03. јул – Седамдесет година од страдања на Козари

БАЊА ЛУКА – Данас се навршава 70 година од Битке на Козари, у Другом светском рату, која је запамћена по великом страдању Срба из Босанске крајине у партизанском збегу, у којем су их скоро месец дана у обручу држале немачке и усташко-домобранске јединице.

Борци Другог крајишког одреда и мањи део збега успели су 3. јула 1942. године да пробију вишеструки обруч, али је на слободну партизанску територију у правцу планине Грмеч успело да изађе само око 10.000 од укупно 80.000 мештана и партизана колико их је било у непријатељском окружењу.

Око 68.600 људи, међу којима и бројне жене и деца, депортовано је за неколико дана у концентрационе логоре у НДХ – Јасеновац, Нову Градишку и друге, и на присилни рад у Немачку и Норвешку.

Публициста Драгоје Лукић утврдио је да је само у Јасеновцу убијено више од 19.000 девојчица и дечака са територије тадашње НДХ, међу којима су већином деца из Поткозарја.

Поводом 70. годишњице од битке на Козари, биће одржан комеморативни скуп и отворена нова музејска поставка у оквиру Спомен комплексу на брду Мраковица.

У београдском Народном позоришту 1. јула је одржана Свечана академија, на којој је говорио председник Републике Српске Милорад Додик, који је и предсесник Организационог одбора за обележавање 70. годишњице Битке на Козари.

Он је истакао да се 70 година од те битке обележава “у условима када многи без права и чињеница желе да присвоје права на борбу против фашизма” и усред “покушаја фалсификовања прошлости”.

Стога, рекао је он, “морамо све да учинимо да се у највећој могућој мери утврди истина о догађајима из Другог светског рата и спречи покушај њихове ревизије” и “креирање друге историје”, везане како за тај, тако и за Први светски рат.

“Истина је да су Срби у огромној већини били припадници народноослободилачких покрета и да је српски народ највише настрадао у антифашистичкој борби”, казао је Додик, наглашавајући да су Јасеновац и Козара “најзначајнији симболи страдања од фашизма” које не смемо заборавити.

И сећање на козарачку епопеју у књижевности и уметности, негује се седам деценија. Само месец и по дана после битке, књижевник партизан Скендер Куленовић, написао је поему “Стојанка мајка Кнежопољка”.

О трагедији Козаре, редитељ Вељко Булајић је 1963. године снимио филм, по многима набољи партизански ратни филм у региону, који је награђен и Златном медаљом на фестивалу у Москви.

Козарачким партизанима, антифашистима и њиховом команданту др Младену Стојановићу посвећен је и филм “Доктор Младен” из 1975. године, редитеља Мидхата Мутавџића, по сценарију Рада Башића. И тај филм се сматра једним од најбољих 50 филмских остварања у бившој СФРЈ.

Последњих неколико година говори се о припремама за снимање два филма о Диани Будисављевић, спасиоцу бројне козарачке деце. Један филм се припрема у Републици Српској, а други у Хрватској.

Будисављевићева, Аустријанка (по неким подацима Немица) удата за загребачког лекара Србина, као и још око 100 хуманих људи су током Другог светског рата спасили 12.000 деце без родитеља депортованих у току битке на Козари у јасеновачке логоре 1942. године.

Будисављевићева је пописала свих 12.000 малишана у своју картотеку, како би им сачувала имена и вратила их после рата родитељима.

Извор: Танјуг, РТВ

Један коментар

  1. Avatar

    DA dobro se sećam logora u mojoj Tenji gde su bile majke sa decom
    u Ustaškom logoru.Taj logor smrti za decu i njihove majke gledao
    sam mojim dečjim očima.Moja pokojna majka i ako bolesna spakovala
    je jedan zavežljaj hrane možda i odjeće da odnesem do žice ograde
    i da dam nekoj od tih žena.Tu sliku stalno nosim sa sobom i reči
    moje bolesne Majke RADOSLAVE pazi da ne prospeš taj zavežljaj to
    je za naše SRBE čuvajse. Nekoliko meseci kasnije i ja i moja sestra ostali smo bez naše majke. Danas 70 godina kasnije Srbi
    obeležavaju dan kada žive slobodno u svojoj Republici Srpskoj!!!
    Moramo reći i neku reč o borbi Srba Krajišnika u NDHrvatska koja
    je sve svoje Ustaše stavila pod oružje dali vatreno ili noževe i
    maljeve ili bezdane jame.To su mogli da rade uz svesrdnu pomoć
    SS vojne sile Njemačke i Kurta Waldhama oficira SS.Taj isti ubica
    bio je i Generalni Sekretar UN.Josip Broz je znao prošlost Waldhajma i nije se suprostavio kao predsednik države osnivača UN.Brozov režim dizao je spomenike i veličao partizansku borbu.
    Isti taj Broz podelio je srpski narod na prostorima bivše SFRJ.
    Nije dozvolio stvaranje Republike na Zapadnim srpskim krajevima.
    Izgubili smo jedan veliki deo ali smo borbom stvorili REPUBLIKU
    SRPSKU.Čuvalmo ovu našu novu Srpsku Državu.!!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *