Почетна / Спорт / „Ролан Гарос“: Место снова

„Ролан Гарос“: Место снова

Пише Мира Поповић

Овај турнир и увод у остварење другог великог Нолетовог сна – златне медаље на Олимпијским играма у Лондону

 

Долазећи на магични тениски турнир „Ролан Гарос“, играчи су у својим великим торбама са опремом понели и снове. Што се двојице најјачих у свету тениса тиче, Новака Ђоковића и Рафаела Надала, њихов сан био је да – сваки на свој начин – уђу у историју.
„Истина је да сањам да освојим ‘Ролан Гарос’, а истина је и да ми се догађа да то замислим. То је мој циљ и радим на томе, но увек настојим да се усредсредим на следећег противника и то је моје право стање духа.“ Најбољи тенисер света Новак Ђоковић тако је, на почетку овогодишњег Отвореног првенства Француске у тенису, „сабрао“ своје снове и стварност која каже да од снова нема ништа ако се на терену не игра добро, ако се не побеђује.

БРИЛИЈАНТНА КАРИЈЕРА
Прво озбиљно упозорење да би склад између оног што се жели и оног што се игром постиже могао да се поремети, Новак је искусио у осмини финала када је имао „лош дан“ и зачуђујуће слабо играо, али је у пет сетова, ипак, надвладао 25. тенисера света, Италијана Андреаса Сепија, победника београдског турнира. Потом је Новак Ђоковић после праве драме победио Француза Жо-Вилфрида Цонгу у четвртфиналу. Ђоковић је после меча рекао да је пронашао енергију у правом тренутку за пласман у полуфинале „Ролан Гароса“.
Нолетов сан не тиче се само освајања „Пехара мускетара“, што му у брилијантној каријери до сада није пошло за руком, већ би евентуалном победом на „Ролан Гаросу“ ушао у историју као један од изузетно ретких тенисера којима је пошло за руком да узастопце освоје четири велика Гренд слема. То се досад догодило једино Доналду Баџу далеке 1938. године и Роду Лаверу 1962. и 1969. године, када конкуренција није много личила на данашњу. Освајачу „Вимблдона“ и отворених првенстава Америке и Аустралије, Ђоковићу недостаје, дакле, „Ролан Гарос“ за оно што би, ако му се сан испуни, могло да буде „Ноле Слем“, али у конкуренцији супертенисера који заједно са њиме доминирају светом „белог спорта“: Рафаела Надала (други у свету), Роџера Федерера (трећи) и Ендија Мареја (четврти), да поменемо само „златну четворку“.

ВЕЛИКИ САН
Надал, „наоружан“ савршеним резултатима на турнирима овог пролећа, одличном игром на самом „Ролан Гаросу“, по општем мишљењу фаворит овогодишњег  Отвореног првенства Француске, такође има велики сан. Ако би се остварио, Шпанац би ушао у историју као седмоструки победник „Ролан Гароса“; до сада је, као и тениска легенда Бјорн Борг, освојио „Пехар мускетара“ равно шест пута. На том походу неминовно је стекао репутацију „разбијача (туђих) снова“.  Када је у питању сан освајања четири Гренд слема заредом, Надал га је Федереру „украо“ два пута – 2006. и 2007. године – баш на париској шљаци. „Последња етапа је најтежа, нарочито на ‘Ролан Гаросу’, где присуство ‘Рафе’ никако не олакшава ствар“, посведочио је Швајцарац, краљ тениске елеганције, који, иначе, овог пролећа у Паризу није блистао игром.
Да ли ће Ђоковић и Надал одмеравати своје снове у финалу „Ролан Гароса“ 10. јуна? Незахвално је предвиђати, ма колико била јака жеља да Ноле, који у досадашњој каријери није ушао у завршницу овог турнира, стигне до циља и оствари историјску победу… пре него што се посвети једном другом великом сну и жестоком раду на његовом остварењу – јер то двоје не иде једно без другог – освајању златне медаље на Олимпијади у Лондону.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *