У Србији нема писмених људи

Пише Павле Ћосић

Берлин, Београд, 25. јун 2012. године (Бе92) – Према истраживањима које је спровео Институт за просвету Западног Балкана из Берлина у сарадњи са „Стратеџик маркетингом“ из Београда, напокон је утврђено да у Србији уопште нема функционално писмених људи.
После више година нагађања око процента неписмених, нарочито у поређењу са земљама у окружењу и ЕУ, који су се кретали од 30 до 77,4 одсто, најзад је дефинитивно установљено да у Србији уопште нема ни један једини писмени грађанин, осим неколико припадника националних мањина чији је број занемарљив (у истраживању се наводе и њихова имена). Ово истраживање које је започело новембра 2009. године и окончано 20. јуна ове године, обухватило је истраживање над 134.800 грађана Србије који су за задатак имали да решавају разне тестове, од попуњавања обичних формулара, преко писања писмених састава, па све до читања новина, књига и филозофских есеја.
Ниједан од 134.800 грађана није показао елементарну писменост, што значи да није умео ни да прочита текст, а камоли да напише реченицу. На овај начин, Србија је сврстана на последње место по нивоу писмености у свету, чиме је Европска комисија наложила Влади Србије да описмени своје грађане у року од десет година, како би Србија стекла статус потенцијалног и могућег члана Европске уније.
Досад се веровало да у Србији постоје људи који читају новине, часописе, веб-портале и сајтове, књиге, да постоје они који знају ког кандидата заокружују на изборима, али је ово истраживање демантовало све те тврдње. Испоставља се да новинари не умеју да пишу, него да насумице набадају типке на тастатури и тиме заваравају стране посматраче. У истраживању је утврђено да тобожњи уредници који такође не умеју да читају и пишу, новинаре бирају по родбинским и партијским везама. Такође, постоји читава „армија“ организованих купаца дневних, недељних и месечних издања која купује те књиге исто само да би заварала истраживаче из земаља ЕУ и Америке. Читава удружења издавачких кућа и писаца са замашном годишњом продукцијом и највећим Сајмом књига на Балкану, такође су имали за циљ да пруже потпуно погрешну слику о стању на терену.
„Нису нас преварили!“, изјавила је Беатрис Боне из Европске комисије за процену писмености Западног Балкана.
На питање новинара да ли то значи да су неписмени и Теофил Панчић, Светислав Басара, Добрица Ћосић и Иван Чоловић, госпођа Боне лаконски је одговорила: „Нису“.
У овом истраживању није обрађивано Косово, али досадашњи резултати показују да број неписмених тамо не премашује десетак одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *