредбе), чији би поступци  требало да уследе пред Уставним судом после доношења одлуке о неуставности Закона о утврђивању надлежности Војводине,  данас је више него јасно да од  неуставног Статута АП Војводине у правном поретку не би требало да остане  готово ништа.
После касирања великој броја законских одредби о надлежностима Војводине, престаје аутоматски  и правни основ за њихово финансирање из државног буџета. Стога приликом будућег ребаланса буџета нова Влада више неће имати правни основ да за вршење тих послова, било да су они били одређени као изворни или поверени послови АП Војводине, определи било каква финансијска средства.
После објављивања одлуке Уставног суда нови сазив Народне скупштине би требало да сагледа обим и суштину свих неуставних одредби у Закону о утврђивању надлежности Војводине, и да у сагласности са ставовима Уставног суда изврши или измену и допуну постојећег  Закона, или да приступи изради новог правног акта. Исто тако, покрајинска Скупштина би сама требало да размисли о неопходности усаглашавања Статута Војводине са заузетим ставовима Уставног суда, не чекајући да се он формално-правно изјасни о његовој уставности и законитости, чији се исход већ сада јасно да наслутити.

____________________

Изјава председника ДСС-а Војислава Коштунице

Веома је важно што је Уставни суд, на основу предлога ДСС-а, донео одлуку којом се поништава велики број противуставних надлежности Војводине. То је у правом смислу историјска одлука којом се зауставља стварање државе у држави и зауставља даље растакање Србије. Реч је о победи државотворне политике и политике заштите суштинских националних интереса, која је руководила ДСС-ом да се упусти у дуготрајну и упорну борбу оспоравања противуставног Статута пред Уставним судом. Изражавамо и највеће задовољство због тога што је Уставни суд грађанима Србије вратио веру да борба за поштовање права и уставности има смисла и да право у Србији ипак може да победи волунтаризам и самовољу коју су испољили доносиоци противуставног Статута.
Од највећег је значаја да Уставни суд брани Устав Србије и да се супротстави свакој врсти безакоња. Одлука Уставног суда да стави ван снаге противуставне надлежности Статута Војводине има далекосежан значај и представља важан догађај за будућност Србије. Грађани Србије данас могу да буду задовољни јер је одбрањен уставни поредак земље и одбрањено је право од неправа и сепаратизма, што говори да Србија има будућност ако се развија као правно уређена држава.

____________________

Статут четири године у фокусу  „Печатових“ аутора

Статут Војводине, односно Закон о утврђивању надлежности АП Војводине, био је често тема разматрања и критичког оспоравања у нашем недељнику (бројеви 31, 50, 51 и 89), „Печат” је објавио и правну анализу ДСС-а која је била основ за иницијативу на основу које је донесена пресуда Уставног суда Србије. У 51. броју (20. фебруар 2009) штампали смо и специјални додатак у којем су српски еминентни стручњаци (Ратко Марковић, Коста Чавошки, Василије Крестић, и други), као и чланови Светог архијерејског синода Српске православне цркве, из различитих углова, објашњавали зашто су поменути статут и закон неуставни и на који начин се овим правним актима  нарушава јединство правног система и угрожавају темељи државности Републике Србије. Све оно што већ годинама у вези са овим питањима и проблемима тврдимо, Уставни суд је практично преточио у одлуку. Између осталог, одлука је и то да северна покрајина не може да има главни град, да не може да оснива представништва у другим државама, да не може да има надлежности у многим областима друштвеног живота (енергетике, просторног планирања, заштите животне средине, пољопривреде, водопривреде, шумарства, социјалне заштите, равноправности полова, заштити мајке и детета, надзора над локалном самоуправом),  као и то  да је ВАНУ противуставна институција.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. А Друг Чанак изд’о наређење сви у борбу за војвођанско ослобођење! Ту му својим међународним везама мора помоћи Борис Велики-антидемократа и ангажовати Хрватску,као и свог другара Тачија,а могао би НАТО поново бомбардовати Нови Сад – казнити га што није једногласно гласао за ЛСВ!Друг Чанак жели интернационализацију проблема Војводине , мора се нечим прикрити криминална позадина његовог „политичког“ деловања!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *