Миломир Степић: Косово и Метохија – постмодерни геополитички експеримент

Пише др Небојша Вуковић

Књига проф. Миломира Степића представља збирку геополитичких студија о „косовском проблему“ које је аутор минуциозно састављао од 1994. године

 

Термин експертиза означава вештачење или помоћ судији стручног лица са специфичним знањима, зарад доношења законски засноване одлуке. Другим речима, ради се о употреби вештака у изналажењу материјалне и објективне истине. Данас, када смо преплављени лажним експертима и убогим вештачењима из разних области, у мору баналности, неукости и, зашто не рећи, отвореног издајства, с времена на време, појаве се и вредне студије озбиљних аутора. Пред судом наше стручне и шире јавности налази се управо темељна геополитичка експертиза: књига проф. др Миломира Степића „Косово и Метохија: постмодерни геополитички експеримент“, коју је објавио „Институт за политичке студије“ из Београда.

„УЖАРЕНО ПОДРУЧЈЕ“
Од момента када су арбанашке криминално-параполитичке структуре прогласиле независност тзв. државе Косово, 17. фебруара 2008. године, тема статуса јужне српске покрајине и судбине српског народа који је остао да живи на том „ужареном подручју“, у домаћим штампаним и електронским медијима, непрекидно се маргинализује и гура у други или често трећи, четврти… план. Полако и скоро неприметно, већ неколико година уназад, судбина Косова и Метохије излази из видокруга наше јавности и читалачке публике, чини се, помало уморне од „вишка историје“ на брдовитом Балкану. Зато је појављивање књиге професора Степића у садашњем тренутку изузетно драгоцено. Са сократовским интенцијама, да просвећује и опомиње, она нас стално подсећа, да не смемо и не можемо, не само зарад националних и материјалних интереса, већ и зарад елементарне правичности и властитог достојанства, да заборавимо на оно што је заправо највредније од свега што као нација поседујемо – на Косово и Метохију.
Књига проф. Степића представља збирку геополитичких студија о „косовском проблему“ које је аутор минуциозно састављао од 1994. године (када смо као народ и држава још увек све „јаке карте“ држали у својим рукама, и то не само на Косову и Метохији), до 2011. године (када смо се нашли у очајном геополитичком положају, са редукованим српским етничким територијама, разореном привредом и застрашујућом демографском будућношћу). Аутор доследно у својим геополитичким студијама понавља, насупрот све гласнијим београдским заговорницима опције поделе или размене територија, да су Косово и Метохија јединствена физичко-географска, геополитичка и геостратегијска целина, и да уступање Арбанасима једног дела територије данас, у ствари значи да ћемо сутра остати и без онога што смо „испословали“ јуче. Посебно су интересантне његове анализе геостратешких обележја јужне српске покрајине, и констатација, на трагу Цвијићевих запажања, да Косово и Метохија представљају, по више параметара, балканску „макротврђаву“ од непроцењивог војног значаја.

ДУХОВНИ БЕДЕМ
Одрицањем од Косова и Метохије српска нација губи својеврсни природни, ресурсни, али и духовни бедем, док Арбанаси добијају, како сâм аутор каже, идеалну одскочну даску за даљу етнопросторну и војнополитичку инфилтрацију. У том смислу, проф. Степић уверљиво оповргава мит како би се са нашим „прихватањем реалности“ (читај – независности тзв. Косова) арбанашка експанзија на српски етнички простор зауставила. Напротив, она би са дефинитивним и неспорним запоседањем косовско-метохијске територије само добила нов импулс, који би је усмеравао у више других праваца – ка истоку и спајању са Бугарском; ка североистоку, преко ретко насељених подручја према Нишу; ка северозападу и контакту са муслиманима Рашке области; и коначно ка западу, што би значило арбанашко избијање на главни комуникацијски коридор Црне Горе према Србији. Другим речима, проф. Степић аргументовано сугерише да не постоје „разумне и умерене“ арбанашке геополитичке претензије. Баш супротно од тога – оне су максималистичке, безобзирне и бруталне до крајности.
Ова књига драгоцена је и због низа података о косовско-метохијским ресурсима, њиховом индустријском значају и комерцијалној вредности. Због оних међу нама, којима српски манастири и наша целокупна духовна баштина не значе баш много, јер свет око себе искључиво посматрају кроз наочари профита, требало би још једном споменути фрапантан податак из Степићеве студије – на Косову и Метохији само резерве лигнита износе преко 13 милијарди тона, и могле би да се експлоатишу наредних неколико стотина година! Реч је о енергетском ресурсу чија комерцијална вредност превазилази више стотина милијарди америчких долара! Такође, у књизи се развејава мит о двомилионској арбанашкој популацији на Косову и Метохији, коју наводно због бројности и експлозивног наталитета Београд никако не би могао да политички контролише. Заправо, Арбанаса на КиМ нема више од 1,5-1,6 милиона и њихов наталитет, паралелно са процесима модернизације, али и криминализације друштва и еманципације женâ, рапидно сплашњава. Аутор нам у ствари саопштава да наш геополитички ривал на Косову и Метохији није нити тако бројан, нити тако социополитички компактан да би био несавладив.

НАЦИОНАЛНИ ИНТЕРЕСИ
Иако је књига проф. Степића превасходно геополитичког карактера, она суштински представља мултидисциплинарну стратешку студију у најбољем смислу те речи. Њој не недостају експликације ширег (балканског, европског и глобалног) геополитичког контекста у којем се одиграва „косовска драма“. Аутор упућује на могућност да ће концепција (нео)евроазијства, по својој природи компатибилна са српским националним интересима, у великом планетарном надметању надвладати евроатлантизам и да ће се неминовно појавити боље међународне околности у којима ће Србија имати прилику да реинтегрише јужну покрајину у свој правно-политички систем.
Међу нама који се бавимо геополитичким феноменима, проф. Миломир Степић издваја се по томе што је своја знања и наставно-научна звања махом стекао на Географском факултету у Београду. У његовим геополитичким студијама географија и политикологија су равномерно заступљене, и геопросторна анализа политичких феномена долази до пуног изражаја.

Један коментар

  1. Odličan prikaz knjige našeg najboljeg geopolitičara Milomira Stepića. Njegove analize kosovskog problema pokazuju do koje je mera naša politička klasa malodušna. Kosovo i Metohija su od ogromnog strategijskog značaja i Arbanasi su tu samo moneta za potkusurivanje. Veoma je važan podatak da ih nema više od 1,5 miliona. Sjajom prikazu Vukovića dodao bih i podatak o epidemiji kancera koja nije mimoišla ni Šiptare na Kosmetu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *