03. јул – Седамдесет година од страдања на Козари

Борци Другог крајишког одреда и мањи део збега успели су 3. јула 1942. године да пробију вишеструки обруч, али је на слободну партизанску територију у правцу планине Грмеч успело да изађе само око 10.000 од укупно 80.000 мештана и партизана колико их је било у непријатељском окружењу.

Око 68.600 људи, међу којима и бројне жене и деца, депортовано је за неколико дана у концентрационе логоре у НДХ – Јасеновац, Нову Градишку и друге, и на присилни рад у Немачку и Норвешку.

Публициста Драгоје Лукић утврдио је да је само у Јасеновцу убијено више од 19.000 девојчица и дечака са територије тадашње НДХ, међу којима су већином деца из Поткозарја.

Поводом 70. годишњице од битке на Козари, биће одржан комеморативни скуп и отворена нова музејска поставка у оквиру Спомен комплексу на брду Мраковица.

У београдском Народном позоришту 1. јула је одржана Свечана академија, на којој је говорио председник Републике Српске Милорад Додик, који је и предсесник Организационог одбора за обележавање 70. годишњице Битке на Козари.

Он је истакао да се 70 година од те битке обележава “у условима када многи без права и чињеница желе да присвоје права на борбу против фашизма” и усред “покушаја фалсификовања прошлости”.

Стога, рекао је он, “морамо све да учинимо да се у највећој могућој мери утврди истина о догађајима из Другог светског рата и спречи покушај њихове ревизије” и “креирање друге историје”, везане како за тај, тако и за Први светски рат.

“Истина је да су Срби у огромној већини били припадници народноослободилачких покрета и да је српски народ највише настрадао у антифашистичкој борби”, казао је Додик, наглашавајући да су Јасеновац и Козара “најзначајнији симболи страдања од фашизма” које не смемо заборавити.

И сећање на козарачку епопеју у књижевности и уметности, негује се седам деценија. Само месец и по дана после битке, књижевник партизан Скендер Куленовић, написао је поему “Стојанка мајка Кнежопољка”.

О трагедији Козаре, редитељ Вељко Булајић је 1963. године снимио филм, по многима набољи партизански ратни филм у региону, који је награђен и Златном медаљом на фестивалу у Москви.

Козарачким партизанима, антифашистима и њиховом команданту др Младену Стојановићу посвећен је и филм “Доктор Младен” из 1975. године, редитеља Мидхата Мутавџића, по сценарију Рада Башића. И тај филм се сматра једним од најбољих 50 филмских остварања у бившој СФРЈ.

Последњих неколико година говори се о припремама за снимање два филма о Диани Будисављевић, спасиоцу бројне козарачке деце. Један филм се припрема у Републици Српској, а други у Хрватској.

Будисављевићева, Аустријанка (по неким подацима Немица) удата за загребачког лекара Србина, као и још око 100 хуманих људи су током Другог светског рата спасили 12.000 деце без родитеља депортованих у току битке на Козари у јасеновачке логоре 1942. године.

Будисављевићева је пописала свих 12.000 малишана у своју картотеку, како би им сачувала имена и вратила их после рата родитељима.

Извор: Танјуг, РТВ