Православофобија

Пише Зоран Милошевић

У одбрану Руске цркве и православља у Русији од медијске харанге која месецима траје у САД-у укључили су се, преко различитих манифестација,  државни медији и патриотске организације

 

Анализирајући репортаже америчких ТВ станица и њихове програме приказане током марта, априла, маја и почетка јуна 2012. године о „етничким конфликтима и политичким збивањима“ у Источној Европи и на Балкану (украјински унијати против украјинских/руских православаца; однос руских православца према опозицији и Путину; сукоб Мађара и Румуна у Трансилванији; сукоб Хрвата, босанскохерцеговачких муслимана и Албанца са Србима, затим бугарских Турака против Бугара), руски аналитичари су дошли до идентичног закључка, какав је 1990. године за амерички „Вашингтон пост“ извео  православни свештеник Александар Вебстер: „Православни су на Западу увек и свуда криви и извор свих проблема“.

МЕДИЈСКА КАМПАЊА И У РУСИЈИ
Амерички медији, дакле, према овој анализи, успостављају стереотип да су православни верници „много лошији од просечних Американца“. Значи ли то да заиста Запад на Источну Европу и православље постојано гледа очима оних који „друге“ виде преко црних стереотипа? Да ли је у дискурсу оваквог мишљења увек проблем у „српском православном фундаментализму“, односно „руској неоцаристичкој православној империји“, а никада у ратнохушачкој политици Вашингтона?
Медијска кампања против православља у САД-у праћена је одговарајућим настојањима и у Русији (да је ипак реч о координацији?), где су припадници прозападног невладиног сектора, као и тзв. несистемска опозиција преко медија које контролишу, организовали и публиковали низ чланака, репортажа, фотомонтажа и другог материјала (умногоме пласираног и преко интернета и социјалних мрежа) против Руске православне цркве. Протојереј Димитриј Смирнов ову делатност је оценио „као почетак рата против Цркве“, јер се поново од невладиног сектора и тзв. несистемске опозиције заговара гоњење свештенства и монаштва и њихова физичка ликвидација. „Руска црква“, отворено истиче Смирнов, „у овом неделу види личну руку антихриста“! Наравно, у антиправославној и антицрквеној кампањи ни руски патријарх Кирил није мимоиђен.  Описиван је као „монструм“, „сарадник КГБ-а“, „похлепни човек“ итд. Колико су мрзитељи православља далеко отишли сведочи и податак да је реаговала и руска Федерална служба безбедности (према подацима сајта „fondsk.ru“ официри споменуте Службе су већ у јануару 2012. упозорили Руску цркву да следи кампања против православља у Русији). Према овом извору, официр Федералне службе безбедности је црквеним великодостојницима доставио податке о намерама одређених центара да униште Руску православну цркву и том приликом истакао да Руска црква може рачунати на помоћ његове службе. (Јасно је да се тако то ради у друштвима која имају јаку државу и патриоте на челу важних политичких и друштвених институција). Интересантно је да ову православофобију и русофобију нису забележили наши медији, иако се умногоме и нимало садржајно и у минутажи ових програма безначајно  говорило и о Србима као православцима. Иако је дакле на изразито примитиван и ружан начин било речи о Србима, овде се, за разлику од Русије, овом проблему не поклања пажња.

[restrictedarea]

У одбрану Руске цркве и православља у Русији укључили су се током априла и маја верници, државни медији и патриотске организације (на пример, Савез православних грађана, Руски клуб православних донатора, извиђачи „Руски витезови“, школа каскадера „Мастер“, бајкери из клуба „Ноћни вукови“) преко различитих манифестација. Сама Руска црква је организовала молебан у свим парохијама, 22. априла 2012. године, „За заштиту вере и Цркве“. Но, медији су највише извештавали о молитви у Москви, где је у храму Христа Спаситеља (и око њега), присуствовало скоро сто хиљада верника, који су молитвом и присуством бранили своју веру, али и манифестовали патриотизам, тек да то потенцијални агресори виде и приме к знању. Тим поводом, Игор Букер за руску електронску новину „pravda.ru“ каже: „До данашњег дана понавља се нешто – кад год би неко хтео да нападне руску државу, нападао је и Православну цркву“.
Напоменимо да невладине организације у Русији, али и другим православним државама, по правилу, учествују у антиправославним међународним кампањама. Такође, учествују и у борби против демографске обнове православних народа преко тзв. пројеката из области медицине и образовања („планирање породице“, на пример), али и у лобирању угледних људи и научника да подрже „њихове пројекте“, тако што ће својим стеченим ауторитетом и угледом стати иза нетачних тврдњи и података.

ЗУМИРАЊЕ БРАДАТИХ И МИСТИЦИЗАМ
Како, дакле, западни медији све виде православце?
Православни Румуни се например описују као мешавина „латинске сексуалности, источноевропског православног мистицизма, сујеверја и византијских интрига“. Румуни су, дакле, склони мистицизму, нерационалности, они су лажови и распусни. Када се приказују српски политичари, то се чини обавезно тако што се приказују када посете православни храм уз зумирање брадатих свештеника и монаха, што прати коментар репортера да су ови људи урадили страшне злочине. На овај начин се поставља подела на „нас“, односно неправославце (добре) и источноевропљане, односно православце (лоше). Када се приказују конфликти римокатолика, муслимана или неких трећих са православнима увек су православци криви, а други су „жртве“.
Злочини које су други, па и западњаци, учинили православнима уопште се у САД-у не спомињу. Два века пољске окупације руских земаља не постоје, а  свака окупација Пољске од Руса се вишеструко истиче. Дискриминација трансилванских Мађара од стране Румуна током Првог и Другог светског рата се приказује као „православно мрачњаштво и неспособност трпељивости“, док однос Мађара према Румунима у Аустро-Угарској се уопште не спомиње, као ни подаци о мађаризираним Србима. Медији нашироко експлоатишу сумњиву причу о терорисању Албанаца муслимана на Космету од 1989. године, а насиље Албанаца, насилно арбанашење Срба за време Османске (турске) империје, Другог светског рата и у комунизму се не спомињу.
„Међународна заједница“ је са радошћу дочекала када је нацистички режим Фрање Туђмана 1995. године „ослободио Републику Српску Крајину“ уз помоћ САД-а, коју су Срби заузели 1991. године, а да се не спомиње ко је био већина на тој земљи, и злочини Хрвата, Аустро-Угара и Немаца над Србима током више протеклих векова, као ни насилно наметање римокатоличке вере.
Закључак свих споменутих „документарних“ филмова, репортажа, емисија и слично је исти: православце би требало уништити, јер то није грех, ни преступ против човечности. Као у време Хитлера! Истребљење православаца – то је једноставно радост, забава за коју се може добити и државна награда или одликовање. Нико од новинара аутора оваквих антиправославних емисија се не плаши неког суда, организација за заштиту људских права или фатве (осуде од стране верских лидера на смрт као што то раде у исламу), нема невладиних осуда „говора мржње“. Једноставно, стиче се утисак да су православни лака мета за чији „одстрел“ следи награда, а не казна.
Руски научници предлажу да се говори о православофобији, односно ортодоксофобији (мржња ка православној цркви уопште, страх од јачања улоге Цркве у друштву, провокативни наступи и говор мржње са циљем „уништења“ традиционалних конфесија, мада ту има и србофобије, русофобије и гркофобије), како би се могао објаснити несвакидашњи феномен мржње, пре свега, западњака према православљу и православним људима.

ПРЕДРАСУДЕ НЕСАЛОМИВЕ
За западне новинаре, који следе мишљење политике, „западна култура“ је римокатолицизам и протестантизам, а то значи да је и географски ограничена Севером и Западом Европе. И ту се ваља присетити Фрома који каже како су западни интелектуалци створили лажну слику о себи и своме друштву тврдећи да се ради о срећном и универзалном друштву. Ова се култура не меша са византијском традицијом и религиозним наслеђем. Када православни научници просечном становнику Запада поставе питање шта је римокатолицизам, они одговарају да је то римски папа. Када питају о протестантизму – то је вера заснована на личном тумачењу Библије, а када питају шта је православље – они ћуте, не знају шта је то. Ипак, међу малобројним познаваоцима религије, тачније православља на Западу, православни се поштују „као омиљена друга религија“.
Пре више од деценије у САД-у се обрео епископ Атанасије Јефтић да објасни да Срби нису анђели, као и да су грешници, али да нису демони. Припремио је и донео филм о зверствима усташа – Хрвата и муслимана над Србима у Херцеговини, али то нико није хтео да гледа у Америци, укључујући и научнике и новинаре. Малобројни присутни новинари су епископа Јефтића упорно питали о зверствима Срба током разбијања Југославије. Другим речима, успостављени стереотип и предрасуде епископ није успео да сломи, јер осећања која доминирају западним умом када је реч о православним народима је јаче од разума и чињеница.
Савремена западна мантра о мултикултуралности, када су у питању православни не функционише. Жалбе православних на дискриминацију, говор мржње, насиље, не налазе одјека у западном мишљењу, док патње Авганистанаца, сексуалних мањина (узгред речено, амерички амбасадор у Београду, 2010. године, није хтео да дође на устоличење српског патријарха Иринеја, јер је био заузет подршком геј паради) и других одмах наилазе на реакцију. Једноставно, када се православни жале западњацима и њиховим институцијама, то је узалудно, јер они нису васпитани да то чују и уваже, него да игноришу. На Западу православне доживљавају – како то каже Џејмс Џатрас, православац и председник Америчког савета у вези са питањем Космета и заменик директора Америчког института у Украјини — као своју ружну страну, као своје унакажено друго лице, што код западњака ствара нелагодност и аверзију. То значи да су они увек у праву и да је проблем увек у нама, а не у њима. То је одраз раскола хришћанства на западно и источно. Запад је заборавио да је потекао од Истока, тј. Византије, јер је некада био и он већим делом православни. Када су се рађале Енглеска, Шпанија и Француска из варварства, оријентисале су се на Византију да би се културно подигли и еманциповали. Док су они културно напредовали, дотле су Бугари, Грци, Румуни и Срби пали под турску окупацију, што их је уназадило. Но, са историјске тачке, ако на културу гледамо као на религиозни производ, онда је јасно да је Запад настао од Истока, а не обрнуто.
Овде се отвара још једно важно питање за Запад, које њихови медији уопште не спомињу, а то је шта ће се десити са њима ако пропадну православне државе? Наиме, западна друштва се налазе у постојаном културном, духовном, демографском и религиозном паду. На њих наваљује борбени ислам, који се уопште не плаши техничке и војне надмоћи Запада. Ислам на Запад маршира преко Балкана и Кавказа. Запад напад подржава, али нико не одговара на напред постављено питање: шта потом? Шта када ислам уз помоћ Запада сломи православне државе? Грло које Запад реже на Истоку, све је извесније да је (и) њихово сопствено.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. mozda bi, za potpunije rasvetljavanje ‘misterije’ te mrznje prema Pravoslavlju uputno bilo istraziti neke pojmove – poput : “alumbrados” ( Illuminati) – ‘Quietism’ koji je bio prisutan i u ranom metodizmu i kvererizmu ??! Neke postavke takvog gnostickog zloverja, moguce je pratiti – po ‘plodovima’ / t.j. da oni sa ‘stepenom’ ( ima ih i kod masona ?!) “nepogresivosti” ( impeccability) – mogu da rade sta god im je volja i nijedan greh ih vise ne moze ‘uprljati’ ?!) ?!… Taj “misticizam” je, toboze ‘pandan’ pravoslavnom isihazmu ?! A Crkva je, pre vise od 18 vekova argumentovano pobila slicna, gnosticka zloverja – kao prelest ?! / Ako je gordost bila dovoljna da prouzrokuje pad Sotone sa mesta arhangela – zalud sve ‘vrline’ njegovim sledbenicima, koji oholo umisljaju da su “izabrani” i ‘iznad’ svega ?! /…. U tome je razlika u ‘vinu’ ..Gnosticko sadrzi ‘otrov’, koga oni nisu svesni i koje im pruza sujetnu autarkiju – sve do propasti ?! …. Inace, nedugo posle aprila 1917 ( kada se Lenin vratio u Rusiju ) – navodno’ “procurio” je sadrzaj ” Druge tajne Fatime”, koju su gnostici tumacili kako “religiju u Rusiji treba unistiti” ???! Dakle ako uzmemo u obzir kojim “stepenima” pripadaju gazde medija na ‘Zapadu’ ( sto to, sami ne otkriju… dokle vise taj strah od “tirana” ?!), neke stvari mozda postaju jasnije ( ne verujemo ‘teorijama zavere’ – samo analiziramo – ‘rezultate’ ?!) ?! ….. Inace, Isihazam ( ‘zlatno cedo Pravoslavlja’) – ni ‘Latini’ nisu razumeli ?!

  2. To je sve iz Vatikanske kuhinje. Nista novo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *