11. јул – Харланд: Изетбеговић спречио евакуацију цивила

ХАГ – Муслиманска влада је 1993. године спречила евакуацију цивила из Сребренице, коју је Унпрофор предложио, изјавио је данас бивши службеник за цивилна питања и политички саветник Унпрофора Дејвид Харланд на суђењу Ратку Младићу пред Хашким трибуналом.

Харланд је рекао да у архивама Унпрофора постоји документ који показује да је Унпрофор у пролеће 1993. године предложио евакуацију цивила из Сребренице, која је чак била почела, али да ју је влада БиХ зауставила.

И тадашњи председник БиХ Алија Изетбеговић потврдио ми је да је та иницијатива спречена, казао је сведок тужилаштва током унакрсног испитивања Младићевог саветника одбране Бранка Лукића.

Харланд је признао да је у демилитаризованим зонама Сребреници и Жепи било оружја и војске, као и да је Унпрофор био обавештен о нападима муслиманских снага у том подручју, али докази о убијању Срба били су, како је рекао, веома ограничени.

Говорећи о ситуацији у Сарајеву, где је био распоређен од јуна 1993. године до краја сукоба, Харланд је оценио да су Срби “могли да примене много већи притисак од оног који су чинили”.

Да су то урадили, могли су да доведу до пада одбране града, изјавио је Харланд, оценивши да би “заузимање града, уз поштовање закона и обичаја ратовања, било мање драстична мера од санкција” усмерених против цивилног становништва.

Описујући ситуацију у Сарајеву, Харланд је навео да је владала атмосфера страха и безнађа, да је морал био на ниском нивоу и да је било дезертирања.

Он је потврдио да су муслимани свесно изазивали несташице гаса и струје у Сарајеву, као и да су из снајпера гађали људе који су поправљали водове и приказивали да то чине Срби како би добили међународну помоћ.
“Неки с босанске стране су сматрали да ће неки потези бити од помоћи да изазову западну војну интервенцију. Изетбеговић ми је лично рекао да становништву не треба омогућити да изађе из Сарајева”, казао је Харланд.

“Да ли сте били обавештени да су српски цивили убијани у Сарајеву?”, упитао га Лукић.

“Да”, одговорио је Харланд и додао да је Унпрофор покушавао да установи етничку припадност жртава, као и узрок смрти.

На питање колико је Срба убијено током рата, он је одговорио да је током опсаде живот изгубило око 10.000 људи, од којих су око 1.000 били Срби и није се сложио с Лукићевим наводима да је убијено више од 5.000 Срба.

Влада у Сарајеву је 1993. године, према његовим речима, “јашући на таласу међународне подршке, заузела тврђу лињу у међу преговорима”.

“Они су сматрали да повећана вероватноћа да ће НАТО користити ваздушне ударе против Срба појачава њихову позицију и надали су се бољем исходу у преговорима”, оценио је Харланд.

На Лукићево питање да ли то значи да је свака претња ваздушним ударима против Срба појачавала позицију бошњачке владе, сведок је одговорио: “Да, апсолутно.”

Позицију Срба је временом, према његовом мишљењу, ослабио читав низ фактора, међу којима санкције које је Београд увео босанским Србима под притиском Запада, успеси муслиманских снага које су јачале захваљујући западним и исламским земљама, као и акције НАТО против Срба.

Према Харландовим речима, у Мостару, западној Херцеговини, па и Кисељаку, у централној Босни, било је хрватских јединица и било је очигледно да Загреб наоружава и финансијски подржава Хрвате у БиХ, док је зеничка област била позната по великом броју муџахедина.

Ипак, ниједној страни осим Србима није било прећено ваздушним нападима, казао је он.

Харланд, који је често присуствовао састанцима лидера свих страна и срео се с Младићем двадесетак пута, изјавио је да је било периода напетости између цивилног и војног руководства босанских Срба.
“Мислим да је било раздобља када би долазило до напетости између цивилних структура под (Радованом) Караџићем и војних структура под Младићем”, рекао је он.

Харланд рекао је да су се високи официри ВРС према Младићу односили “с великим поштовањем”.
“Никада нисмо посумњали да је он официр који има сву команду”, чак и када је реч о мањим догађајима на терену, рекао је сведок.

Суђење Младићу биће настављено сутра унакрсним испитивањем Харланда.

Младић, бивши командант Главног штаба Војске Републике Српске, оптужен је пред Хашким трибуналом за геноцид, злочине против човечности и кршење закона и обичаја ратовања.

Ухапшен је 26. маја 2011. године и изручен Трибуналу, где се изјаснио да није крив ни по једној тачки оптужнице. Суђење му је почело 16. маја ове године.

Извор: Танјуг

3 коментара

  1. Avatar

    Evo knuskog dokaza šta su muslimani željeli i šta im je Zapad
    pomogao.Srbima nije bilo pomoći sa bilo koje strana.Režim u srbiji nameće sankcije braći rođenoj,Hrvati pomažu svoju braću
    u BH svim mogućim sredstvima jedino Srbi goloruki gladni boruse
    za svoj opstanak na svojoj zelji.Sudi se nevinom narodu.

  2. Avatar

    ZAKLELA SE ZEMLJA RAJU DA SE SVE TAJNE SAZNAJU-OTKRIVA SE POLAKO ISTINA O GROBARIMA SVOG NARODA…na tlu bivse YU-gegegegege…HVALA TI GOSPODE.

  3. Avatar

    Zna se mnogo vise, odavno. Zahvaljujuci nasoj-srpskoj slozi i nasem
    cuvenom-“pravna drzava i vladavina prava”, stradamo a najvise ljudi
    koji su svoj poso casno obavljali.
    Nijedne novine (ni ostali “mediji”)u Srv\biji ni u Republici Srpskoj ne pominju (a treba da isticu) da je jedino N.D. Hrvaytska -zvrsila vojnu agresiju-usla u rat sa BiH. Pod pritiskom SAD, Hrvati (iz Hrvatske i Hercegovine) i muslimani su se ujedinili protiv Srba.
    Nije nikakva tajna da su i NDH i SAD (Nemacka, i jos neke drzave) krsile embargo na naoruzanje i snabdevali muslimansku stranu lakim
    i teskim naoruzanjem i municijom. Nije tajna ni poreklo novca.
    Kao sto su Markale 1 (i 2), “slika” srpske opsade Sarajeva i Srebrnica u sustini, americka “ujdurma”, tako su muskarci u
    Srebrnici zrtvovani. Streljanje je podmetnuto Srbima, opet na
    “klasican” nacin. Do danas, niti je dokazano ko je izvrsio streljanja ni kome je pripadala paravojna formacija “Skorpioni”.
    [Nazalost, “nasi”- “tigrovi”, “beli orlovi”, “cetnici”, … “pomogli” su “srpskoj stvari”, a broj Srba, osudjen u nelegalnom
    sudu i Hagu, dovoljno govori.
    (Necu da negiram, da su, na vise mesta, ove formacije i spasile
    zivote Srba.)]
    Obzirom da se Jugoslavija raspala, na nacin koji je svima, sem
    Srbima, odgovarao, Srbe u Hagu, drzava Srbija nije branila, a Republika Srpska, buduci deo BiH, to nije ni mogla.
    Zato imamo nevidjena krsenja ljudskih prava, gde “sud” (nije legalan, jer ga nije odobrila Skupstina UN) ima podrsku-pritisak
    “mocnog zapada” a Srbi su prepusteni licnim sposobnostima i
    pregalastvu saradnika, odnosno privatnoj odbrani. Nadam se da ce
    nam se, bar jednog dana, vratiti osecaj srama i odgovornosti.
    Svi optuzeni i osudjeni, nisu bili privatna lica, vec sluzbena.
    (Ne mogu da tvrdim da niko od njih nije prekoracio ili zloupotrebio polozaj, ali je to predmet nase istrage i sudjenja.)
    Ovakvim odnosom, cak i u slucaju gde ima dovoljno dokumenata u
    nasu odbranu, prsto nismo makli. Sankcije su nam unistile moral
    naroda, ugled u svetu i celu privredu, a Srbija cuti i trpi,
    gore nego u vreme Osmanske okupacije (uz “samo-pomoc” vlasti, “a
    domace”).
    Srboljub Savic

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *