Почетна / Колумне / Освета дорћолских шибицара

Освета дорћолских шибицара

Пише Данијел Цвјетићанин, Универзитет „Сингидунум“

Пензионери, учитељи, лекари, судије и полицајци нашли су се на удару стручне критике Фискалног савета, као главни кривци за неодрживи ниво буџетског дефицита и јавног дуга

 

Показало се, веровали или не, да господин Тадић није био задовољан резултатима другог круга председничких избора 20. маја. Није да је био љут, али је изгледао депримиран, па је решио да се освети грађанима Србије, а посебно „нелојалним интелектуалцима“, на тај начин што је одбио да стане на чело владе у наредном мандату. „Нећу да будем премијер!“ изјавио је одлучно, али се ипак разгалио чим је чуо крике и јауке из непосредног окружења, у којем нико није могао да замисли другу личност која би могла да преузме овакву одговорност.

[restrictedarea]

ЛОЈАЛНОСТ        
Убрзо су га најистакнутији активисти ДС-а убедили да ће се грађанима, и Србији, много боље осветити ако прихвати функцију премијера и заврши посао који је као председник Републике радио са међународно признатим успехом. Указали су му на могућност да у наредном мандату докусури привреду, распарча оно што је од земље остало, као и да допринесе даљој сатанизацији Срба, сталним указивањем на злочиначки карактер народа који је уместо да на изборима листом гласа за њега, гласао за бившег радикала, у чију лојалност евроатлантски пријатељи не могу бити баш сигурни.
Лидери НАТО-а и Уније не верују ни у безусловну приврженост новог председника (Т. Николића) идеји да се од Србије направи изразито неразвијена, презадужена и нестабилна држава, оптерећена социјалним напетостима, корупцијом и криминалом, а можда (ускоро) снабдевена и понеким герилским („ослободилачким“) покретом, који ће медијску подршку, инструкторе и оружје добијати са Запада. Колико би пута требало да гледамо овај филм?

ИЗВИДНИЦА    
Са идеје о „завршавању посла“ брзо се прешло на реализацију. У претходницу је пред јавност послат, као пробни балон, Фискални савет, исти онај који је објавио предизборно ћутање два месеца пре гласања, да не би морао да обелодани истину о изгледима реализације програма „За бољи живот“ и тако осујети „здраве снаге“ уз Б. Тадића у обмањивању бирача шареним предизборним лажама.
Но, чим су резултати избора објављени, Фискални савет је храбро изнео суморне, али нажалост тачне прогнозе о периоду одрицања, штедње и оскудице који је пред Србијом. Претходно су се чланови Савета запитали, у минуциозној анализи, које су највеће приходне, а које највеће расходне ставке у буџету? Па пошто су утврдили да је то порез на додату вредност, на приходној страни, а пензије и плате у јавном сектору, на расходној страни, сместа су довитљиво предложили повећавање стопа ПДВ-а и замрзавање пензија и плата у јавном сектору, као мере за превазилажење проблема буџетског дефицита и јавног дуга.

„КРЕСАЊА“    
Тако су се пензионери, учитељи, лекари, судије и полицајци (и не само они) нашли на удару стручне критике Фискалног савета, као главни кривци за неодрживи ниво буџетског дефицита и јавног дуга.
Запитаћете се, можда, зашто се Савет, у предлогу мера штедње, није усудио да помене огроман број министарстава, државних агенција, комисија, канцеларија за одговоре (обичне, брзе, још брже), јавних сервиса и невладиних организација, па и самих (бројних) савета – између осталих и фискалног? Сваки иоле савестан аналитичар морао би да предложи да се, потезом пера, у нацрту наредног буџета елиминише бар четири петине износа ових трошкова, који су непотребни и говоре једино о трапавим покушајима једне сиромашне државе, каква је Србија, да имитира структуру институција развијенијих земаља Европске уније.
Да ли би, програмом „кресања“, морали бити елиминисани и трошкови иностраних саветника који су привучени транзиционим пленом дошли да помогну младој српској демократији и српском тржишту, још млађем, а већ тако уморном од државних интервенција?
Питате се, можда, да ли се може уштедети и на бројним државним субвенцијама (НИП, индустријска политика, банкарске камате итд)? Или на трошковима „економске дипломатије“? Па и неекономске, чији се задатак свео на пренос ЕА инструкција у Београд? Да ли је ико поднео извештај о ефектима многих, непотребних, државних „подухвата“, који су финансирани средствима пореских обвезника? Или је дошло време да их све заборавимо, пошто наши „усрећитељи“ имају нове, још смелије идеје?

ДРЖАВА КАО ПРИМЕР    
Верујем да ће чланови Савета умети да упозоре на чињеницу да су све поменуте ставке, иако бројне, релативно мале по својим износима, те се њиховим брисањем не могу ни издалека покрити јазови који зјапе у буџету. На крају ће се, ипак, милом или силом, кола сломити на пензијама и платама.
Брисање непотребних буџетских ставки имало би, међутим, снагу примера и доказало би жељу државе  да се порески обвезници, у тешко време, ослободе непотребног терета. Ниједна од великих буџетских ставки не би смела бити скресана пре него што непотребне ставке из буџета буду избрисане.
Истина је да би оваква брисања највише погодила армију евроатлантских активиста, који у агенцијама, саветима, комисијама, НВО-има итд, годинама уживају апанаже на рачун пореских обвезника, те чине главни ослонац ЕА режима. Да ли ово објашњава став Фискалног савета?

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. postovani, kao neuk, ponekad pomislim i o drzavnom budzetu i ‘misterijama’ koje ga prate ( donosi se cesto na brzinu isto tako ‘lako’ prolaze kroz parlament i izvestaji ‘korisnika’ itd.)… Zamisljam ga, kao jedan veliki ‘kabinet’ ( orman) sa mnogo malih fioka u koje se ‘domecu’ i odmecu’ novci ?! A sto to ne bilo – transparentno ( cak i sa grafickim animacijama) ?! Normalno, neke ‘fioke’ bi trebalo – izbaciti ili ‘zamrznuti’ – do ‘boljih vremena’) Zar ne bi moglo, u ovom veku ITC tehnologija, da se jasnije vidi, kako se gazduje narodnim novcem ?!




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *