Све наше инвестиције

Пише Угљеша Мрдић

Да ли је у Србији уопште било ваљаних страних улагања, зашто су инвестиције које је обећавала дојучерашња владајућа коалиција заобишле нашу земљу, те како су страни улагачи напустили Србију пошто су завршили посао на штету државе и грађана

 

„Данијели“, „Балдијери“, „Фијат“… и још десетине пропалих инвестиција – суморан је биланс четворогодишње Владе окупљене око Демократске странке. Неке од њих нису ни дошле у Србију, већ су као у случају „Данијелија“ (текст Снежане Симић у овом броју „Истина и обмане о Данијелију“) биле само предмет предизборне кампање, док је у случају „Фијата“ (текст Наташе Јовановић „Посао века нека чека“, у овом броју „Печата“) државни буџет „дебело“ оштећен, тачније преко 700 милиона евра.

НЕОПХОДНЕ НОВЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ
Пропале инвестиције у Србији биле су и предмет бурних реакција на политичкој сцени Србије. Тако је Српска напредна странка (СНС) оценила прошле недеље да Демократска странка (ДС) није у стању да обезбеди нове инвестиције, што се показало на примеру италијанске фирме „Данијели“, а председника ДС-а Бориса Тадића је оптужила да износи лажи покушавајући да се оправда. СНС је у саопштењу навео да је та странка већ контактирала амбасаду Италије у Београду и да ће учинити све да фирму „Данијели“ доведе у Србију, „уместо оних који их никада нису доводили, а говорили су да их доводе“.
„Нове инвестиције су неопходне јер оне значе и нова радна места за наше грађане, а да би привукли инвеститоре, Србији је потребна једна сасвим другачија политика од оне која је вођена до сада и, самим тим, једна нова, одговорна и способна Влада Србије, која ће створити адекватне услове за привлачење нових инвестиција“, оценио је СНС.
Подсетимо, да је председник ДС-а Борис Тадић изјавио да одлука „Данијелија“ није добра вест за Србију и да се то десило „наравно после ових избора“.
„Свака компанија води рачуна о својим интересима и то је потпуно јасно. Све компаније данас из света које су потенцијални инвеститори, гледају какав ће бити резултат формирања владе. Зависно од владе која ће ићи у једном или другом правцу, они ће доћи или неће доћи у Србију. Требало би да будемо свесни те чињенице“, рекао је Тадић.
Из редова СНС-а је поручено да „осуђује бруталне лажи Бориса Тадића који своју неспособност, корумпираност владе коју је контролисао и одлазак инвеститора из Србије покушава да оправда, тобоже погрешном вољом грађана Србије који су се определили за Томислава Николића, а не за њега“.
„Одлука италијанске фирме ‚Данијели‘ да инвестира у железару у Сиску, уместо у Србији, као и изјава господина Франка Ацете да је Меморандум потписан са одлазећом Владом Србије необавезујућег карактера, само је још један доказ да ДС није имала никакав јасан и конкретан план за привлачење нових иностраних инвеститора, у шта су покушавали да убеде грађане Србије током предизборне кампање, већ су користили стране компаније искључиво у сврху сопствене промоције“, пише у саопштењу СНС-а.

ПРОФИТНИ МОТИВИ
Иначе, као што је познато инвеститори се приликом одлучивања о улагању руководе профитним мотивима, могућностима да зараде на тржишту земље у коју долазе, а не емоцијама, симпатијама и коментарима и интерпретацијама било чијих изјава које нису ни у каквој вези са конкурентношћу земље за улагања.
Подсетимо, да је 2011. годину Србија завршила са једном од највећих стопа инфлације у Европи, сигурно са највећом стопом незапослености у Европи, са највећим државним и парадржавним апаратом који је имао за резултат и највеће учешће јавне потрошње по јединици индустријског производа у Европи. Влада Србије је у прошлој години државу задужила девет милиона и 440.000 хиљада евра дневно, просечно и преко 390.000 евра, односно преко пола милиона долара на сат. Српска економија је завршила годину са 65.000 неликвидних предузећа, са 13.000 предузећа која су отишла у стечај и губитак преко 100.000 радних места за годину дана, а скоро 500.000 за цео мандат Цветковићеве владе.
На чему се темељи оптимизам о пројектованом приливу страних директних инвестиција када смо у 2011. години имали уместо три, свега милијарду и пет стотина милиона (од тога 930 милиона је „Делез“ платио „Максију“, што се не може убројити у стране директне инвестиције, будући да је реч о приватној трансакцији од које ће буџет бити попуњен за 24,25 милиона долара пореских прихода). Подаци „Народне банке Србије“ показују да је из Србије од почетка године изашло 371,6 милиона евра страних директних инвестиција. Подаци са којима располаже Министарство финансија су још песимистичнији, па на интернет страници ове институције пише да је одлив страних директних инвестиција безмало 400 милиона евра.

ПРОЈЕКТИ КОЈИ СЕ НЕ ГРАДЕ
Током минуле предизборне кампање могла су да се чују обећања да ће током 2012. године у нашу земљу стићи око две милијарде долара и да ће Србија поновити прошлогодишњи успех на регионалној листи инвестиционих дестинација, када је била боља од Бугарске, Мађарске, Словачке и Словеније. Најаве о великим улагањима која су стизала од власти, али и опозиције можда ће се испунити једино ако у другој половини године „Данијели“ почне производњу у Шапцу, „Бош“ у Пећинцима, „Ембаси“ после вишегодишњих најава у Инђији, „Сваровски“ у Суботици, „Дојче банка“ купи „Комерцијалну банку“, а у Србији се изгради један од највећих соларних паркова на свету.
Са већином ових инвеститора потписани су уговори или меморандуми о улагању, али је чињеница да ниједан од пројеката још није почео да се гради.
Шта се, заправо, од почетка године дешавало са платним билансом земље, односно колико је новца изашло, а колико ушло у Србију?
Из иностранства је стигло 75,8 милиона евра по основу продаје државних дужничких папира, што је седам пута мање него у истом периоду прошле године. Девизе су изнете из земље за откуп акција „Телекома“ од грчког ОТЕ-а и то у износу од 380 милиона евра.
Предузећа су повећала своје обавезе према инокредиторима у износу од 126 милиона евра, док су банке вратиле 149,7 милиона евра зајма, а држава 92 милиона евра.
Званични подаци „Народне банке Србије“ показују да се у последњих седам година, на пример, на име дознака, односно коверти које су из иностранства рођаци слали грађанима Србије, слило безмало 20 милијарди евра. За последњих десет година стигло је 17,5 милијарди евра нових кредита. Наиме, за толико су укупна коришћења страних зајмова била већа од укупних отплата главнице. У последњих седам година стигло је 13,65 милијарди евра страних инвестиција и 1,8 милијарди евра од донација.
Инвестициони одлив настао је тако што је Србија инвестирала, а не зато што су улагачи одавде отишли. Међутим, чињеница је да упркос најавама током кампање, нико није ни дошао. Али, једно је пропаганда, а друго је стварност.
Једно је шта политичари обећавају пред изборе, а друго како пословни људи виде нашу земљу. Политичари пре избора обећавају брда и долине, па смо се и овога пута наслушали разних бесмислица. Били смо изложени жестоком маркетингу и да се трећина обећаног оствари били бисмо презадовољни.
На крају се из приложене „Печатове“ анализе може закључити да за време Владе Мирка Цветковића у Србији није било готово ниједне ваљане стране инвестиције. Све инвестиције које су се догодиле, а које „Печат“ приказује, десиле су се за време претходних влада.

_______________

Урушене обилазнице

Две деонице обилазнице око Београда које су отворене непосредно пред изборе, 1. и 3. маја, „Путеви Србије“ су већ морали да затворе. Када је 25. маја, три недеље пошто је пуштена у промет, ван функције стављена траса Орловача – Кружни пут – тунел Стражевица, у уторак је из саобраћаја избачена и трака на аутопуту Е 75, на деоници Добановци–Батајница, из смера ка Добановцима. Деоница је била отворена 1. маја, осам месеци пре уговореног рока. Званично саопштење не садржи образложење за затварање траке, али у „Путевима Србије“ наводе да је саобраћај био пуштен на трасу пре него што је на њој изграђен надвожњак преко аутопута, предвиђен пројектом, који сада мора бити подигнут. Другим речима, трака је завршена рекордно захваљујући томе што је крај стазе остављен да се пређе касније, када победа буде прослављена.
Још једно лажно обећање и још једна лоша инвестиција.

_______________

Подаци о броју запослених и износу инвестиција добијени су на основу истраживања које је спровела СИЕПА

„Теленор“
Инвестиције 1,5 милијарди евра
Запослених 1.200
Норвешка компанија, у већинском државном власништву, 2006. године купила је мрежу МОБИ 63 за 1,5 милијарди евра. Удео „Теленора“ на српском тржишту мобилне телефоније сада је већи од 35 одсто и има преко три милиона корисника.

„Гаспромњефт“
Инвестиције преко 900 милиона евра
Запослених 12.000
Руски нафтни гигант, у већинском власништву руске владе, купио је 2008. године „Нафтну индустрију Србије“ за 400 милиона евра. „Гаспром“ у НИС-у има већински пакет од 51 одсто акција. Руска компанија досад је уложила преко 900 милиона евра и запошљава око 12.000 људи. „Гаспром“ има уплива и у спорту. Спонзорише ФК Црвена звезда.

„Делез“
Инвестиције преко 900 милиона евра
Запослених нема података
Белгијска компанија, акционарско друштво, купила је 100 одсто „Делта Макси“ групације за 933 милиона евра. Сада је власник око 450 малопродајних објеката у Србији, Бугарској, БиХ, Црној Гори и Албанији. Овом куповином „Делез“ је постао власник некретнина у којима је око 230 продавница у Србији и седам дистрибутивних центара „Делта Макси“ групе.

„Штада“
Инвестиције 650 милиона евра
Запослених 2.100
Немачка фармацеутска компанија, по структури акционарско друштво, произвођач генеричких лекова, купила је домаћи „Хемофарм“ за 650 милиона евра. Удео компаније која запошљава преко 2.000 људи, на домаћем тржишту лекова је нешто већи од 40 посто. „Штада“ је уједно и власник кошаркашког клуба из Вршца и појединачно највећи инвеститор из Немачке у Србији.

„Филип Морис“
Инвестиције 630 милиона евра
Запослених 560
Америчка компанија „Филип Морис интернешенел“ купила је 2003. године „Дуванску индустрију Ниш“. Фабрика запошљава више од 1.000 људи, а осим домаћих цигарета, као што су „бест“, „дрина“ и „класик“, производи и „марлборо“, „парламент“, „бонд“, „Л&М“. Са Фабриком дувана „Ровињ“ и ДИН-ом, „Филип Морис“ има највећи удео на нашем тржишту. „Филип Морис“ је део америчке „Алтрија групе“.

„Мобилком“
Инвестиције 570 милиона евра
Запослених 450
„Мобилком“, власник „Вип мобајл“ мреже у Србији, део је „Телеком Аустрија“ групе, у којој је највећи акционар држава Аустрија са 28 одсто. „Мобилком Аустрија“ платио је крајем 2006. године лиценцу за трећег мобилног оператора у Србији 320 милиона евра, али су досадашња улагања достигла износ од скоро 600 милиона евра. „Вип“ мрежа има око 1,4 милијарде корисника и покрива 14 одсто домаћег тржишта.

 „ИнБев“
Инвестиције 530 милиона евра
Запослених 900
Белгијска компанија „ИнБев“, која је за 530 евра постала власник „Апатинске пиваре“, домаћу је пивару купила крајем 2003. године, да би је шест година касније продала „ЦВЦ капитал партнерсу“. „Апатинска пивара“, са шест брендова које производи, заузима 46 одсто српског тржишта пива и највећи је произвођач тог напитка у Србији.

Банка „Интеза“
Инвестиције 508 милиона евра
Запослених 3.000
Италијанска Банка „Интеза“ купила је београдску „Делта банку“ од домаћег бизнисмена Мирослава Мишковића за 277,5 милиона евра. Инвестиције италијанске банке достигле су до сада пола милијарде евра. Банка „Интеза“ у Србији има преко 800.000 клијената, 230 експозитура и око 3.000 запослених.

„Салфорд“
Инвестиције 500 милиона евра
Запослених 3.300
Британски инвестициони фонд, који улаже највише у тржишта земаља бившег СССР-а и источне Европе, до сада је инвестирао више од 500 милиона евра у Србији. Преко „Данјуб фудс групе“, купили су Млекару „Суботица“ и „Имлек“ (2003), „Бамби“ и „Књаз Милош“.

„Еуробанка ЕФГ“
Инвестиције 500 милиона евра
Запослених 1.500
Грчка банка је купила „Националну штедионицу Србије“. „ЕФГ“ је за преузимање 52,5 одсто акција „Националне штедионице“ платила 41,4 милиона евра. Накнадно је за 35 милиона евра откупила од државе још око 38 одсто акција. Процене су да су досадашња улагања банке достигла 500 милиона евра. „ЕФГ“ запошљава око 1.500 људи и функционише као отворено акционарско друштво.