Владимир Чушев: Белорусија – отворена за сарадњу

Разговарао Зоран Милошевић
Фотографије Милан Тимотић

Зашто је Србија уважила предлог ЕУ и увела санкције Белорусији, ко је креатор стварања слике о Лукашенку као „диктатору“, о чему говори привредна сарадња наше две земље, те да ли је у тој земљи на сцени економски крах или су, пак у праву они који тврде да постоји феномен белоруског чуда – теме су које коментарише наш саговорник

 

Крајем јануара ЕУ је Белорусији, због наводних нерегуларности на изборима из којих је као победник изашао Александар Лукашенко, увела санкције. Поводом  хапшења демонстраната, позивајући се на европске вредности, ЕУ је великом броју белоруских компанија блокирала рачуне и имовину коју оне имају у тим земљама. Позиву Брисела да би то требало да ураде и земље које нису чланице одазвала се Србија.  Чињеница је да Белорусија никада није признала независно Косово и да са њом Србија има завидну привредну сарадњу, па је умесно поставити питања:  како се догодило да техничка Влада у Београду уведе санкције овој земљи, да ли је реч о преурањеном покушају да искористимо право чланства ЕУ, иако смо далеко од њега, или је реч тек о исказивању лојалности Бриселу? У настојању да сазнамо шта је заиста посреди и како  земља с којом смо имали традиционално добре односе „подноси“ овај потез Београда разговарали смо са господином Владимиром Чушевим, амбасадором Републике Белорусије у Београду.

ЕУ је Белорусији увела санкције називајући Александра Лукашенка  диктатором. Чиме је испровоциран Запад када се одлучио и за овакву реторику? Чини се, уз то и  да Евроазијски савез представља све озбиљнију алтернативу породици европских народа?
Белорусија никада није оклевала у избору спољнополитичких и спољноекономских приоритета. Наша земља је заинтересована за развој односа са свим државама у складу са условима равноправности и ако се узму у обзир узајамни интереси.  Почев од првих година независности, на почетку деведесетих година ХХ века, Белорусија и Русија увиделе су неопходност чврсте економске и политичке сарадње. Сарадња са Русијом, за коју Белорусију везују вишегодишње културне, историјске и економске везе, несумњив је приоритет. Она се реализује и на билатералној основи Савезне државе Белорусије и Русије, и у оквиру Заједничког економског простора Белорусије, Казахстана и Русије. Већ су сада у оквиру заједничког економског простора укинуте баријере за слободно кретање робе, услуга и радне снаге. Функционише наднационални орган – Евроазијска економска комисија која, по узору на Европску комисију, усваја обавезне одлуке и обавља низ других важних функција.
До 2015. године планирано је оснивање Евроазијског савеза са већом степеном интеграције. Приликом стварања заједничког економског простора, трудимо се да узмемо у обзир позитивно искуство Европске уније, а исто тако и грешке које су направили наши европски партнери. Имамо све разлоге да рачунамо да ће пројекат Евроазијске заједнице успети.
Поред тога, од 2004. после уласка Пољске, Литваније и Летоније у ЕУ, Белорусија има заједничку границу са Европском унијом. Због тога је неопходно уредити добросуседске односе са Европском унијом. Белорусија заједнички делује са ЕУ у низу сфера, укључујући енергетику, борбу против илегалне миграције. ЕУ је основно тржиште за белоруску робу.
Развоју односа Белорусије и ЕУ не доприносе одлуке преко којих је Брисел увео забрану сарадње са неколико белоруских предузећа. Ова мера, иако не врши битан утицај на узајамну робну размену, ипак ствара негативну позадину за билатералне односе, стварајући атмосферу узајамних прекора и неповерења.
Надамо се да ће наше колеге у ЕУ схватити бесперспективност притиска на Белорусију и вратити се дијалогу уз узајамно поштовање, јер је само овакав дијалог јединствено средство за сређивање противуречности, неслагања.
У фебруару 2012. године амбасадорима Пољске и Европске уније у Минску било је препоручено да пренесу овакав принципијелан став Белорусије руководству Пољске и ЕУ. Амбасадори других држава чланица Европске уније самостално су донели одлуку о одласку из Минска и повратку. Надамо се да ће консултације које су амбасадори држава чланица ЕУ имали у својим престоницама допринети успостављању конструктивног дијалога.

Западни медији креирајући слику о Белорусији као „тамници за политичке затворенике“, пуштање двојице затвореника оценили су као победу дипломатије Европске уније. Шта је истина?

[restrictedarea]

У Белорусији не постоји члан у Кривичном законику за политичке злочине. Низ особа које западни медији називају „опозиционим лидерима“ осуђене су за организовање немира који су представљали опасност за друштво. Ови такозвани опозициони лидери, не бавећи се стварним политичким радом у Белорусији и не спроводећи рад са бирачима, изабрали су пут дискредитовања белоруског народа, добијајући за то надокнаду од одређених западних снага. Двоје осуђених за немире у складу са  белоруским законом написало је молбу за помиловање која је била прихваћена и они су сад на слободи. Ово ослобађање није повезано са односима Белорусије и Европске уније. Говорећи правним језиком, у нашој земљи нема политичких затвореника. А дупли стандарди Запада су још на снази.

Како у светлу чињенице да је Белорусија прошле године забележила рекордан извоз, чак и у државе ЕУ, тумачите поменуте санкције?
Ништа није неочекивано у томе што се испорука Европској унији повећала. Погледајте структуру испорука. Претећи санкцијама, Европска унија је куповала и куповаће високоликвидну сировинску робу, углавном производе нафтне хемије и калијумско ђубриво. Без обзира на принципе слободне трговине које декларишу, западне земље воде крајње оштру протекционистичку политику и на своје тржиште не пуштају готове производе са великом додатном вредношћу. Србија се суочава са истим проблемом.
У том контексту, узимајући у обзир режим слободне трговине између наше две земље, и за Белорусију и за Србију чини се веома занимљивим да се и даље развијају узајамно корисни трговинско-економски односи, пројекти у оквиру индустријске кооперације, размена технологија.
Тренутно се у Србији реализује склапање белоруских трактора и аутобуса, а разрађује се и низ других пројеката. Осим тога, у опреми за тракторе која се испоручује користе се производи српских произвођача – акумулатори, лакови и боје, стакло и делови. При том се у циљу нивелисања трговинског баланса ови производи користе и на централним производним линијама фабрике трактора из Минска у Белорусији.
Удео српских производа у општем обиму испоруке трактора и опреме за тракторе из Белорусије већ достиже 45 одсто. Белоруски произвођачи спремни су да повећају локализацију и створе радна места узимајући у обзир очување ефективности монтажне производње.

Санкцијама се придружила и Србија. По вашем мишљењу, чиме је била подстакнута?
Жалимо због одлуке Србије да се прикључи још једној одлуци о санкцијама које Европска унија примењује према Белорусији. Требало би истаћи да се последњим санкцијама ЕУ нису прикључили Босна и Херцеговина, Норвешка и Турска, али и то да Србија нема правну обавезу да следи одлуке ЕУ.
Још једном подвлачимо да политика санкција нема перспективу. Она сеје неповерење и спречава реално регулисање спорних питања. Изражавамо жаљење у вези са овом одлуком. Очигледно је да је то демонстрација лојалности према центру моћи који захтева такве радње и спреман је да их награди.
Без сваке сумње, бићемо заинтересовани за развој нормалних економских односа са Србијом.
Истовремено, одлука Савета ЕУ од 23. марта 2012. године предвиђа „замрзавање“ средстава низа белоруских комерцијалних организација. Ова уредба представља кршење Члана 14. белоруско-српског међувладиног Споразума о слободној трговини из 2008, који предвиђа да не постоје ограничења за плаћање у вези са трговином робе и пребацивањем ових плаћања. Осим тога, Србија крши и Уговор о пријатељству и сарадњи између Републике Белорусије и Савезне Републике Југославије из 1996. Белоруска страна планира да иницира, све на основу Члана 18. споразума, одржавање консултација и преговора у вези са кршењем српске стране међународних обавеза. Ове консултације могу бити организоване, тако да се укључе и експерти Евроазијске економске комисије, Казахстана и Русије, зато што се у оквиру Царинског савеза Белорусије, Казахстана и Русије примењује унифицирана трговинска политика према земљама Трећег света.

Српски медији, анализирајући последице економске кризе 2008, опречно су оцењивали стање белоруске економије – предвиђајући јој крах или, пак, најављујући  „белоруско чудо“. Шта је истина?
Истина је, како кажу, на средини. Социјално оријентисани модел Белорусије усмерен је на непрекидан развој, очување достојног животног стандарда за све држављане наше земље. Наравно, светска економија не доживљава најбоље време и њени посебни елементи повремено можда не функционишу како би требало. То се може видети и на примеру неких земаља Европске уније. Моћна економска машина преживљава дуготрајну кризу. Девизна и финансијска криза прве половине 2011. године постала је велико искушење и за белоруску економију. Значајно финансијско и новчано-кредитно слабљење 2010. године  проузроковало је прекомеран раст унутрашње потражње и „прегрејавање“ економије. Као резултат, дефицит текућег рачуна порастао је на неприхватљив ниво  – 20,4 одсто БДП-а у четвртом кварталу 2010. године и 25,5 одсто БДП-а у првом кварталу 2011. године. У априлу „Народна банка“ је одустала од девизних интервенција, што је довело до прекида рада девизног тржишта. Због високе инфлације, приходи и трошкови значајно су надмашили планске показатеље. У циљу стабилизације девизне и финансијске ситуације у Белорусији је уведена жешћа новчано-кредитна и фискална политика уз подршку кредита Евроазијског економског савеза. Девалвација националне валуте стимулисала је раст производње и извоза. Биле су усвојене непопуларне, али неопходне одлуке фискалне политике везане за повећање тарифа на комуналне услуге, тарифа на јавни превоз, акциза на алкохолна пића, дуванске производе и неку другу робу.
У новембру 2011. године Белорусија је продала удео од 50 одсто националног гасног оператора „Белтрансгаз“ руском „Газпрому“ за 2,5 милијарде долара и добила велики попуст на гас после склапања новог дугорочног уговора с „Газпромом“. Осим тога, Белорусија и Русија потписале су уговор о изградњи прве нуклеарне електране у Републици, а договорен је и кредитни споразум о грађењу нуклеарне електране са износом чак до 10 милијарди долара. После уласка у Царински савез (на снази је од јула 2011), Белорусија, Русија и Казахстан потписали су Споразум о формирању заједничког економског простора од 2012. године. Настављено је са структурним реформама, укључујући даљу приватизацију, оснивање развојне банке, усавршавање пореског система, скраћивање субвенција и повећање транспортних и комуналних тарифа.
Резултати економске активности за 2011. годину убедљиво оповргавају досетке о краху белоруске економије: бруто друштвени производ порастао је за 5,3 одсто; обим инвестиција у основни капитал порастао је за 13,3 одсто,  реални расположиви новчани приходи становништва порасли су за 1,1 одсто, ниво регистроване незапослености 1. јануара 2012. године износио је 0,6 одсто од економски активног становништва – обим спољне трговине робом износио је 144 одсто, а уз то извоз робе и услуга порастао је за 57,9 одсто, а међународне резерве надмашиле су 7,4 милијарде америчких долара (покрива готово двомесечни обим увоза). Требало би истаћи и да је  ниво државног спољног дуга много нижи него што у већини земаља региона – 11,4 милијарде америчких долара или 36,6 одсто бруто друштвеног производа. У првом тромесечју 2012. године,  Белорусија је стекла позитиван салдо трговинског баланса који је износио 716 милиона долара.

Какво је стање науке и образовања данас у Белорусији у односу на совјетски период, али и на прилике у европској  науци?
Национално образовање Републике Белорусије традиционално је једна од највећих вредности белоруског народа. Према показатељима колико деце упишу основну и средњу школу, колико има студената факултета и универзитета, Белорусија се налази на нивоу развијених земаља Европе.  У земљи функционише готово 10 хиљада образовних институција на свим нивоима едукације. Обуку и васпитање више од два милиона деце, ученика и студената обавља око 445 хиљада радника. За образовни систем у току последњих година држава издваја најмање пет одсто БДП-а, а то је на нивоу обима финансирања сфере образовања у развијеним европским земљама.
У Републици Белорусији функционише 45 државних и 10 приватних високих образованих институција. Белоруски универзитети развијају партнерске односе у области научне и научно-техничке сарадње с научним организацијама 58 земаља света у оквиру више од 700 уговора.
У Белорусији студира 12 хиљада студената из 83 земље света. Универзитети Београда, Новог Сада и Крагујевца спојени су споразумима с универзитетима Минска, Гомеља и Могиљева.

Како оцењујете сарадњу Белорусије и Србије у међународним организацијама?
Белорусија доследно подржава Србију у вези са проблемом Косова. Не признајући независност Косова, Белорусија не само што подржава српску иницијативу у међународним организацијама, већ је и иступила на Међународном суду ОУН. Белорусија је подржала Србију на изборима за Међувладин комитет УНЕСКА за заштиту нематеријалног културног наслеђа, у којем је учешће важно за српску страну у циљу заштите српског наслеђа на Косову. Наша страна подржала је кандидате Србије на изборима за место председавајућег 67. заседања Генералне скупштине УОН, а, такође, и Комитет ОУН за ликвидирање дискриминације према женама. Србија је подржала Белорусију приликом избора за чланство у  ЕКОСОС.
У исто време последњих година српска страна се придружује свим негативним изјавама и ставовима Европске уније у односу на Белорусију, у оквиру међународних организација – Постсавета ОЕБС, Европског савета, Савета за људска права, Генералне скупштине и Трећег континента ОУН. Оваква пракса не може да допринесе развоју белоруско-српске сарадње у међународним организацијама и наноси штету билатералним односима у целини.

Које сличности, а које разлике уочавате између наша два народа, и како оцењујете перспективе будуће сарадње Србије и Белорусије?
Белорусију и Србију зближава низ чинилаца, укључујући и словенску писменост и православну религију. Међу нашим народима нема противречности.
У садашње се време белоруско-српски односи развијају, али њихов ниво не одговара расположивом потенцијалу.
Позитивни подстицај развоју билатералних односа дала је радна посета Србији председника Републике Белорусије Александра Лукашенка, у марту 2009, у оквиру  које су одржани састанци са председником владе Републике Србије М. Цветковићем и замеником председника владе – министром економије и регионалног развоја М. Динкићем. У току састанака припремљени су услови за активизацију трговинске и економске сарадње.
Напредује и сарадња између високообразовних институција Белорусије и Србије. На пример, Уговор о сарадњи између Белоруског државног универзитета и Универзитета у Београду предвиђа размену студената и професора (годишње до 15 људи од сваке стране) за усавршавање филолошких квалификација.
Осим тога на снази су споразуми између Белоруског националног техничког универзитета и Више железничке школе, Међународног државног еколошког универзитета „Андреј Сахаров“ и Научноистраживачког института Новог Сада. У јануару 2012. потписан је Споразум о сарадњи између универзитета Гомеља и Новог Сада, а у мају 2012, о сарадњи између Могиљева и Крагујевца.
Представници Белорусије учествовали су у низу значајних културних манифестација у Србији, укључујући и Међународни музички фестивал „Евровизија-2008“ у Београду, као и Међународни фестивал дечјег стваралаштва „Радост Европе“ који се одржава сваке године. На иницијативу амбасаде Белорусије у Србији у Београду, Новом Саду и Ваљеву, у последње време одржане су изложбе графике и сликарства белоруских сликара, попут Виктора Аљшевског, Виктора Тихонова и др.
Са своје стране културни радници и уметници Србије традиционално учествују на Међународном фестивалу уметности „Словенски базар“ у Витебску, а, такође, и на Минском међународном филмском фестивалу „Листопад“.
Уверен сам да сарадња Белорусије и Србије у свим сферама има добре перспективе, без обзира на то што наше земље у овом тренутку имају различите спољнополитичке приоритете.
Захваљујући Споразуму о слободној трговини потписаном пре три године, у 2011. постигнут је ниво робног промета од преко 145 милиона долара.
Јасно нам је да је стабилан и постепени развој трговинско-економских односа могућ искључиво на обострано корисној основи.
Због тога су наши напори усмерени на развој пројеката у оквиру производне кооперације, који предвиђају отварање радних места у Србији, размену технологија, отварање тржишта за производе две земље. Белорусија стабилно повећава куповину како индустријских, тако и пољопривредних српских производа.
У 2011. амбасадор Србије у Белорусији Стојан Јевтић декларисао је планове за повећање робног промета у наредним годинама, до нивоа од 500 милиона долара. Сматрам да су ови планови, уз жељу и активан заједнички рад страна, остварљиви.
Свиђа ми се у Србији, симпатични су ми  њени добри, отворени и гостољубиви људи. А тако мисле и остали сарадници наше амбасаде.

Шта се променило у периоду између вашег првог и другог службеног боравка у Београду?
У Београду сам по други пут. Од 1998. до 2002. године радио сам у својству конзула и саветника амбасаде Белорусије у СРЈ. Заједно са српским народом преживљавао сам НАТО агресију. Наш председник Александар Лукашенко је у априлу 1999. посетио вашу земљу у знак солидарности и подршке.
Од тада се много тога променило. Али није се променио топао и братски однос белоруског народа према српском. И ми осећамо то исто с ваше стране.
Председник Белорусије упутио је посланицу господину Т. Николићу поводом инаугурације и ступања на дужност председника Србије, у којој је позив да посети Белорусију ради разматрања путева развоја и интензивирања белоруско-српске сарадње у свим областима. Надам се да ће до ове посете доћи и да ће дати нови импулс нашим билатералним односима.
Као представник званичне дипломатије настројен сам оптимистички. Амбасада много ради и узда се у помоћ и допринос народне дипломатије.

___________________

Његова екселенција амбасадор Републике Белорусије у Србији Владимир Чушев рођен је 8. фебруара 1963. године у Гомељу (Белорусија). Завршио је Грађевински факултет Белоруског инжењерског института за саобраћај (1985. године) и Правни факултет Белоруског државног универзитета (1995. године). У периоду од 1998-2002. ради као саветник амбасаде Републике Белорусије у Савезној Републици Југославији, да би се у Србију вратио 2011. прихватајући дужност изванредног и опуномоћеног амбасадора Републике Белорусије у Републици Србији.

[/restrictedarea]

3 коментара

  1. Belorusija i njen narod su do sada mnogo puta pokazali i dokazali da su nam prijatelji.Nisu priznali nezavisno Kosovo; svedocili su u Hagu u nasu korist po tom pitanju; dali svoj glas izboru Vuka Jeremica za predsedavajuceg Generalne skupstine u narednom poeriodu;u vreme bombardovanja NATO-a cela ambasada je ostala da deli sudbinu sa nama (sadasnji ambasador gospodin Vladimir Cusev je takodje tada bio ovde); slala bele konvoje humanitarne pomoci kada su nas samo oni i Grci pomagali; ugostila oko 60 nase dece u njihovim odmaralistima posle NATO agresije;uvek podrzava nase predstavnika u raznim medjunarodnim organizacijama; upravo sprovodi akciju materijalne pomoci za obnovu kosovskih manastira; ne mesa se u nase unutrasnje stvari.Sramota je zasto se drzava Srbija nezahvalno odnosi prema toj zemlji i narodu.A drzava Srbija uzvraca sankcijama!?!Ja se kao gradjanka stidim takvog postupka i duboko ga osudjujem.Hvala bratskom narodu Belorusije i drzavnom rukovodstvu za sve sto su do sada uradili za srpski narod!Sankcije Vam nije uveo srpski narod jer Vas srpski narod voli!

  2. Nas narod kaze:”Videla zaba kako se vo potkiva, pa i ona digla nogu!Pridruzili smo se onim drzavama koje su uvek bile marionete, odnosno kako rece jedan nemacki general:”gomili muha koja se lepi za g…Politicari koji su to uradili dobice sutra nagradu u vidu polozaja u briselskoj administraciji sa ogromnim platama i drugim privilegijama.Samo ni narodi u EU nece dugo trpeti takvu naraslu birokratiju.

  3. Nadam se da je ovo poslednji noz u ledja sopstvenom narodu od strane odlazeceg, “zuto-demokratskog” olosa, proverenih izdajnika, unistitelja svega sto je srpsko. Cak su i Crkvu doveli u bezizlaznu situaciju, praveci novu religiju od EU, koja to ni po cemu ne zasluzuje.Od zapada smo dobili samo sankcije,bombe i unistenu privredu.Sve ono sto je vredno na zapadu u Srbiju nikada nece stici(rad,postovanje drzave-Ustava i zakona,nezavisno sudstvo,minimalna korupcija,samoodgovornost…..) upravo zato sto to oni ne zele.To moramo sami.Ako to uspemo, onda smo u ravnopravnom polozaju i sa zapadom i sa istokom.Onog momenta kada politicari budu radili za narod i drzavu a ne kao sto je to bilo do sada(da drzava i narod sluze olosu,bilo nasem ili belosvetskom)onda ce nam svima biti bolje.A i vreme je da konacno budemo svoji na svome.
    PS: U interesu naroda i drzave je da se ova greska ispravi odmah posle formiranja vlade.Za olos je zatvor a ne odlazak u opoziciju.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *