Почетна / Други пишу / ТИЈЕРИ МЕЈСАН: КАКО СУ РУСИ УСПЕЛИ ДА РАСКРИНКАЈУ ПРЕВАРУ О МАСАКРУ У ХУЛИ

ТИЈЕРИ МЕЈСАН: КАКО СУ РУСИ УСПЕЛИ ДА РАСКРИНКАЈУ ПРЕВАРУ О МАСАКРУ У ХУЛИ

У Сирији је већ више од 100.000 Руса, који тамо нису само инсталисали антиваздушне системе него су успоставили и информацијске базе

Побуњеничке снаге које се представљају као Слободна сиријска војска (Free Syrian Army – FSA) изложиле су 108 мртвих тела у џамији у Хули. Према речима побуњеника, то су била тела цивила које су 25. маја масакрирале провладине наоружане групе познате као „Шабиха“. Сиријска власт реаговала је у шоку на ту вест, одмах је осудила убијање и масакр приписала наоружаним групама побуњеника.

Али, док службена новинска агенција САНА није била у стању да одмах изнесе јасне податке, сиријска Католичка новинска агенција – Vox Clamantis – одмах је пренела изјаве сведока који оптужују побуњенике за покољ. Пет дана касније, руски канал „Rossiya 24“ (бивше „Вести“) објавио је детаљну 45-минутну репортажу, која је досад најопширније истраживање о инциденту.

Западне и заливске државе – које су, радећи на „смени режима“ у Сирији, већ препознале ФСА као свог главног саговорника – одмах су прихватиле побуњеничку верзију приче, не чекајући истрагу посматрачке мисије УН (УНСМИС). Већ су имале и спремне мере, у првом реду избацивање сиријских амбасадора. Али многе акредитоване сиријске дипломате и даље ће остати на својим местима.

Савет безбедности УН осудио је масакр, али без индикација ко га је учинио. Поред тога, сиријска влада је опоменута да се мора држати своје одговорности, у првом реду по питању заштите цивила и уздржавања од употребе тешког наоружања.

Али – потпуно супротно овим одлукама – висока представница Савета за људска права УН Неви Пилеј подржала је оптужбе које терете сиријску власт и захтевала да се случај пребаци у Међународни кривични Суд у Хагу.

Француски председник Франсоа Оланд и његов министар иностраних послова Лорен Фабиус најавили су да имају намеру да убеде Русију и Кину да престану да улагажу вето у Савету безбедности УН на резолуције које би одобриле употребу силе против Сирије. Истовремено, француски медији оптуживали су Русију и Кину за „заштиту криминалног режима“.

Одговарајући на оптужбе, први заменик руског министра иностраних послова Андреј Денисов изразио је „жаљење због француске емотивне реакције“, која није заснована на анализама. Такође је рекао да позиција Русије није подршка власти, него народу. (Али подразумева се да је сиријски народ подржао председника Башара ал Асада на референдуму о новом уставу.)

Истрага коју је провела сиријска власт окривила је побуњенике за масакр у Хули. У исто време, посматрачка мисија УН започела је своју истрагу. Свесни да би посматрачка мисија УН могла да у извештају изнесе детаље који им неће ићи у корист, западне земље одмах су захтевале од Савета за људска права УН у Женеви – који је под њиховом контролом – да покрене још једну независну истрагу. Циљ је био да тај Савет брзо састави изјаву, пре него што посматрачка мисија УН изнесе своје закључке.

КАКО ДА ЗНАМО ШТА СЕ ДЕСИЛО? Постоје два фактора који отежавају истрагу Хуле. Прво, сиријска власт је изгубила контролу над Хулом пре више недеља. Сиријски истражитељи зато нису у позицији да оду на место догађаја, упркос чињеници да је неким новинарима дозвољено снимање, али само уз строги надзор побуњеника. Али постоји један изузетак – новинарски тим руске станице „Россиyа 24“ успео је да направи репортажу без надзора и да направи врло детаљан извештај.

Сиријски функционери тврде да имају више сведока, али наводе да ће они бити представљени тек кад истрага буде у потпуности завршена. Тренутно се њихов идентитет чува, али неке изјаве су пуштене на државној телевизији 1. јуна.

Истражују се и видео записи које је направила ФСА. Међутим, пошто је побуњеничка ФСА закопала тела већ идући дан, посматрачи УН нису били у позицији да проведу форензичко истраживање на већини тела.

ЗАКЉУЧЦИ Хула није град, већ административна зона која се састоји од три села, свако са по око 25.000 становника. Али она су сада већином пуста. Сунитско село Тал Даw је под контролом ФСА побуњеника више недеља. Сиријска војска, међутим, контролише транспортне руте и има неколико пунктова на цестама у тој зони, али се није кретала изван подручја.

Појединци су отимали децу и неуспешно покушавали да за њих траже откуп. На крају, и та деца су била убијена неколико дана пре масакра у Хули, али њихова тела су донели припадници ФСА како би их снимили заједно са осталима.

Увече 24. маја ФСА је покренула велику операцију учвршћивања контроле над том регијом, где је Тал Даw требало да постане њихова нова база. У ту сврху окупило се око 600-800 бораца из места Растан и Сан, који су покренули нападе на војне пунктове. Истовремено, утврђивали су базу у Tal Dawu, инсталирајући тамо пет антитенковских ракетних батерија, када су неки становници поубијани.

Међу првим жртвама у Tal Dawu било је десетак особа које су у роду с Abd al-Muty Mashlabom, сиријским послаником који је на посљедњим изборима ушао у парламент. После тога убијена је породица Mouawyya al-Sayyedija, високог функционера. Следеће жртве биле су породице шиита који су раније били сунити. Међу жртвама се налазе и породице двојице новинара новинских агенција „Top News“ и „New Orient News“, које су повезане с „Voltaire Network“-ом. Многе од жртава, укључујући и децу, биле су силоване пре погубљења.

За време напада побуњеници су успели да заузму само једну војну базу и тада су променили стратегију. Претворили су војни пораз у комуникацијску операцију у којој је нападнута и спаљена болница Al Watani. Из болничке мртвачнице узели су лешеве и, заједно са осталим жртвама, изложили их у џамији, где су тела снимљена.

Теорија о масакру који су починиле провладине милиције не одговара чињеницама. Догодили су се сукоби између побуњеника и лојалиста у којима је било жртава. ФСА је режирала сценарио у коме су сва та тела изложена као жртве једног покоља.

Само постојање наоружане групе „Шабиха“ је мит. Постоје индивидуалци који фаворизују сиријску власт, они имају оружје и способни су да изврше чинове освете, али не постоји никаква структура или организована група која би се могла називати провладином милицијом.

ПОЛИТИЧКЕ И ДИПЛОМАТСКЕ ИМПЛИКАЦИЈЕ Избацивање сиријских амбасадора је потез који је био унапред припремљен и добро координисан. Западне силе су чекале такав масакр како би могле да проведу свој план. Намерно су игнорисали бројне претходне масакре зато што су знали да постоје докази да иза њих стоји ФСА. Определили су се за овај, верујући да је њега заиста починила провладина милиција.

Идеја о избацивању сиријских амбасадора није потекла из Париза, него из Вашингтона. Париз се у принципу сложио не узимајући у обзир правне импликације тога. Наиме, амбасадор Сирије у Паризу Lamia Chakkour је истовремено и амбасадор у УНЕСKО и зато не може, према законима, да буде избачена из Француске. Поред тога, чак и да није представник у УНЕСKО, њено двојно држављанство обезбеђује јој да не може да буде избачена из Француске.

То избацивање оркестрирао је Вашингтон да би се створио утисак о општем покрету, чији је циљ да изврши притисак на Русију. САД желе да тестирају међународну равнотежу снага, да виде руску реакцију и открију колико су Руси спремни далеко да иду.

Ипак, избор Хуле био је тактичка грешка. Вашингтон се прерачунао изабравши овај масакр без довољне провере детаља и мислећи да нико неће моћи да обори њихову причу. Очигледно је да нису били свесни чињенице да је Русија већ ушла у Сирију, будући да се тамо већ налази више од 100.000 Руса. Они тамо, наравно, нису само инсталисали антиваздушне системе да би спречили НАТО бомбардовање него су успоставили и информацијске базе, укључујући посебне трупе које се крећу и у зонама под окупацијом побуњеника. Зато је Москва била у стању да разјасни неке детаље свега три дана после масакра. Руски специјалисти су идентификовали 13 припадника ФСА који су криви за овај масакр и њихова имена су прослеђена сиријској власти. Тако се показало да Москва не само да није попустила већ је и учврстила свој став.

Чињеница да је Запад покушао од Хуле да направи симбол за Владимира Путина била је потврда да западне силе нису упознате са приликама на терену. Пошто су повукли поједине официре који су командовали у ФСА, преостале су им само беспилотне летелице и сателити за посматрање терена. Западне силе постале су рањиве због лажи које им пласирају плаћеници са терена.

За Москву је масакр у Хули само још једна у низу трагедија које се дешавају сиријском народу више од годину дана. Али брза реакција Запада показује да нису успели да скроје колективну стратегију још од пада свог главног упоришта Баба Амра. Суштински гледано, западне силе су почеле да се баве нагађањима која иду у корист другој страни.

Тијери Мејсан (Thierry Meyssan) је главни уредник, оснивач и редовни колумниста француске новинске групе „Волтаире Нетwорк“, специјализоване за политичка збивања, посебно на простору Блиског Истока и Латинске Америке. Организација је састављена од више од 30 мањих новинских агенција које делују на простору Блиског истока, Латинске Америке и Европе.

Извор: Voltaire Network, http://www.standard.rs

Један коментар

  1. поштовани пријатељи, Паметан народ паметно ради, док будале дају вјеру за вечеру. Хвала Народу који има здраво руководство, нама на балкану срећа никако да се осмехне, увјек неко одигра траљаво на штети народу,
    поздрав




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *