Наслеђе претходне Владе: Економска катастрофа

Пише Угљеша Мрдић

Судећи на основу чињеница, данас, четири године касније, можемо рећи да су резултати рада актуелне Владе катастрофални, при том уважавајући објективне тешкоће које су у међувремену настале ескалацијом светске економске кризе

 

Председник Републике Србије Томислав Николић после полагања заклетве у свом председничком говору између осталог је упозорио да је Србија земља коју разара криза, а да су незапосленост и сиромаштво последица незналачки спроведене приватизације. Како је истакао, због криминала и корупције грађани су изгубили поверење у институције.
Подсетимо, да су основни економски циљеви актуелне владе били: динамичан раст привредне активности, раст запослености, повећање стандарда грађана и равномернији регионални развој. Судећи на основу чињеница, данас, четири године касније, можемо рећи да су резултати њеног рада катастрофални, при том уважавајући објективне тешкоће које су у међувремену настале ескалацијом светске економске кризе.

МАСОВНО ЗАДУЖИВАЊЕ
Први циљ Владе је био просечан реалан раст привредне активности од седам одсто годишње, што би значило да је данас реални ниво активности за око 30 одсто већи него 2008. године.
Насупрот томе, у протекле четири године реализован је десет пута слабији резултат. Привредна активност ће, полазећи од најоптимистичкијих оцена, забележити кумулативни раст од само три одсто, уз настављен тренд погоршања привредне структуре у корист услужног сектора. Због одржавања високе текуће потрошње државе жртвоване су инвестиције, чиме је поткопана најбитнија материјална претпоставка стабилног развоја. Индустријска производња је смањена за седам одсто, а реална грађевинска активност чак за 25 одсто. Данашњи ниво индустријске производње се налази тек на две петине производње из предтранзиционог периода и по томе смо неславни рекордери у Европи.
За разлику од реалног сектора привреде који је на издисају, банкарима, финансијским посредницима и мешетарима погрешна економска политика је ишла наруку. Инертност и неефикасност Влада је надокнађивала масовним задуживањем, под изузетно неповољним условима. Влада нас је увела у циклус драматичног раста задужености, који је неодржив на дужи рок. Јавни дуг државе је за последње три и по године увећан за преко шест милијарди евра, чиме је достигнута и законска граница задужености од 45 одсто бруто домаћег производа. При том, Србији прети озбиљна криза због висине спољног дуга.
Други економски приоритет и уједно највећи промашај Владе, било је обећање о значајном порасту запослености. Чак је постављен и нумерички циљ од најмање 200 хиљада нових радних места, што би за четири године довело до смањења стопе незапослености на испод 12 одсто.

[restrictedarea]

ДРАМАТИЧНЕ ПРОМЕНЕ
У стварности су се на тржишту рада десиле драматичне промене на штету радника, а тиме и стандарда грађана. Ако се остваре пројекције ММФ-а, Србија ће за неколико година у поређењу са 102 земље бити међу пет у свету с највећом стопом незапослености. Лошији од нас ће 2016. године бити само Македонија, Босна и Херцеговина, Јужноафричка Република и Грчка. Сада ради око 1,75 милиона, што је историјски минимум и даље смањивање радно активних било би равно катастрофи. Подаци показују да је у девет од 159 општина пад запослености био већи од 30 одсто, да се смањење између 20 и 30 одсто бележи у 36 општина, а између 10 и 20 процената у 62 општине и градова Србије.
Од укупног броја запослених у априлу ове године, 1.332.786 људи радило је код правних лица, док се број приватних предузетника и запослених код њих процењује на 401.016.
Незапослених у Србији је крајем априла 2012. године укупно било 775.265 становника.
Наиме, према Анкети о радној снази у априлу 2011. године у Србији је евидентирано 2,28 милиона запослених, што је у односу на април 2008. године смањење од 556 хиљада. Дакле, за само четири године више од пола милиона људи је изгубило посао или сваки пети запослени. Стопа незапослености је близу 23 одсто.
Број формално запослених се изједначио са бројем пензионера чиме је угрожена исплата пензија, јер из њихових зарада више не може да се издвоји довољно за попуњавање Пензионог фонда.
Преостала два циља Владе била су усмерена на повећање стандарда становништва, односно смањење регионалних разлика у нивоу развијености.
Одговор на питање какав нам је данас стандард најпре ћемо наћи у свом новчанику.
Наравно да је пад производње пратило драматично погоршање животног стандарда. Судећи према подацима званичне статистике о кретању исплаћене реалне масе нето зарада, у просеку реално живимо најмање за 10 одсто лошије него пре три године. С друге стране, кретање реалног промета у трговини на мало упућује на закључак да се стварни пад животног стандарда креће око 30 одсто, што је вероватно бољи одраз стварног стања.
Из података о исплаћеној маси зарада по окрузима види се да су се регионалне разлике у нивоу развијености додатно повећале за око 10 одсто и то у корист градова Београда и Новог Сада, а на штету остатка Србије.
Да ли се очајни економски резултати Владе могу приписати светској економској кризи? Не, јер не постоје докази да је садашњи релативан економски положај Србије у односу на околне земље, тј. ЕУ непромењен или још боље поправљен у нашу корист у односу на преткризни период. У том случају бисмо могли рећи да смо принуђени да делимо исту лошу судбину. Међутим, чињенице указују управо на супротну тенденцију. Криза јесте утицала на слабију динамику, привредне активности и код једних и код других, али су наши резултати ипак лошији. Ниво дохотка по становнику мерен паритетом куповне снаге је 2008. године у Србији био виши него 2010. године, када је износио само 35 одсто европског просека. Већи проблем је што губимо трку и са суседним земљама. Престигла нас је Македонија, а уколико се ствари битно не промене набоље сустићи ће нас и БиХ и Албанија. С друге стране, подсећамо и на оцену релевантне стручне јавности по којој би се Србија суочила са кризом независно од негативних изазова у међународном окружењу, јер је модел развоја скројен после петооктобарских промена, а који је и ова Влада преузела одавно исцрпљен и превазиђен, те да се морамо окренути новом моделу развоја који је проинвестиционо и извозно оријентисан. Криза је стога само оголила неспособност ионако неспособне и склепане Владе.
Требало би истаћи да Влада премијера Мирка Цветковића не заслужује прелазну оцену ни за реализацију предуслова које је поставила за остварење претходно наведених циљева. Подсећамо вас, реч је о учвршћењу макроекономске стабилности, убрзању економских реформи, наставку економских интеграција, као и значајном повећању инвестиција.
Влада је обећала да ће годишњу инфлацију смањити на око четири одсто, а да ће већ од 2010. године прећи из фискалног дефицита у фискални суфицит. Све и овде оста на лепим речима. Као стих у једној песми: „Све је лако обећати, а сутра се не сећати…“

ВИСОКА ИНФЛАЦИЈА
Инфлација је, за међународне стандарде, остала релативно висока. И по томе смо европски лидери. Шири се фискални дефицит и неликвидност у привреди, а да ли смо учврстили макроекономску стабилност судите сами и из податка да имамо и најнестабилнију валуту у Европи. Динар је у односу на евро у мандату ове Владе номинално ослабио за преко 40 одсто. Поменуте слабости економије су управо последица нереформисане привреде и спорости у спровођењу структурних реформи усмерених ка расту.
Подсећамо само на неке крупне инфраструктурне пројекте које је Влада обећала да ће започети, а које још нико није видео: изградња аутопута према јужном Јадрану, модернизација железнице и мреже регионалних путева, модернизација Коридора 7, почетак изградње гасовода „Јужни ток“ и слично.
Уз то, Влада је обећала укидање непотребних прописа којима се отежава привредни живот и повећање ефикасности судских органа при решавању привредних спорова и ефикасније спровођење стечајних процедура. Свеобухватна реформа прописа која је амбициозно започета заустављена је из непознатих разлога, упркос знању да су административне баријере битна препрека унапређењу привредног амбијента у земљи. Како се држава бори против криминала у привреди најбоље осликава готово бизаран податак да је осуђених за кривично дело против привреде у 2010. години било само 589. Још горе, од тог броја чак њих 400 добило је условну казну.
Најпоразнијим се чини, ипак, обмана младих. Људи пред којима је будућност и који ће бити носиоци новог развоја. Њима је обећано запошљавање и решавање стамбених питања, што би представљало најбољу брану њиховом одласку у иностранство. Како су они то схватили, закључите сами из података да су Срби четврта нација у свету по броју азиланата у ЕУ (испред нас су само Авганистан, Русија и Ирак).

[/restrictedarea]