Почетна / Економија / Пропале инвестиције: „Данијели“

Пропале инвестиције: „Данијели“

Печат Снежана Симић

Зашто је „Данијели“ одустао од инвестиција у Србији?

 

Крајем марта ове године, после вишемесечних преговора, Република Србија, град Шабац и италијанска компанија „Данијели“, један од три највећа светска произвођача опреме и производних линија за индустрију гвожђа и челика, коначно су потписали Меморандум о разумевању којим је најављена изградња челичане (фабрике за производњу специјалних челика) у индустријској зони у Шапцу. Ова, помпезно најављена инвестиција италијанског гиганта, вредна око 500 милиона евра, а која подразумева око хиљаду нових радних места и извоз већи од милијарду евра годишње, била је један од Тадићевих адута током председничке кампање. Међутим, прошле недеље (6. јуна) председник ДС-а изјавио је да је група „Данијели“ одложила своје инвестирање у Србији, уз образложење да је такву одлуку донела после објављивања резултата председничких избора.
Тадић је такође рекао да није добра вест ни то што је „Данијели“ купио Железару „Сисак“ у Хрватској, нагласивши да се предметна инвестиција догодила управо после избора у Србији. Убрзо затим огласила се и потпредседница ДС-а Јелена Триван која је казала да је председник Србије Томислав Николић за само седам дана владавине успео да држави направи проблем са регионом, ЕУ и читавим светом и да зато не би требало да чуди зашто инвеститори нису спремни да у овом тренутку и оваквим околностима улажу у Србију. Њој се придружио и Божидар Ђелић, оцењујући да су новонастале политичке околности допринеле да „Данијели“ инвестира у Хрватску.
Чињенице су, барем према писању италијанске штампе, нешто другачије. Наиме, 27. маја, у угледном економском дневнику „Ил соле 24 оре“ могло се прочитати да је индустријски колос „Данијели“ одлучио да поново размотри могућност изградње нове челичане у италијанској покрајини Фриули, у близини њихове железаре у Карњаку (месту у близини града Удине), која се бави производњом специјалних челика. Председник „Данијелија“ Ђанпјетро Бенедети је за овај лист изјавио да и поред Меморандума о намерама, потписаног са Србијом, који није обавезујући, жели још једном да покуша да мегаинвестицију од 400 милиона евра уместо у Србији реализује у Италији. И поред повољних услова које је понудила Србија – цена енергије 30 одсто нижа од оне у Италији, заједничко финансирање и порески подстицаји (фискалне олакшице) – Бенедети је исказао заинтересованост за улагање у Италији под условом да буду задовољени следећи предуслови: апсолутна гаранција за нову електричну линију од 380 хиљада волти (КВ) и већа флексибилност радне снаге. Он је нагласио и то да је намера компаније да остане у Карњаку можда више мотивисана етичким него економским побудама.
Вест да је „Данијели“ 4. јуна купио железару у Сиску (инвестиција у вредности од 25 милиона евра) дочекана је у италијанској штампи са изненађењем и извесном забринутошћу. Одмах су се огласили аналитичари „Медиобанке“ који су констатовали да „ова операција затвара врата потенцијалном улагању у Србију за железару (гринфилд)“, што уједно значи и уштеду од 100 милиона евра за инвеститора. Дан касније представници „Данијелија“ су разјаснили да ово улагање ни у којем случају не доводи у питање најављену могућност улагања у Италији.
Уз дужну напомену да листајући италијанску штампу и претражујући Интернет ауторка ових редова није успела да пронађе ниједну информацију којом се директно позива или индиректно алудира на резултате председничких избора у Србији, као могућем узроку за промену курса италијанског инвеститора (сем агенцијских вести које су пренеле Тадићеву изјаву), полемика која се тим поводом распламсала у Србији можда више штети него користи још увек потенцијално остварљивом – и како сада ствари стоје, и те како потребном – страном улагању у Србију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *