Олга Журављова: Путиноманија

Анкете показују да је Владимир Путин популарнији у Србији, од било ког домаћег политичара. Симпатије и поштовање за руског председника у овој земљи су скоро универзалне и независне од политичких ставова. Најмање 11 српских градова и села  Владимира Путина прогласили су за почасног грађанина. У Србији поштују и наизглед безначајне одреднице из биографије руског председника, посебно начин на који он проводи своје слободно време. Бугари су поклонили Путину штене, Путин се састао са српским бајкерима, Путин је изронио амфору са дна мора, Путин се попео на зид за пењање (фриклајмбинг) на Селигеру, Путин је добио један од највиших степена каратеа …

У једном интервјуу председник Србије Томислав Николић је изјавио да, да је његов супарник на изборима био Владимир Путин, он никада не би победио на овим изборима.

Шта је разлог за популарност коју  руски председник без преседана ужива међу Србима? Руски историчар и стручњак за Балкан Олег Барабанов је уверен да је један од разлога –  веома пријатељски став према Русији који Путин отеловљава:

„Није тајна да, Срби традиционално гаје веома позитиван став према Русији. И није чудо што је српска јавност заинтересована за политичке процесе који се одвијају у Русији.“

Ово интересовање расте на позадини специфичних догађаја. На пример, посета Владимира Путина и Дмитрија Медведева, закључивање енергетског споразума или пружање хуманитарне помоћи на северу Косова. Истовремено, многи верују да  главни проблем српске политике – јесте недостатак „сигурне руке”, а Владимир Путин се сматра снажним лидером.

„Русија и Србија крајем 20. и почетком 21. века, решавале су исти проблем. После распада Совјетског Савеза и Југославије, обе земље суочиле су се са проблемом очувања интегритета својих територија. Владимир Путин поставши председник Русије, решио је проблем сепаратизма у земљи, па и када је потребно,  коришћењем методе принуде. Наравно, Срби, који имају идентичне проблеме, импресионирани су одлучном акцијом Путина у овој области. Наравно, они би желели да виде на челу државе истог лидера који је у стању да брзо реши проблеме очувања и јачања интегритета своје земље.“

Поред тога, Срби цене спољну политику, које се придржава Путин- наставља Олег Барабанов:

„Српски народ, који је много пропатио 90-их, не може да подржи концепт мултиполарног света и политику која је базирана на НАТО-вском систему међународних односа. Путин је више пута у својим јавним наступима указао на политику двоструких стандарда које спроводи низ западних земаља, у супротности са принципом неповредивости граница, говорио је о недопустивости мешања страних држава у унутрашње ствари било које земље. Поред тога, Путин је увек наглашавао неприхватљивост  отцепљења Косова од Србије и позвао да се реше сви проблеми у оквиру постојећих међународних споразума. Овај јасан и недвосмислен став у супротности је са периодом 90-тих година, када Русија никада није била у стању да развије своју позицију у односу на југословенску кризу и често пратила ставове својих западних колега, а резултат је био практично искључење из одлучивања и проналажења начина за решавање конфликта у бившој Југославији.“

Балкански стручњаци се слажу да је ауторитет Владимира Путина помогао националистички оријентисаним опозиционим странкама у Београду и православној цркви. У принципу, овај „култ личности“ дошао је у  повољном тренутку. Поред тога,у Путину Срби виде фигуру, која је за српско друштво 21. века још увек има релативно позитиван карактер. Постоје многи други примери вожда- Јосип Броз Тито, Слободан Милошевић, Карађорђе …
И још: Срби воле Владимира Путина, једноставно зато што је Рус. Због чињенице да је он одлучан, физички јак и фотогеничан.  И због свега тога они се надају да ће он учинити нешто за Србију.

Извор: Глас Русије

Један коментар

  1. Председник Путин је вратио достојанство Русији као држави, али и пред њим су велики задаци, да поправи глобални и економски положај Русије (након Горбачова и Јељцина) и (свакако за нас у Србији најзначајнији) однос Русије и Европске уније. Колико год се Европска унија са једне стране декларише као стратешки партнер и сарадник Русије, а ту предњачи Немачка (неспорно подстакнута ,,глађу и жеђу“ њене привреде за руским сировинама), са друге стране, неприкривено сматра да Русију треба држати на ,,дистанци“ од тржишта ЕУ, а поготову тешње војне а тиме и политичке сарадње. С друге стране та иста ЕУ притиска Србију да ,,наврат, нанос уђе у што тешње пре свега политичке и војне интеграције“, по принципу ,,ко пре девојци његова девојка“ иако само слепац не види да њима не треба девојка него јевтина проститутка. Став Србије треба да буде јасан : Ући ћемо у ЕУ када Русија буде део исте и то као равноправан партнер у економском, политичком и војном одлучивању, јер једини здрав резон било кога у Европи треба да буде ,,Европа Европљанима“. Ово би могао бити потребан и довољан услов за опстанак Србије јер улазак у ЕУ као тзв. ,,тринаесто прасе“ је чисто економско, политичко и војно самоубиство. Србији треба савезник у Европи, а Русији сигуран партнер на ,,кључном месту“ којим би се обезбедила каква таква стратешка равнотежа у Европи која је сада озбиљно нарушена на штету Русије. Дугорочно гледано, ово би заустзавило пропадање Србије које је сада извесно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *