Жути картел

Пише Милорад Вучелић

Како сада стоје ствари све политичке странке су игри око формирања нове владе. Све изузев Демократске странке Србије Војислава Коштунице. Једино ову странку нико не помиње као могућег учесника у извршној власти. У том друштву нема за њих места, но управо то заслужује посебну пажњу. За сада је извесно да у Народној скупштини Републике Србије, после овогодишњих парламентарних избора, опозицију представља 21 посланик ДСС-а и нико више. Тако је, дакле, ове 2012.
На Трећем заседању АВНОЈ-а, 3. августа 1945. године, опозиција је бројала 123 посланика. Опозицију су, између осталог, представљали: „Савез земљорадника“ – 15 посланика, „Демократска странка“ – 10 посланика, „Народна-сељачка странка“ – 10 посланика, „Републиканска странка“ – шест посланика, „Самостална демократска странка“ – пет  посланика…итд. Укупан сазив Већа је бројао 488 посланика. Тако, уз све могуће финесе и дистинкције, испада да је демократија од 1945. до данас далеко догурала. Додуше и онда и сада претежно су уважаване спољне сугестије у означавању шта је опозиција и ко не може, а ко може да буде на власти. Онда су то биле препоруке Кримске конференције, а сада су то неприкосновене одлуке Брисела.

 

Било је то тада, на самом почетку увођења монопола власти једне једине партије, а сада је пак дошло до велике модернизације. Данас је све мање реч о народним вишестраначким изборима или о програмској конкуренцији левице, деснице или центра, а све више о картелисаним партијама које се баве искључиво међусобном сарадњом у освајању и одржању власти, зачињеном малим задевањима и привидним свађама у току изборних кампања. Избори су замишљени само као празњикави ритуал који би неминовно требало да доведе до наставка владавине Жутог картела. Жути картел, чак и када се нађе у фази техничког мандата, у стању је да донесе мере погубне по своју земљу. Тако је техничка влада Жутог картела, на срамоту свог народа, донела одлуку, брижљиво скривену од јавности, да по узору на неке земље ЕУ заведе санкције Белорусији. Европска „породица“ , како називају ЕУ, тобоже чека да у своје окриље прими жуту Фамилију или Жути картел чим до краја обави задате послове на Косову.
Тако, дакле, стојимо са демократијом.
Са економијом је друкчије, нарочито када је реч о грађевинарству, што најбоље показују неимарски подухват министра војног Драгана Шутановца у Скерлићевој улици, који је наишао на велико неразумевање праћено чак и негодовањем. У циљу безбедности и чувања Храма Светог Саве, Шутановац, у ствари, подиже караулу с које ће мотрити на Храм, а коју зли језици претварају у стамбени простор за излежавање. Да он разуме о чему се стварно ради показао је градоначелник Драган Ђилас и својски га је, како и доликује правом другу, својим решењима помогао. У сваком случају ради се о много солиднијој градњи, него што је то био случај са предизборном обилазницом око Београда коју је уништила једна провала облака.
Извесна нервоза око прављења српске владе постоји код бриселске администрације и страних амбасадора у Београду. Обилазе нас Филе, Лајчак, Купер, обилазимо и ми њих, а посебно Ештонку и Оли Рена. Својим све учесталијим изјавама нарочито се истиче амбасадор Данске Мете Кјуел Нилсен, која стално понавља „оно што је већ раније рекла“ нашим политичарима: „да покажу вољу да напредују и дају свој максимум“. До наших страначких првака, међутим, као да не допиру поучне и добронамерне речи нове звезде нашег политичког ЕУ живота – Мете Кјуел Нилсен. Они делују потпуно опуштено. Нико се не виђа ни са ким. Вучић каже да могућим партнерима нема ни трага, ни гласа. Динкић не виђа Тадића. Чеда не виђа Кркобабића. Дачић не виђа Палму. Палма не виђа Тадића и Чеду. Кад би требало да се виде неко је скокнуо у Брисел или на море. Неко би нам замерио што не помињемо  Москву, али то би било неоправдано, јер тамо се не може скокнути.
Нервоза око несастављања владе је тек нешто мало основана. После четворогодишњих реформи које је извео Жути картел ствари функционишу саме по себи, па се влада показује све више излишном. За решавање косовског питања ту су бриселски споразуми нашег преговарачког тима и требало би их само, по аутоматизму, спроводити, што Тачијева влада већ чини. Изведена реформа војске по НАТО стандардима већ даје непроцењиве, додуше трагичне резултате. Београд је изабрао власт и Ђилас лепо функционише. У Војводини неприкосновено и све независније влада двојац Пајтић-Чанак. Влада, и да је има, не може да утиче на курс динара, јер то је посао независног гувернера Шошкића. Струја би требало да у наредне три до четири године поскупи између 40 и 80 одсто и то је у надлежности независне регулаторне Агенције за енергетику, а све на основу студије „Светске банке“. Влада се ту не пита. Све цене су због курса динара, а по независним тржишним правилима већ порасле. Пшенице ће бити и за извоз, а њу, и без владе, независно има ко да извезе и прода. Соја је добро родила, независно од владе. Очекује се и солидан род малине, а ако не буде владе малинари се немају коме жалити и где  протестовати. Независна Агенција за борбу против корупције ће, ако затреба, од неког тражити допунски извештај. Независни ревизор неће имати коме и зашто да пише. Све ће независне агенције наставити да раде оно што раде, а пред независним реформисаним правосуђем су тек прави независни успеси и подухвати. Суђења се могу и обуставити, а притвори неограничено продужавати и претварати у казну. О независним медијима и њиховом беспрекорном функционисању не би требало уопште трошити речи.
Чему онда журба са састављањем владе? Ако је судити по ономе што  од ње независне агенције очекују, она ће морати да отпушта запослене, да замрзава плате и пензије, да престане да се задужује, да повећава ПДВ и друге порезе, мораће да даје и велике буџетске субвенције политички подобним тајкунима из Жутог картела, и – што је најгоре – мораће да буде извршилац најгорих и најтежих захтева које, у циљу изградње независног Косова, ЕУ тражи од Србије. Ниједној сада могућој влади неће ни пасти на памет да, рецимо, изврши хитну економску и политичку ревизију по Србију погубног ССП-а.
Па, зашто онда журити са састављањем нове владе када она има минималне шансе да поред тога што је влада буде – српска влада? Жута боја постојећег картела ће можда мутирати у неку другу њој сродну боју или нијансу, и то је све. По ономе што се може видети, извесно је само то да све те боје и нијансе неће бити ни налик српској тробојци.
У трагању за одговором на поменуто питање око партије која се и не помиње у играма око формирања владе, постаје разумљивије зашто за ДСС и Војислава Коштуницу ту нема места.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *