Кина: Против америчког хегемонизма

Пише Бранко Жујовић

Важност овогодишњег пекиншког самита Шангајске организације за сарадњу је и због тога што ЕУ и САД управо у евроазијском простору траже излаз из економске кризе. Како ће на ту ситуацију реаговати Кина и Русија?

У Пекингу ће 6. и 7. јуна бити одржан самит Шангајске организације за сарадњу (ШОС). Скуп, према најавама учесника, значи прекретницу у развоју организације, јер ће дефинисати стратешке циљеве за наредних десет година и размотрити молбе Турске и Авганистана за добијање статуса партнера за дијалог, односно посматрача у овој све значајнијој глобалној организацији држава.
Важност самита у Пекингу огледа се и у томе што ЕУ и САД све више управо у евроазијском и азијско-пацифичком простору траже излаз из економске кризе коју су проузроковали и чије последице сада највише осећају. Биће занимљиво видети каквим ће закључцима о развоју и сарадњи бити окончан самит.
Његовом одржавању претходио је низ сусрета представника Русије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Узбекистана и Кине. Крајем априла, министре одбрана ових земаља у Пекингу је угостио потпредседник НР Кине Си Ђинпинг, који је истакао значајну улогу ШОС-а у заједничком развоју и одржавању стабилности.
Си Ђинпинг је том приликом најавио и доношење заједничког плана одбране држава чланица ШОС-а. До сада је одржано више војних маневара држава чланица ШОС-а, на основу Споразума из јуна 2007. године, а усвајање плана заједничке одбране могло би да баци потпуно ново геополитичко светло на овај део света.
Кинески министар трговине Чен Деминг, изјавио је пре неколико дана да ће Кина и званично постати највеће потрошачко друштво до 2015. године. Те године, према информацијама кинеског Министарства трговине, кинеске инвестиције у иностранству достићи ће 150 милијарди долара.
Саопштено је и да су у току опсежни преговори Кине, Јапана и Јужне Кореје, који би требало да буду окончани потписивањем споразума о слободној трговини три значајне азијске земље.
Уз овлашћење „Централне банке“ Кине, почела је директна конверзија јуана и јапанског јена. Велика Британија је у неколико наврата ове године, последњи пут крајем маја у Хонг Конгу, затражила сарадњу у трговини јуанима.
Заједно са Русијом, Кина ће уложити капитал у развој глобалне компаније за производњу авиона, чиме две земље желе да конкуришу „Ербасу“ и „Боингу“. Сличне пројекте, Русија има и са Индијом.
Поврх свега, Кина наставља да буде водећи поверилац САД-а. Само у марту ове године, Пекинг је купио 14,7 милијарди обвезница америчког државног дуга, који сада према Кини износи 1.170.000.000.000 долара.

__________________  

Четири правца развоја

О стратешким правцима развоја ШОС-а кинески председник Ху Ђинтао говорио је на прошлогодишњем окупљању лидера СОШ-а у Астани, а пекиншки самит представља разраду и допуну тих идеја и разговора из новембра прошле године у Санкт Петерсбургу. Он је тада дефинисао четири стратешка правца сарадње држава ШОС-а: одржавање добросуседских односа и стабилности у регији, боља организација у сарадњи у борби против тероризма, сецесионизма, екстремизма и регионалној безбедности, привредна интеграција регије и унапређење заједничког развоја, закључно са повећањем културне и персоналне сарадње у области културе, у циљу продубљивања добрих односа.

__________________

Противтежа америчком експанзионизму

Шангајска организација за сарадњу настала је 2001. године у Шангају, из организације „Шангај 5“, када јој се придружио Узбекистан. Службени језици организације су руски и кинески. Државе чланице СОШ-а су: Руска Федерација, Кина, Казахстан, Киргистан, Таџикистан и Узбекистан, а статус посматрача имају Индија, Монголија, Иран и Пакистан. Статус партнера у дијалогу имају Белорусија и Шри Ланка.
Земље чланице покривају више од 60 одсто територије Евроазије и више од четвртине светског становништва. Заједно са државама посматрачима, организација окупља више од пола светског становништва.
Чланице СОШ-а данас имају најдинамичнији економски развој. Организација није класичан војни блок, мада медији на Западу о СОШ-у говоре као о глобалној војној сили. Занимљиво, иако је борба против сецесионизма један од циљева политике СОШ-а, Србија се не налази међу државама које уживају статус партнера у дијалогу.