Почетна / Економија / Како је системски уништена привреда

Како је системски уништена привреда

Пише Угљеша Мрдић

Економски биланс претходне Владе је поражавајући – више од 70 одсто некадашњих успешних предузећа покрадено је и распродато, у претходних 12 година више од милион радника остало је без посла, а криминал и корупција задобили су огромне размере…

 

Српска привреда је на ниским гранама. Некада је Србија имала привреду темељену углавном на различитим врстама услуга, индустрији и пољопривреди. Крајем осамдесетих, на почетку процеса економске транзиције, њен положај је био релативно повољан, али су је тешко погодиле економске санкција од 1992. до 1995. године, а касније и разарање инфраструктуре и индустрије током НАТО агресије 1999. године.
Међутим, резултати актуелне власти су најблаже речено поражавајући и разорни или боље речено штеточински. Поред развоја криминала и корупције, о чему је „Печат“ детаљно писао у претходним бројевима, распродата је српска привреда, док је више од 70 одсто некадашњих успешних предузећа покрадено или уништено, а у претходних 12 година више од милион радника остало је без посла. Велики број српских привредника, предузетника и пољопривредника препуштен је на милост и немилост. При том имамо око осам милијарди ненаплаћених и опроштених пореза и доприноса, како би бројна предузећа касније кроз приватизацију била поклоњена. Такође и буџет Србије се кроз злоупотребе у јавним набавкама опљачка за готово милијарду евра, Србија је задужена преко 35 милијарди евра. На платном списку државе налази се неколико пута више људи него пре 12 година. Тако да имамо 600.000 запослених људи у војсци, полицији, судству, што није спорно, али јесте што је међу поменутима и неколико десетина хиљада административних радника и разних службеника који не раде посао, јер већ њихове дужности обављају други државни чиновници. Имамо само око 800.000 запослених у привредном сектору, а истовремено и око 1,3 милиона пензионера. Око 45 одсто пензија се попуњава из доприноса, а око 55 одсто се обезбеђује кроз нова задуживања код страних банака и ММФ-а. Уз све то из Србије је за 12 година отишло преко 150.000 дипломаца, а све укупно око 500.000 младих људи.
Да кренемо редом…

[restrictedarea]

ПРОПАДАЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ
Србија располаже са 5,1 милион хектара пољопривредне површине, односно 0,6  хектара по становнику, од чега 4,2 милиона хектара су обрадиве пољопривредне површине, што чини 0,5 хектара по становнику. Власничка структура обрадивих површина је таква да близу 90 одсто чини приватно власништво, док је остатак државно власништво. Однос шумских и пољопривредних површина износи 39 одсто према 61 одсто, што је у Републици Србији повољније у односу на многе европске земље. Највећи део обрадивог пољопривредног земљишта је плодан, али са проблемима који су резултат недовољног образовања пољопривредника и лошег коришћења земљишта, тако да у централним подручјима Србије стално постоји проблем закисељавања, а у северним деловима проблем заслањивања земљишта, што утиче на висину приноса и трошкове производње. Кроз систем праћења плодности земљишта, који се и даље мора наставити, процењује се да се код једне трећине пољопривредних површина морају предузимати мере побољшања физичко-хемијских и биолошких особина земљишта.
Без обзира на веома велике водне потенцијале тек 1,5 одсто од укупно обрадивих површина се наводњава, што Србију сврстава у земље са најнижом стопом наводњаваног земљишта у Европи.
Просечно остварени приноси у Србији значајно су нижи од пољопривредно развијених земаља Европске уније, са тенденцијом стагнације или пада. То је резултат недовољне примене минералних ђубрива, заштитних средстава, декларисаног сортног семена и чињенице да је пољопривредна техника застарела и амортизована.
У Републици Србији обим гајења стоке по хектару обрадивог земљишта је низак, износи свега 0,3 условна грла, а у земљама ЕУ то је значајно више и креће се од 0,5 до 0,8 условних грла. У Републици Србији има око 600-700 хиљада пољопривредних газдинстава, што чини 15-17 одсто пољопривредног становништва у структури укупног становништва. У руралним областима живи око 40 одсто, од чега се трећина бави пољопривредом. Пољопривредна популација значајно стари уз низак ниво образованости пољопривредних произвођача. Данас у Србији млади и образовани ретко налазе интерес у бављењу пољопривредом. Велики део пољопривредне популације бави се пољопривредом, али не као основном делатношћу, већ им она представља додатни извор прихода.
Укупна вредност пољопривредне производње у Републици Србији износи око пет милијарди долара. Нето остварена вредност пољопривреде износи преко четири милијарде долара. Учешће сточарске производње у укупном приходу пољопривреде је веома ниско, износи свега 30 одсто, док је у развијеним земљама око 60 одсто. Учешће примарне пољопривредне производње у структури укупног извоза износи 21 одсто, а прерађивачке индустрије око 20 одсто. Вредност извоза на нивоу је од око две милијарде долара. Извоз по хектару обрадивог земљишта у Србији међу најнижим је у Европи, износи око 400 долара по становнику, док у земљама Централне и Источне Европе према истом параметру износи преко 1.200 долара. Учешће аграрног буџета у структури укупног буџета износи 2,45 одсто, што је несразмерно мало у односу на укупно учешће пољопривреде у БДП. Буџетски подстицаји за пољопривреду у земљама ЕУ износе 130 долара по пољопривреднику, док је у Србији 29 долара.

ЕНЕРГЕТСКИ И РУДАРСКИ СЕКТОР
Раст потрошње енергије и одсуство улагања у енергетски и рударски сектор преко 20 година са једне стране, и системска корупција са друге, довели су Србију у економску и енергетску кризу. Енергетски и рударски сектор од запуштеног ће постати одржив сектор, који ће служити генерацијама које долазе.
Србија нема довољно енергије и енергената. Потрошња енергије расте по просечној стопи од 1,6 одсто годишње, а увозна зависност расте и данас износи 40 одсто. Србија расипа енергију. По потрошњи енергије по јединици друштвеног производа смо на зачељу колоне у Европи, а по потрошњи енергије по становнику – међу првима.
Српски енергетски сектор је данас уско грло развоја региона. Корупција га је заробила, због чега је постао критична тачка развоја земље. За претходних десет година у овом сектору је нестало близу 50 милијарди евра: 20 милијарди евра од 2001. године до данас се слило у енергетски сектор (донације, меки кредити, кредити), цене електричне енергије су порасле за 628 одсто, гаса за преко 450 одсто, деривата за 520 одсто, а приход који је изгубљен због неизграђених енергетских објеката, пре свега електрана, мери се са 1,5 милијарди евра на годишњем нивоу. На увоз енергије и енергената се годишње издваја просечно три милијарде евра, што је, на пример, инвестициона вредност три електране или 15 одсто укупног дуга земље.
Последице овакве коруптивне политике у енергетском и рударском сектору су:
– Србија је од земље која је извозила преко 20 одсто своје производње, постала увозник, са пројекцијом дефицита од преко 40 до 2020. године;
– од директног контакта и набавке гаса од руског „Газпрома“, Србија је увела трговца  посредника којег годишње плаћа пет одсто од вредности уговора или око 30 милиона евра више;
– добијамо најнеквалитетније деривате у региону, а са највишим ценама, иако у Србији имамо две рафинерије, за које је држава издвајала годишње близу 300 милиона евра, односно за осам година око две милијарде евра;
– дезинтестираност, јер ниједан објекат није изграђен већ 20 година, иако потрошња енергије расте из годину у годину;
– некада развијено рударство, постало је кочница развоја региона, јер већ десет година није отворено ниједно рудно поље, због чега ће Србија за рад сопствених термоелектрана доћи у ситуацију да мора да увози угаљ, и тиме додатно оптерети буџет са најмање једну милијарду евра;
– од јавних предузећа која су била узор европским компанија, она су постала легла корупције, са веома неповољним економским и енергетским показатељима.

САОБРАЋАЈ, ИНФРАСТРУКТУРА И ТУРИЗАМ
Саобраћај и саобраћајна инфраструктура су, уз енергетику, генератор оживљавања реалног сектора (производње), инвестирања, отварања радних места и повећања буџетских прилива. Саобраћај, транспорт и саобраћајна инфраструктура заостају за земљама у региону и представљају константан и велики буџетски терет, а због неадекватног законодавства, недовољног улагања у инфраструктуру, ниског нивоа квалитета изграђене инфраструктуре, као и најскупљег одржавања изграђене инфраструктуре у Европи.
Досадашњом политиком развоја туризма, Србија је постала земља у којој је приход од туризма сведен на ниво статистичке грешке, са свим другим поразним показатељима – од опадања броја запослених и фирми, до прогресивног опадања броја долазака и ноћења туриста од 2007. године до данас. Просечна посета туриста у Србији траје 2,2 до 2,3 дана, а најзначајнији број страних туриста у Србију долази из бивших југословенских република. Удео
гостију из Европе своди се на госте који, углавном, долазе индивидуално.
Државна средства из буџета Републике Србије су потрошена на израду мегаломанских мастер планова, уместо да су уложена у складан развој малих и средњих предузећа која су основ туристичке активности у Европи и свету. Милиони евра су уложени у развој елитних сезонских капацитета са сумњивом исплативошћу, док су основни смештајни капацитети у Србији у веома лошем стању. У Србији туризам као индустрија има негативан биланс, јер се због непостојања адекватне понуде унутар Србије велика средства одливају у иностранство, на тај начин помажући развој туђих економија. Српски туристи за путовања годишње потроше око 900 милиона евра, док је укупан приход од туризма у Србији далеко мањи. Туризам је највећа индустрија на свету, а уједно је и индустрија са најбржим растом од 7,4 одсто годишње. Потражња за туристичким путовањима у свету генерално расте међу свим старосним и социјалним групама.

ПАД ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ
Индустријска производња у Републици Србији у периоду јануар-март 2012. године у односу на исти период 2011. године мања је за 5,9 одсто. У првом кварталу 2012. године спољнотрговинска размена Србије са иностранством износила је 7051,9 милиона америчких долара, што је за 3,7 одсто мање у односу на исти период претходне године (изражено у еврима 5375,0 милиона евра). У размени робе са иностранством у првом кварталу 2012. године остварен је дефицит у износу од 2169,7 милиона долара, што чини повећање од 11,5 одсто у односу на исти период 2011. године. Покривеност увоза извозом износи 52,9 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године од 58,0 одсто. Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у првом кварталу 2012. године у односу на просечну зараду без пореза и доприноса у првом кварталу 2011. године номинално је већа за 11,2 одсто, а реално је већа за 6,4 одсто.
„У првих сто дана Владе, потребно је предузети хитне мере које ће зауставити пад економске активности и створити предуслове за неодложне структурне и системске реформе у циљу обезбеђивања макроекономске стабилности“, каже се у документу који је усвојио Управни одбор Привредне коморе Србије 15. јуна ове године.
Управни одбор ПКС разматрао је и Скупштини ПКС на усвајање упутио „Предлог нове економске политике за период 2012-2016.“ Документ је плод систематичног рада стручних служби ПКС, економске струке и академске заједнице и привредне заједнице.
Предлог даје анализу стања у кључним сегментима који се тичу функционисања државе, као што су амбијент пословања, буџет, финансирање државе, фискална и парафискална оптерећења, јавни сектор и монетарна политика. Такође, даје се детаљна анализа стања у области запошљавања, а у сегменту који носи назив „Рецесија у области светске привреде“ има директног утицаја на нетрансформисану српску привреду, рекла је она и подсетила да су негативни трендови, присутни од средине 2011, задржани и у првом кварталу 2012. године – у односу на исти период претходне године реални пад БДП износи 1,3 одсто, а индустријске производње 5,9 одсто, смањење извоза у доларима за 9,2 одсто, а присутан је раст спољнотрговинског дефицита, смањење запослености, нестабилност и константно слабљење националне валуте и поред честих интервенција НБС. То недвосмислено указује да ће ова година бити пуна изазова, па је потребно све активности усмерити на смањење јавне потрошње, одржање макроекономске стабилности и економски опоравак.
Нема нових прилива у земљи, економска криза је у јеку, а имамо и велики дефицит буџета. Таква ситуација се одражава и на нестабилан курс.

ПАД ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ
И српска текстилна индустрија некада је била у врху по броју запослених и извозу, а последње деценије скоро су испражњена текстилна предузећа и ова индустрија прва је по пропасти у земљи. У сектору текстила, коже и обуће је, захваљујући неодговорној политици претходних власти изгубљено близу 72.000 радних места.
Узроци пропасти великих јавних предузећа су различити, али међу најважнијим је лоша процена њихових власника, односно неспособност да на адекватан начин одговоре на свакодневне тржишне изазове. На другом месту је прилично раширена пракса уништавања предузећа кроз извлачење капитала, односно његово пребацивање на рачун других фирми у земљи или иностранству. Коришћени су бројни механизми као што су: уплата аванса за робу која никада и не стигне у предузеће, продаја робе која се никада не наплати, продаја дела имовине, односно земљишта, машина, затечених залиха за које новчана противвредност никада не буде уплаћена на рачун предузећа. Наравно, у свим овим случајевима извучени капитал, односно велике суме новца заврше на рачунима ћерки фирми на егзотичним острвима.
Истакнимо да је спољни дуг Србије на крају прошле године износио 24,1 милијарди евра. Скоро пола милијарде више него на крају 2010. године. У односу на 2000. годину то је 13 милијарди више. Тај новац требало би да користимо за обнову инфраструктуре и да га улажемо у нешто што би за неколико година требало да нам донесе корист.
Иначе, од готово 30.000 корисника народних кухиња у Србији, свако треће је дете. Број оних којима је бесплатан оброк потребан, нажалост, много је већи. Реално гледано у Србији више од 700.000 грађана живи на ивици беде. Са проблемом незапослености и сиромаштвом сусрећу се све бивше југословенске републике. Према европским мерилима, сиромашни су сви они који имају мање од 598 евра месечно. У Србији је, према статистици, сиромашан свако ко зарађује мање од 8.500 динара или око 80 евра месечно. То је довољно тек да се плати утрошена струја и дневно купи векна хлеба, литар млека или неколико кромпира.

СИРОМАШТВО И СОЦИЈАЛНА ПОМОЋ
У Србији је, према статистици, сиромашан свако ко зарађује мање од 8.500 динара или око 80 евра месечно, што је довољно тек да се плати утрошена струја и дневно купи векна хлеба, литар млека или неколико кромпира. Истовремено је праг сиромаштва у Европи 598 евра месечно, са колико један Европљанин може не само да се пристојно храни, већ и да плати комуналије и приушти понеко задовољство.  Имајући у виду цене и трошкове у Србији, јасно је да се с оволико новца тешко може преживети. Тога је највише свесно око 700.000 људи, колико их је по званичној статистици сиромашно, а проблематику не споре ни они који су прописали минималне потребе за калоријама. Праг сиромаштва од 8.500 динара говори да су сиромашни сви који живе са мање од толико новца, али и брачни пар са једним дететом који месечно живи са 17.800 динара. То показује статистика, али је реално да је с тим примањима тешко преживети.
Са 8.500 динара, у организам се не може ни уносити хране колико прописује Светска здравствена организација, а камоли куповати квалитетније намирнице. Деца из сиромашних породица немају играчке или књиге за школу, не купују им одећу, а навикла су и на исхрану без слаткиша, сладоледа, воћа или меса. У Србији има отприлике око 120.000 сиромашне деце.
Најсиромашнија су вишечлана домаћинства и необразовани. Следи сеоско становништво, незапослени, те старији од 65, и деца до 14 година. Стопа сиромаштва је 9,2 одсто укупног становништва, а код деце достиже и 13 процената. Најмање сиромашних је у Београду, Војводини и централној Србији, а највише у јужном и источном делу земље.
Од социјалне помоћи у Србији тренутно живи око 70.000 породица, односно 190.000 особа, што је трећина од званичног броја сиромашних грађана. Социјална помоћ за једног члана је око 6.500 динара месечно, а за просечну четворочлану породицу износи близу 16.000 динара. Право на новчану помоћ државе неограничено имају радно неспособни или породице чија већина чланова није способна да самостално зарађује. Ово право се испитује једном годишње.
Месец дана после избора још нема договора о формирању владе. Економисти и привредници све упозоравају на забрињавајуће показатеље о јавном дугу и на успоравање привредних активности и реформи.
Србији је потребна влада која ће бити спремна да се суочи са изазовима…
И да одговарају сви они који су дали „допринос“ уништењу привреде…
(наставиће се)

________________

Гори од Албаније

У Србији су најмање плате у целом региону, а највећа незапосленост. Динар је за непуне три године доживео највећи пад вредности у односу на евро од свих европских валута – на пример, пет пута више него албанска валута лек, односно скоро седам пута више него турска – лира. Чак и по броју аутомобила на 1.000 становника, по подацима пре економске кризе, Србија је на самом европском дну.

Просечна плата у региону
Србија 333 евра
Албанија 380 евра
Македонија 380 евра
Бугарска 390 евра
БИХ 450 евра
Румунија 480 евра
Црна Гора 530 евра
Хрватска 800 евра
Словенија 1.000 евра

________________

Пола кућног буџета за храну

Један од параметара животног стандарда је учешће хране у укупним трошковима домаћинства. Најлошије податке има Македонија, па Србија. У Македонији трошкови хране обухватају 43,4 одсто укупних издатака, док у Србији обухватају 41 одсто. У Црној Гори је то 37 одсто, у БиХ 36 одсто, а Хрватској 32 процената. Подаци показују да 60 одсто грађана Србије располаже средствима којима подмирују искључиво трошкове хране.

[/restrictedarea]

2 коментара

  1. Ciric je neki dan doveo HDZ tajkuna u Bor da reciklira srpsku plastiku. Samo da se Seks i HDZ priblize rudniku sa svojim prljavim parama i opljackanim ino fondovima…na ulazak u rudnik su se stacionirali.




    0



    0
  2. Dobro bre ljudi …da li bi neko morao i da odgovara za sve to …! ?




    0



    0

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *